https://lat.sputnikportal.rs/20260206/tacka-oslonca-zasto-je-vazno-da-i-srbija-bude-suvlasnik-nuklerke-u-madjarskoj-koju-gradi-rusija-1195606364.html
Tačka oslonca: Zašto je važno da i Srbija bude suvlasnik nuklerke u Mađarskoj koju gradi Rusija
Tačka oslonca: Zašto je važno da i Srbija bude suvlasnik nuklerke u Mađarskoj koju gradi Rusija
Sputnik Srbija
Eventualna kupovina udela u nuklearnoj elektrani Pakš 2 u Mađarskoj, Srbiji bi donela stabilnije snabdevanje strujom, mogućnost obrazovanja domaćeg kadra i... 06.02.2026, Sputnik Srbija
2026-02-06T19:22+0100
2026-02-06T19:22+0100
2026-02-06T19:22+0100
svet
svet
svet – politika
mađarska
rusija
srbija
analize i mišljenja
nuklearna elektrana "pakš"
ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/1a/1194126009_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_fb50d82a343c64c0d72e2be4b3e87be6.jpg
Ovako stručnjak za energetiku Nebojša Obrknežev komentariše eventualnu kupovinu udela od pet do deset odsto u nuklearnoj elektrani Pakš 2, čija je izgradnja, izlivanjem temelja počela u Mađarskoj 5. februara.Izgradnja Pakša 2 praktično je najveći energetski projekat u centralnoj Evropi. Pripremni radovi počeli su još pre dve godine, a dva nova reaktora snage po 1200 megavata gradi ruski nuklearni gigant „Rosatom“, po principu - „ključ u ruke“. I to je jedina nuklearka koju danas gradi Rusija na teritoriji Evropske unije.Srbija i Pakš 2: više od kupovine strujePrema njegovim rečima, mogućnost da Srbija kupi udeo u Pakšu 2, o čemu je srpski predsednik Aleksandar Vučić u više navrata govorio, imala bi dalekosežne posledice na elektroenergetski sistem Srbije. Ovaj potez bio bi važan ne samo zbog obezbeđenja električne energije, već i zbog osposobljavanja i školovanja kadrova.Srbija danas praktično nema operativne stručnjake za proizvodnju električne energije u nuklearnim elektranama. Iako u zemlji postoje nuklearni fizičari, istraživači i inženjeri obrazovani u oblasti reaktorske fizike i radijacione zaštite, ne postoji kritična masa kadrova koji bi mogli da upravljaju nuklearnim blokom u proizvodnom režimu, u smenskom radu i u realnim kriznim uslovima.Razlog za to nije nedostatak znanja, već dugogodišnja državna politika. Posle katastrofe u nuklearnoj elektrani Černobilj, SFR Jugoslavija je napustila razvoj nuklearne energetike, a Srbija je tu odluku nasledila kroz formalnu i suštinsku zabranu izgradnje nuklearnih elektrana. Bez elektrane, nije postojala ni potreba da se školuju operateri reaktora, niti da se gradi institucionalni sistem licenciranja i obuke.Nuklearni operateri ne stvaraju se na univerzitetu, već u samom sistemu: kroz višegodišnji rad u živoj elektrani, obuci na simulatorima i postepenom sticanju licenci za konkretan tip reaktora. Pošto Srbija nikada nije imala nuklearnu elektranu, nije mogla da proizvede taj tip znanja, bez obzira na akademsku osnovu.Dodatni problem predstavlja odliv kadrova. Stručnjaci koji su imali potencijal da se razviju u ovoj oblasti karijeru su nastavili u zemljama sa aktivnim nuklearnim programima, ali to nisu kadrovi integrisani u srpski energetski sistem. Zato je, ističe naš sagovornik, stvaranje kadrova od izuzetne važnoisti.Energetsko povezivanje Beograda i BudimpešteOsim toga, eventualna kupovina udela u Pakšu 2 uklopila bi se u već razvijenu mrežu srpsko-mađarske energetske saradnje. Srbija već koristi mađarske kapacitete za skladištenje gasa, a dogovorena je i izgradnja naftovoda između dve zemlje u dužini od 120 kilometara.Obrknežev podseća i na prisutvo mađarskog naftnog giganta MOL, koji je od Gaspromnjefta kupio većinski udeo u NIS-u, kao i na zajedničku berzu električne energije ADEKS, koju Srbija, Mađarska i Slovenija već koriste. Paralelno se radi i na spajanju tržišta električnom energijom, kao i na izgradnji novog dalekovoda koji bi dodatno