https://lat.sputnikportal.rs/20250612/1186730397.html
Kada ćemo od strnjike i otpada sa njiva praviti struju
Kada ćemo od strnjike i otpada sa njiva praviti struju
Sputnik Srbija
12.06.2025, Sputnik Srbija
2025-06-12T16:00+0200
2025-06-12T16:00+0200
2025-06-12T16:00+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/06/0c/1186730276_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_f33cf6364358c8e2e9ecf79e7aacf803.jpg
Kada ćemo od strnjike i otpada sa njiva praviti struju
Sputnik Srbija
Ukoliko bi Srbija samo sa poljoprivrednih površina iskoristila sav organski otpad za proizvodnju biogasa ne bi profitirala samo ekološki, nego i energetski, jer bi tako godišnje obezbedila 500 megavata energije, koliko daju dve modularane mini-nuklearke. Sada iz 44 postojeća biogasna postrojenja dobijamo 44 megavata.
Srbija je tradicionalno poljoprivredna zemlja sa oko 65 odsto pokrivenosti tla poljoprivrednim površinama i ima dobru sirovinsku bazu za proizvodnju biogasa. Kako to iskoristiti, koliko su ljudi koji se bave poljoprivredom edukovani o tome da na sopstvenom imanju mogu da podmire svoje potrebe za električnom i toplotnom energijom, pa i više od toga? Kolika su ulaganja, kakva nam je regulativa, ima li podsticaja?
O tome u emisiji „Energija Sputnjika“ novinarka Mira Kankaraš Trklja razgovara sa profesorom Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, dr Miladinom Ševarlićem.
Ukoliko bi Srbija samo sa poljoprivrednih površina iskoristila sav organski otpad za proizvodnju biogasa ne bi profitirala samo ekološki, nego i energetski, jer bi tako godišnje obezbedila 500 megavata energije, koliko daju dve modularane mini-nuklearke. Sada iz 44 postojeća biogasna postrojenja dobijamo 44 megavata.Srbija je tradicionalno poljoprivredna zemlja sa oko 65 odsto pokrivenosti tla poljoprivrednim površinama i ima dobru sirovinsku bazu za proizvodnju biogasa. Kako to iskoristiti, koliko su ljudi koji se bave poljoprivredom edukovani o tome da na sopstvenom imanju mogu da podmire svoje potrebe za električnom i toplotnom energijom, pa i više od toga? Kolika su ulaganja, kakva nam je regulativa, ima li podsticaja? O tome u emisiji „Energija Sputnjika“ novinarka Mira Kankaraš Trklja razgovara sa profesorom Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, dr Miladinom Ševarlićem.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
audio
Ukoliko bi Srbija samo sa poljoprivrednih površina iskoristila sav organski otpad za proizvodnju biogasa ne bi profitirala samo ekološki, nego i energetski, jer bi tako godišnje obezbedila 500 megavata energije, koliko daju dve modularane mini-nuklearke. Sada iz 44 postojeća biogasna postrojenja dobijamo 44 megavata.
Srbija je tradicionalno poljoprivredna zemlja sa oko 65 odsto pokrivenosti tla poljoprivrednim površinama i ima dobru sirovinsku bazu za proizvodnju biogasa. Kako to iskoristiti, koliko su ljudi koji se bave poljoprivredom edukovani o tome da na sopstvenom imanju mogu da podmire svoje potrebe za električnom i toplotnom energijom, pa i više od toga? Kolika su ulaganja, kakva nam je regulativa, ima li podsticaja?
O tome u emisiji „Energija Sputnjika“ novinarka Mira Kankaraš Trklja razgovara sa profesorom Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, dr Miladinom Ševarlićem.
