Zagrljaji koji leče: Kako bake i deke oblikuju detinjstvo /video/
17:00 11.01.2026 (Osveženo: 18:35 11.01.2026)
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Dok roditelji balansiraju između posla, obaveza i svakodnevice, bake i deke nisu samo pomoć u čuvanju dece već i deo emocionalnog temelja u njihovom odrastanju. Prisustvo deka i baka donosi smirenost, strpljenje i bezuslovnu ljubav ali i pitanje - koliko daleko seže njihova uloga i kako je uskladiti sa savremenim roditeljstvom?
Prema rečima psihologa i psihoterapeuta pod supervizijom Biljane Marković, porodica je sistem u koji ulazimo samim svojim rođenjem i tu ostajemo zauvek. Zovemo je porodicom porekla ili primarnom porodicom, dok porodicu koju kasnije u životu zasnivamo, kao odrasle osobe sa partnerom ili partnerkom koje smo izabrali nazivamo sekundarnom porodicom, odnosno našom porodicom prokreacije.
“Dakle, danas su neka nuklearna porodica mama i tata sa detetom, a baka i deka su nam deo porodice porekla naših roditelja. Oni su deo naše proširene porodice i svakako imaju samim svojim postojanjem jako veliku i značajnu ulogu”, objašnjava psiholog.
Kako bake i deke oblikuju detinjstvo
Na pitanje šta deca najviše pamte kada su bake i deke u pitanju, gošća podkasta “Porodično” kaže da se svi mi sećamo detinjstva, a da u različitim razvojnim fazama pamtimo različite stvari.
“Međutim, ono što svi mi, i kao deca i kao odrasli, najviše pamtimo jeste to kako smo se osećali sa nekim. Ono što zasigurno pamtimo jeste to neko zajedničko vreme sa bakama i dekama, šta smo mi tu doživeli, kako smo se osećali. Ako smo mali možemo da se sećamo nekih slika iz detinstva, a kasnije već pamtimo neke priče i malo veći sled događaja. U nekom školskom periodu više pamtimo neki osećaj pravednosti i kako smo mi tu bili tretirani, a u adolescenciji već kako je neko u nas imao poverenja, kako nas je tretirao i da li nas je smatrao ličnošću za sebe”, ukazuje psiholog.
Govoreći o ulozi baka i deka u odgajanju i vaspitanju unuka i koliko se ona promenila u odnosu na neke prethodne generacije, Biljana Marković kaže da je sasvim sigurno da se način života umnogome promenio.
“Promenila nam se sama porodica jer smo nekada imali proširenu porodicu, zadružnu, gde je zajedno živelo više generacija i gde su uglavnom stariji članovi donosili neke odluke, a mlađi su se nekako priklanjali tome. Danas, međutim, pretežno imamo nuklearne porodice koje su izdvojene, samostalne, sistem života je drugačiji, drugačiji je raspored aktivnosti, donošenja odluka. Tu su sada i digitalne tehnologije koje omogućavaju lakšu komunikaciju, ali i upliv mnogo većeg broja informacija pa su se, sa jedne strane, roditelji našli u vrlo velikom izazovu da zaista odgovore na potrebe dece, a sa druge strane je, upravo zbog ogromne količine dostupnih informacija na razne teme, nekako u drugi plan pala ta uloga baka i deka koji deci i unucima nude neko svoje znanje i iskustvo”, ističe Biljana.
Uloga superheroja
Na ulogu baka i deka u savremenoj porodici, kako dodaje, u velikoj meri utiče i činjenica da se promenila i starosna granica za odlazak u penziju.
“Bake i deke danas imaju dodatni izazov jer često dobijaju neku ulogu super heroja u životu svoje dece i unuka za koju je pitanje da li zaista mogu da je iznesu. Da li zaista imaju snage i energije, vremena, pa na kraju krajeva i želje? Možda su oni planirali da u tom dobu putuju ili da imaju neki deo mira za sebe ili da završe neke poslove koje su ranije započeli. Da li su spremni na sva ta prilagođavanja posle toliko izazova koje su oni kroz svoj život pretrpeli, da li imaju kapaciteta da sada sve iz početka krenu i to sa potpuno drugačijim instrukcijama u savremenom dobu - da to njihovo više ne važi? I da li mi, kao njihova deca, za to imamo razumevanja”, ukazuje psiholog.
Kako kaže, nema sumnje da bake i deke igraju veliku ulogu i da su od velike pomoći u porodicama u kojima su odnosi postavljeni na zdravim osnovama i gde su potrebe, želje i mogućnosti dobro iskomunicirane. Samim tim je manja i mogućnost “mešanja” baka i deka u roditeljstvo, odnosno sukoba u stilovima vaspitanja.
“Nekada se smatralo da je “celo selo” potrebno da vaspitava dete. Danas je to celo selo samo ta nuklearna porodica - mama i tata. Sa jedne strane je to mnogo veliki teret i izazov, a sa druge strane i jako velika prednost jer, primera radi, ako vam se ne sviđa prvi komšija - vi ne morate komunicirati sa njim, on neće imati uticaj i upliv na vaše roditeljstvo pa možete da ga kreirate onako kako je vama drago. Dakle, bake i deke ne mogu biti u istoj rečenici gde je roditeljski stil jer roditeljski stil imaju mama i tata. Bake i deke nisu roditelji svojih unuka i vrlo je važno da se razume ko je u kojoj ulozi, a njihova uloga je da razumeju i prate roditelje u najboljem interesu dece. Jer gde nastane kriza – kada su bake i deke nesigurni po pitanju svoje uloge, kada nemaju svest o tome da su bitni samim tim što postoje i što su naši”, kaže gošća podkasta “Porodično”.
U tom smislu je, zaključuje psiholog, vrlo važno kako smo mi, koji smo danas roditelji, završili svoje razvojne faze, odnosno da li smo naučili da komuniciramo sa svojim roditeljima kao sa odraslim ljudima ili smo i dalje u onoj poziciji obespravljenog deteta koje stalno ima neki novi izazov i neku novu potražnju:
“Da li smo u stanju da svojim roditeljima kažemo da nam u ovom trenutku nešto nije odgovaralo, ali da vidimo da li možemo to nekako drugačije? Da li umemo da kažemo - mi sad imamo potrebu da nam pomognete tako i toliko? I šta ako dobijemo kao odgovor – ne? Da li smo kao deca spremni da dobijemo ne od svojih roditelja i na koji način onda možemo da prevaziđemo taj izazov? Vrlo je važno to koliko smo spremni da se čujemo međusobno, a koliko zaista želimo i dopuštamo, i sebi pa i njima, da te neke transgeneracijske tradicije primenimo drugačije, da ih prosto promenimo. Jer, jako često smo rezervisani kad god je neka promena u pitanju.”
Pogledajte i:
