https://lat.sputnikportal.rs/20260317/petkovic-stradanje-srba-2004-ne-sme-da-se-dogodi-nijednom-narodu-1196967707.html
Petković: Stradanje Srba 2004. ne sme da se dogodi nijednom narodu
Petković: Stradanje Srba 2004. ne sme da se dogodi nijednom narodu
Sputnik Srbija
Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković izjavio je da stradanje kakvom su bili izloženi Srbi na KiM 2004. ne treba i ne sme da se dogodi nijednom narodu ili... 17.03.2026, Sputnik Srbija
2026-03-17T09:12+0100
2026-03-17T09:12+0100
2026-03-17T10:46+0100
srbija
srbija
srbija – politika
kosovo i metohija (kim)
petar petković
pogrom srba 17. marta 2004.
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111790/74/1117907435_19:0:1619:900_1920x0_80_0_0_ef4a41b2c70d7688ced0b10446ffb886.jpg
On je podsetio da je na današnji dan 2004. godine započeo višednevni talas nasilja albanskih ekstremista usmeren protiv Srba, čiji je cilj bio egzodus srpskog naroda sa Kosova i Metohije i uništenje svega što podseća na naše državno i nacionalno prisustvo na tom području.Kao povod za eksploziju nasilja, ističe Petković, iskorišćeno je utapanje albanske dece u selu Čabra, za koje su albanski ekstremisti lažno optužili Srbe iz susednog sela Zupče.Činjenica da je došlo do brzog okupljanja velikog broja ljudi i sinhronizovanog napada na veliki broj srpskih sela i naselja, kao i na verske i javne objekte, svedoči da je Martovski pogrom bio dugo planirano i pripremano nasilje i etničko čišćenje, i da se samo čekao dovoljno snažan povod.Naglašava da je tokom ovog nasilnog pira albanskih ekstremista ubijeno osmoro Srba, ranjeno i povređeno više od 900 naših sunarodnika, proterano više od 4.000 naših sunarodnika, nakon čega je šest gradova i devet sela ostalo bez srpskog življa.Dodaje da je uništeno ili teško oštećeno 935 srpskih kuća, uništeno je 35 naših crkava i manastira, kao i više od 100 crkvenih zgrada.Prema njegovim rečima masovni linč Srba bio je deo plana potpunog etničkog čišćenja Kosova i Metohije, koji u martu 2004. godine nije realizovan do kraja, i to je do danas ostao nedosanjani san ekstremističkih političkih struktura u Prištini.„Sećajući se svojih stradalih građana i uništenih svetinja, Srbija je na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem odlučna u stavu da više nikad i ni po koju cenu ne dozvoli da se nešto slično dogodi. Svesna vrednosti mira i stabilnosti u regionu, naša zemlja će nastaviti da bude konstruktivni međunarodni činilac i neko ko sporove i nesuglasice rešava mirnim i demokratskim sredstvima“, naglasio je direktor Kancelarije za KiM.Đurić: Martovski pogrom jedno od najtežih poglavlja u našoj istorijiMinistar spoljnih poslova Marko Đurić ocenio je danas da Martovski pogrom koji se desio 17. i 18. marta 2004. godine u AP Kosovo i Metohija predstavlja jedan od najtežih poglavlja u srpskoj istoriji, dodajući da sećanje na njega predstavlja zavet da se sačuva istina i oda počast žrtvama.Tokom tih tragičnih dana, podseća Đurić, najmanje osam Srba izgubilo je život, stotine su povređene, a više od 4.000 ljudi je proterano iz svojih domova.„Desetine hrišćanskih crkava i manastira su uništene ili teško oštećene, zajedno sa kućama, školama i javnim institucijama, dok je neprocenjivo kulturno i versko nasleđe oskrnavljeno. Mnogi od ovih zločina i dalje nisu u potpunosti procesuirani. Stradanje žrtava i razmere razaranja ne smeju biti zaboravljeni. Ovo sećanje nije samo okrenuto prošlosti. Ono predstavlja ozbiljan zavet, okrenut ka drugačijoj budućnosti - da se sačuva istina, oda počast žrtvama i, kao narod vođen hrišćanskim i univerzalnim vrednostima, ostane istrajan u zaštiti našeg naroda, identiteta i duhovnog i kulturnog nasleđa“, zaključio je Đurić.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260317/dan-kada-je-gorelo-kosovo-a-srbi-ubijani-na-kucnom-pragu---22-godine-od-martovskog-pogroma--1196965222.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, srbija – politika, kosovo i metohija (kim), petar petković, pogrom srba 17. marta 2004.
srbija, srbija – politika, kosovo i metohija (kim), petar petković, pogrom srba 17. marta 2004.
Petković: Stradanje Srba 2004. ne sme da se dogodi nijednom narodu
09:12 17.03.2026 (Osveženo: 10:46 17.03.2026) Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković izjavio je da stradanje kakvom su bili izloženi Srbi na KiM 2004. ne treba i ne sme da se dogodi nijednom narodu ili društvenoj grupi i da živo se sećajući na te potresne događaje, za čitavo čovečanstvo pamtimo i ne zaboravljamo jedno tragično svedočanstvo o opasnosti šovinizma i političkog ekstremizma.
On je podsetio da je na današnji dan 2004. godine započeo višednevni talas nasilja albanskih ekstremista usmeren protiv Srba, čiji je cilj bio egzodus srpskog naroda sa Kosova i Metohije i uništenje svega što podseća na naše državno i nacionalno prisustvo na tom području.
Kao povod za eksploziju nasilja, ističe Petković, iskorišćeno je utapanje albanske dece u selu Čabra, za koje su albanski ekstremisti lažno optužili Srbe iz susednog sela Zupče.
Činjenica da je došlo do brzog okupljanja velikog broja ljudi i sinhronizovanog napada na veliki broj srpskih sela i naselja, kao i na verske i javne objekte, svedoči da je Martovski pogrom bio dugo planirano i pripremano nasilje i etničko čišćenje, i da se samo čekao dovoljno snažan povod.
Naglašava da je tokom ovog nasilnog pira albanskih ekstremista ubijeno osmoro Srba, ranjeno i povređeno više od 900 naših sunarodnika, proterano više od 4.000 naših sunarodnika, nakon čega je šest gradova i devet sela ostalo bez srpskog življa.
Dodaje da je uništeno ili teško oštećeno 935 srpskih kuća, uništeno je 35 naših crkava i manastira, kao i više od 100 crkvenih zgrada.
„Iako je jasno da je masovno nasilje, koje se događalo simultano na mnogo mesta širom Kosova i Metohije, nastalo u političkoj kuhinji, do danas niko nije odgovarao za jedan od najvećih zločina u modernoj istoriji, kao što niko nije odgovarao kao izvršilac ili naručilac brojnih drugih terorističkih napada na Srbe nakon 1999. Godine“, podvukao je Petković.
Prema njegovim rečima masovni linč Srba bio je deo plana potpunog etničkog čišćenja Kosova i Metohije, koji u martu 2004. godine nije realizovan do kraja, i to je do danas ostao nedosanjani san ekstremističkih političkih struktura u Prištini.
„Sećajući se svojih stradalih građana i uništenih svetinja, Srbija je na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem odlučna u stavu da više nikad i ni po koju cenu ne dozvoli da se nešto slično dogodi. Svesna vrednosti mira i stabilnosti u regionu, naša zemlja će nastaviti da bude konstruktivni međunarodni činilac i neko ko sporove i nesuglasice rešava mirnim i demokratskim sredstvima“, naglasio je direktor Kancelarije za KiM.
Đurić: Martovski pogrom jedno od najtežih poglavlja u našoj istoriji
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić ocenio je danas da Martovski pogrom koji se desio 17. i 18. marta 2004. godine u AP Kosovo i Metohija predstavlja jedan od najtežih poglavlja u srpskoj istoriji, dodajući da sećanje na njega predstavlja zavet da se sačuva istina i oda počast žrtvama.
„Spaljene kuće, razrušene crkve i manastiri, oskrnavljena groblja i napuštena sela - ove potresne slike traju u našem kolektivnom sećanju više od dve decenije, kao svedočanstvo jednog od najtežih poglavlja u našoj novijoj istoriji. Dana 17. i 18. marta 2004. godine, na Kosovu i Metohiji, duhovno i hrišćansko kulturno nasleđe srpskog naroda, građeno i čuvano vekovima, bilo je izloženo široko rasprostranjenom i koordinisanom nasilju, koje se u Srbiji pamti kao Martovski pogrom“, napisao je Đurić na svom nalogu na društvenoj mreži X.
Tokom tih tragičnih dana, podseća Đurić, najmanje osam Srba izgubilo je život, stotine su povređene, a više od 4.000 ljudi je proterano iz svojih domova.
„Desetine hrišćanskih crkava i manastira su uništene ili teško oštećene, zajedno sa kućama, školama i javnim institucijama, dok je neprocenjivo kulturno i versko nasleđe oskrnavljeno. Mnogi od ovih zločina i dalje nisu u potpunosti procesuirani. Stradanje žrtava i razmere razaranja ne smeju biti zaboravljeni. Ovo sećanje nije samo okrenuto prošlosti. Ono predstavlja ozbiljan zavet, okrenut ka drugačijoj budućnosti - da se sačuva istina, oda počast žrtvama i, kao narod vođen hrišćanskim i univerzalnim vrednostima, ostane istrajan u zaštiti našeg naroda, identiteta i duhovnog i kulturnog nasleđa“, zaključio je Đurić.