povećao prekogranične kapacitete.Stabilnost sistema u kriznim situacijamaKako Obrknežev kaže, ključna vrednost eventualnog srpskog udela u Pakšu 2 bila bi stabilnost elektroenergetskog sistema u vanrednim situacijama.Takav model saradnje, dodaje naš sagovornik, predstavlja standard za države koje nemaju potpunu energetsku samodovoljnost.Lekcije iz regionalnih kolapsaObrknežev podseća da su poslednjih godina region potresli ozbiljni poremećaji u elektroenergetskom sistemu, kada su čitave države ostajale bez struje.Pad elektroenergetskog sistema juna 2024. ogolio je ključnu slabost regiona: zavisnost od nestabilnih izvora, slab prenosni prsten i odsustvo snažnog baznog energetskog oslonca. Kaskadni ispad visokonaponskih dalekovoda doveo je do raspada mreže u Albaniji, Crnoj Gori i BiH, uz delimične poremećaje u Hrvatskoj, pokazujući koliko je balkanski elektroenergetski podsistem krhak u uslovima povećane potrošnje i ekstremnih vremenskih prilika.U takvim situacijama ne presuđuje količina proizvedene struje, već postojanje stabilnog centra gravitacije sistema — izvora koji ne zavisi od hidrologije, gasa ili trenutnih tržišnih kretanja. Upravo tu se otvara geopolitički značaj potencijalnog povezivanja Srbije sa nuklearnom elektranom Pakš 2 u Mađarskoj.Ispada da Pakš 2 nije samo energetski projekat, već tačka oslonca centralnoevropskog elektroenergetskog bloka. Nuklearna proizvodnja obezbeđuje konstantnu baznu energiju i stabilnu frekventnost, čime Mađarska postaje energetski izvoznik sigurnosti, a ne samo kilovat-sati. Ulazak Srbije u taj sistem značio bi izlazak iz zatvorene balkanske energetske petlje i vezivanje za znatno stabilniji severni prsten evropske mreže.U geopolitičkom smislu, udeo Srbije u Pakšu 2 ne bi služio samo za uvoz struje u kriznim trenucima, već za strateško utemeljenje elektroenergetskog sistema Srbije u vremenima eventualnih poremećaja. Umesto da u slučaju regionalnih kolapsa reaguje ad hok, Srbija bi imala unapred obezbeđen kanal stabilizacije — mehanizam kojim se sprečava da tehnički incident preraste u sistemsku krizu.Zato je Pakš 2 za Srbiju manje pitanje energetike, a više pitanje suvereniteta u uslovima nestabilnosti – sposobnosti države da u trenucima kriza ne zavisi isključivo od regiona, već od čvrste i pouzdane energetske arhitekture.Mađarski nuklearni adutReč je o dogradnji već postojećeg nuklearnog kompleksa koji raspolaže sa četiri reaktora ukupne snage 2000 megavata. Prvi reaktor pušten je u pogon još 1982, a projektovani radni vek od šezdeset godina može biti produžen Zahvaljujući postojećim nuklearnim kapacitetima u Pakšu, Mađarska već danas ima jednu od najjeftinijih cena električne energije u Evropskoj uniji. Izgradnjom Pakša 2, Budimpešta bi mogla da smanji potrošnju gasa za oko 40 odsto, dok bi emisija ugljen-dioksida bila manja za trećinu.U tom kontekstu, potencijalni ulazak Srbije u projekat Pakš 2 ne bi bio samo ekonomski potez, već i strateško svrstavanje u dugoročno stabilan energetski model – u partnerstvu sa Mađarskom i uz oslonac na nuklearnu energiju za još dvadeset.Pogledajte i:
mađarska
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
svet, svet – politika, mađarska, rusija, srbija, analize i mišljenja, nuklearna elektrana "pakš", ekonomija
svet, svet – politika, mađarska, rusija, srbija, analize i mišljenja, nuklearna elektrana "pakš", ekonomija
Tačka oslonca: Zašto je važno da i Srbija bude suvlasnik nuklerke u Mađarskoj koju gradi Rusija
Eventualna kupovina udela u nuklearnoj elektrani Pakš 2 u Mađarskoj, Srbiji bi donela stabilnije snabdevanje strujom, mogućnost obrazovanja domaćeg kadra i otvorila bi novu fazu strateške energetske saradnje Srbije i Mađarske. Uz to, doprinela bi i stabilizaciji srpskog energetskog suvereniteta. I što je najznačajnije – svega toga nema bez Rusije.
