https://lat.sputnikportal.rs/20260114/otkrivena-misterija-celija-koje-odbijaju-da-umru-koliko-je-to-znacajno-za-izlecenje-od-raka-1194760970.html
Otkrivena misterija ćelija koje odbijaju da umru– koliko je to značajno za izlečenje od raka
Otkrivena misterija ćelija koje odbijaju da umru– koliko je to značajno za izlečenje od raka
Sputnik Srbija
Nova istraživanja pokazuju da ćelije mogu da pokrenu sopstveno uništenje, ali ipak prežive, poprave tkivo i steknu izuzetnu otpornost, sličnu onoj koja se vidi... 14.01.2026, Sputnik Srbija
2026-01-14T22:43+0100
2026-01-14T22:43+0100
2026-01-14T22:43+0100
nauka i tehnologija
izumi i otkrića
medicina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/15/1132640284_0:0:3103:1745_1920x0_80_0_0_ccb40e6cea610db90f6419d001cbc853.jpg
Živo tkivo može da se oporavi od teških oštećenja zahvaljujući izvanrednoj strategiji preživljavanja poznatoj kao kompenzaciona proliferacija, prvi put primećenoj kod larvi muva pre skoro pedeset godina.Cilj - identifikacija ćelija koje aktiviraju mehanizam samouništenjaNaučnici Vajcmanovog instituta za nauku u Izraelu sada su razjasnili molekularni mehanizam koji stoji iza ovog procesa, otvarajući potencijalne puteve za sprečavanje ponovne pojave raka.Ključnu ulogu u ovom otkriću, koje je objavljeno u časopisu "Nature Communications", igraju kaspaze, odnosno enzimi koji se tradicionalno povezuju sa programiranom ćelijskom smrću. Nedavna istraživanja su pokazala da kaspaze imaju i druge funkcije, što je podstaklo njihovo detaljno proučavanje u kontekstu regeneracije tkiva.Autori pomenutog istraživanja vratili su se klasičnom eksperimentu koji je doveo do otkrića kompenzatorne proliferacije, tj. izlaganja larvi Drosophila melanogaster visokim dozama zračenja.Ubrzavanje regeneracije zdravog tkivaAnaliza je otkrila dve populacije ćelija koje rade zajedno. To su takozvane DARE ćelije, koje započinju proces samouništenja, ali ga ne završavaju. Umesto da umru, one preživljavaju i postaju ključni pokretači popravke tkiva."Identifikovali smo drugu populaciju ćelija koje su otporne na smrt, ali za razliku od DARE ćelija, nemaju aktivaciju inicijatorske kaspaze. Nazvali smo ih NARE ćelije", objašnjava Braun. Ove NARE ćelije učestvuju u popravci tkiva i istovremeno ograničavaju prekomernu regeneraciju.Zanimljivo je da su DARE ćelije i ćelije koje su nastale njihovom deobom pokazale izuzetnu otpornost na ćelijsku smrt i ponovljeno zračenje.Motorni protein Myo1D takođe igra ulogu u ovoj otpornosti, što ukazuje na sličnosti sa mehanizmima preživljavanja tumorskih ćelija.Iako rezultati još nisu potvrđeni u ljudskom tkivu, razumevanje kompenzatorne proliferacije otvara mogućnosti za stimulisanje obnove zdravog tkiva ili zaustavljanje ponovnog rasta tumora.Rezultati takođe ukazuju na nove načine na koje bismo mogli ubrzati korisnu regeneraciju zdravog tkiva nakon povrede, zaključuje Arama.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
izumi i otkrića, medicina
izumi i otkrića, medicina
Otkrivena misterija ćelija koje odbijaju da umru– koliko je to značajno za izlečenje od raka
Nova istraživanja pokazuju da ćelije mogu da pokrenu sopstveno uništenje, ali ipak prežive, poprave tkivo i steknu izuzetnu otpornost, sličnu onoj koja se vidi kod tumora.
Živo tkivo može da se oporavi od teških oštećenja zahvaljujući izvanrednoj strategiji preživljavanja poznatoj kao kompenzaciona proliferacija, prvi put primećenoj kod larvi muva pre skoro pedeset godina.
Cilj - identifikacija ćelija koje aktiviraju mehanizam samouništenja
Naučnici Vajcmanovog instituta za nauku u Izraelu sada su razjasnili molekularni mehanizam koji stoji iza ovog procesa, otvarajući potencijalne puteve za sprečavanje ponovne pojave raka.
Ključnu ulogu u ovom otkriću, koje je
objavljeno u časopisu "Nature Communications", igraju kaspaze, odnosno enzimi koji se tradicionalno povezuju sa programiranom ćelijskom smrću. Nedavna istraživanja su pokazala da kaspaze imaju i druge funkcije, što je podstaklo njihovo detaljno proučavanje u kontekstu regeneracije tkiva.
Autori pomenutog istraživanja vratili su se klasičnom eksperimentu koji je doveo do otkrića kompenzatorne proliferacije, tj. izlaganja larvi Drosophila melanogaster visokim dozama zračenja.
"Naš cilj je bio da identifikujemo ćelije koje aktiviraju mehanizam samouništenja, ali ipak preživljavaju", objašnjava molekularni genetičar Clil Braun, glavni autor studije, u saopštenju objavljenom na veb-sajtu Vajcmanovog instituta za nauku. Da bi ih pratili, koristili su senzor sa odloženim dejstvom koji je beležio aktivaciju inicijatorske kaspaze čak i u preživelim ćelijama.
Ubrzavanje regeneracije zdravog tkiva
Analiza je otkrila dve populacije ćelija koje rade zajedno. To su takozvane DARE ćelije, koje započinju proces samouništenja, ali ga ne završavaju. Umesto da umru, one preživljavaju i postaju ključni pokretači popravke tkiva.
"Identifikovali smo drugu populaciju ćelija koje su otporne na smrt, ali za razliku od DARE ćelija, nemaju aktivaciju inicijatorske kaspaze. Nazvali smo ih NARE ćelije", objašnjava Braun. Ove NARE ćelije učestvuju u popravci tkiva i istovremeno ograničavaju prekomernu regeneraciju.
Zanimljivo je da su DARE ćelije i ćelije koje su nastale njihovom deobom pokazale izuzetnu otpornost na ćelijsku smrt i ponovljeno zračenje.
"Ćelije formirane iz DARE ćelija pokazale su se izuzetno otpornim, sedam puta otpornijim na ćelijsku smrt od ćelija u originalnom tkivu", kaže molekularni genetičar Eli Arama, jedan od koautora studije.
Motorni protein Myo1D takođe igra ulogu u ovoj otpornosti, što ukazuje na sličnosti sa mehanizmima preživljavanja tumorskih ćelija.
Iako rezultati još nisu potvrđeni u ljudskom tkivu, razumevanje kompenzatorne proliferacije otvara mogućnosti za stimulisanje obnove zdravog tkiva ili zaustavljanje ponovnog rasta tumora.
Rezultati takođe ukazuju na nove načine na koje bismo mogli ubrzati korisnu regeneraciju zdravog tkiva nakon povrede, zaključuje Arama.