Ovako stručnjak za energetiku Nebojša Obrknežev komentariše eventualnu kupovinu udela od pet do deset odsto u nuklearnoj elektrani Pakš 2, čija je izgradnja, izlivanjem temelja počela u Mađarskoj 5. februara.
Izgradnja Pakša 2 praktično je najveći energetski projekat u centralnoj Evropi. Pripremni radovi počeli su još pre dve godine, a dva nova reaktora snage po 1200 megavata gradi ruski nuklearni gigant „Rosatom“, po principu - „ključ u ruke“. I to je jedina nuklearka koju danas gradi Rusija na teritoriji Evropske unije.
Srbija i Pakš 2: više od kupovine struje
Prema njegovim rečima, mogućnost da Srbija kupi udeo u Pakšu 2, o čemu je srpski predsednik Aleksandar Vučić u više navrata govorio, imala bi dalekosežne posledice na elektroenergetski sistem Srbije. Ovaj potez bio bi važan ne samo zbog obezbeđenja električne energije, već i zbog osposobljavanja i školovanja kadrova.
„To bi itekako značilo za Srbiju, pogotovo zbog snabdevanja električnom energijom, ukoliko bi ovde došlo do deficita kada govorimo o dnevnim kapacitetima. S druge strane, možemo slobodno reći da tamo možemo da šaljemo naše nuklearne fizičare i druge naučnike koji se bave tom strukom kako bi se edukovali tokom vremena i, jednog dana, kada se i kod nas izgradi nuklearna elektrana, da imamo osposobljen kadar koji bi njom upravljao“, napominje Obrknežev.
Srbija danas praktično nema operativne stručnjake za proizvodnju električne energije u nuklearnim elektranama. Iako u zemlji postoje nuklearni fizičari, istraživači i inženjeri obrazovani u oblasti reaktorske fizike i radijacione zaštite, ne postoji kritična masa kadrova koji bi mogli da upravljaju nuklearnim blokom u proizvodnom režimu, u smenskom radu i u realnim kriznim uslovima.
Razlog za to nije nedostatak znanja, već dugogodišnja državna politika. Posle katastrofe u nuklearnoj elektrani Černobilj, SFR Jugoslavija je napustila razvoj nuklearne energetike, a Srbija je tu odluku nasledila kroz formalnu i suštinsku zabranu izgradnje nuklearnih elektrana. Bez elektrane, nije postojala ni potreba da se školuju operateri reaktora, niti da se gradi institucionalni sistem licenciranja i obuke.
Nuklearni operateri ne stvaraju se na univerzitetu, već u samom sistemu: kroz višegodišnji rad u živoj elektrani, obuci na simulatorima i postepenom sticanju licenci za konkretan tip reaktora. Pošto Srbija nikada nije imala nuklearnu elektranu, nije mogla da proizvede taj tip znanja, bez obzira na akademsku osnovu.
Dodatni problem predstavlja odliv kadrova. Stručnjaci koji su imali potencijal da se razviju u ovoj oblasti karijeru su nastavili u zemljama sa aktivnim nuklearnim programima, ali to nisu kadrovi integrisani u srpski energetski sistem. Zato je, ističe naš sagovornik, stvaranje kadrova od izuzetne važnoisti.
Energetsko povezivanje Beograda i Budimpešte
Osim toga, eventualna kupovina udela u Pakšu 2 uklopila bi se u već razvijenu mrežu srpsko-mađarske energetske saradnje. Srbija već koristi mađarske kapacitete za skladištenje gasa, a dogovorena je i izgradnja naftovoda između dve zemlje u dužini od 120 kilometara.
Obrknežev podseća i na prisutvo mađarskog naftnog giganta MOL, koji je od Gaspromnjefta kupio većinski udeo u NIS-u, kao i na zajedničku berzu električne energije ADEKS, koju Srbija, Mađarska i Slovenija već koriste. Paralelno se radi i na spajanju tržišta električnom energijom, kao i na izgradnji novog dalekovoda koji bi dodatno povećao prekogranične kapacitete.
Stabilnost sistema u kriznim situacijama
Kako Obrknežev kaže, ključna vrednost eventualnog srpskog udela u Pakšu 2 bila bi stabilnost elektroenergetskog sistema u vanrednim situacijama.
„Elektroenergetski sistem spojen je sa svim zemljama – ukoliko bi ovde došlo do nekog iznenandnog deficita ili potražnje za električnom energijom faktički bismo jednim delom našu električnu energiju iz Mađarske uvozili“, ističe on.
Takav model saradnje, dodaje naš sagovornik, predstavlja standard za države koje nemaju potpunu energetsku samodovoljnost.
Lekcije iz regionalnih kolapsa
Obrknežev podseća da su poslednjih godina region potresli ozbiljni poremećaji u elektroenergetskom sistemu, kada su čitave države ostajale bez struje.
„Imali smo prilike da vidimo kada je elektroenergetski sistem Albanije, Crne Gore, BiH i delom Hrvatske pao. Upravo tada se vidi koliko je važno da postoji povezivanje – da jedna zemlja može da nadomesti manjak druge“, objašnjava on.
Pad elektroenergetskog sistema juna 2024. ogolio je ključnu slabost regiona: zavisnost od nestabilnih izvora, slab prenosni prsten i odsustvo snažnog baznog energetskog oslonca. Kaskadni ispad visokonaponskih dalekovoda doveo je do raspada mreže u Albaniji, Crnoj Gori i BiH, uz delimične poremećaje u Hrvatskoj, pokazujući koliko je balkanski elektroenergetski podsistem krhak u uslovima povećane potrošnje i ekstremnih vremenskih prilika.
U takvim situacijama ne presuđuje količina proizvedene struje, već postojanje stabilnog centra gravitacije sistema — izvora koji ne zavisi od hidrologije, gasa ili trenutnih tržišnih kretanja. Upravo tu se otvara geopolitički značaj potencijalnog povezivanja Srbije sa nuklearnom elektranom Pakš 2 u Mađarskoj.
Ispada da Pakš 2 nije samo energetski projekat, već tačka oslonca centralnoevropskog elektroenergetskog bloka. Nuklearna proizvodnja obezbeđuje konstantnu baznu energiju i stabilnu frekventnost, čime Mađarska postaje energetski izvoznik sigurnosti, a ne samo kilovat-sati. Ulazak Srbije u taj sistem značio bi izlazak iz zatvorene balkanske energetske petlje i vezivanje za znatno stabilniji severni prsten evropske mreže.
U geopolitičkom smislu, udeo Srbije u Pakšu 2 ne bi služio samo za uvoz struje u kriznim trenucima, već za strateško utemeljenje elektroenergetskog sistema Srbije u vremenima eventualnih poremećaja. Umesto da u slučaju regionalnih kolapsa reaguje ad hok, Srbija bi imala unapred obezbeđen kanal stabilizacije — mehanizam kojim se sprečava da tehnički incident preraste u sistemsku krizu.
Zato je Pakš 2 za Srbiju manje pitanje energetike, a više pitanje suvereniteta u uslovima nestabilnosti – sposobnosti države da u trenucima kriza ne zavisi isključivo od regiona, već od čvrste i pouzdane energetske arhitekture.
Reč je o dogradnji već postojećeg nuklearnog kompleksa koji raspolaže sa četiri reaktora ukupne snage 2000 megavata. Prvi reaktor pušten je u pogon još 1982, a projektovani radni vek od šezdeset godina može biti produžen Zahvaljujući postojećim nuklearnim kapacitetima u Pakšu, Mađarska već danas ima jednu od najjeftinijih cena električne energije u Evropskoj uniji. Izgradnjom Pakša 2, Budimpešta bi mogla da smanji potrošnju gasa za oko 40 odsto, dok bi emisija ugljen-dioksida bila manja za trećinu.
U tom kontekstu, potencijalni ulazak Srbije u projekat Pakš 2 ne bi bio samo ekonomski potez, već i strateško svrstavanje u dugoročno stabilan energetski model – u partnerstvu sa Mađarskom i uz oslonac na nuklearnu energiju za još dvadeset.
