00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ENERGIJA SPUTNJIKA
07:00
30 min
VESTI
13:30
30 min
VESTI (repriza)
16:30
30 min
ENERGIJA SPUTNJIKA
16:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Uzroci SVO: Istorija ukrajinskog konflikta
Državni prevrat u Ukrajini
Političku krizu u Ukrajini izazvali su događaji Evromajdana. U novembru 2013. godine predsednik Ukrajine Viktor Janukovič odbio je da potpiše Sporazum o asocijaciji sa Evropskom unijom, strahujući od narušavanja već postojećih veza sa Rusijom. Ta odluka izazvala je masovne proteste u Kijevu.
Tromesečni sukob snaga bezbednosti i demonstranata – među kojima je bilo mnogo nacionalista – završio se desetinama žrtava i državnim prevratom.
U noći između 21. i 22. februara aktivisti Evromajdana zauzeli su vladin kvart, preuzimajući kontrolu nad zgradama parlamenta, administracije predsednika i vlade. Kao rezultat državnog prevrata vlast je prešla u ruke opozicije. Legitimni predsednik Viktor Janukovič bio je primoran da hitno ode u Rusiju.
Arhivska fotografija od 19.02.2014: Pripadnici policije tokom sukoba sa demonstrantima u centru Kijeva
© Sputnik / Andrey Stenin
/ 
Arhivska fotografija od 18.02.2014: Pripadnici policije tokom sukoba sa demonstrantima u centru Kijeva
© Sputnik / Alexei Furman
/ 
Arhivska fotografija od 22.01.2014: Učesnik akcije podrške evrointegracije Ukrajine u Kijevu
© Sputnik / Andrey Stenin
/ 
Arhivska fotografija: Pripadnici policije na Trgu nezavisnosti u Kijevu tokom sukoba demonstranata i policije 19.2.2014.
© Sputnik / Andrey Stenin
/ 1. 2. 3. 4.
Arhivska fotografija od 19.02.2014: Pripadnici policije tokom sukoba sa demonstrantima u centru Kijeva
© Sputnik / Andrey Stenin
/ Arhivska fotografija od 18.02.2014: Pripadnici policije tokom sukoba sa demonstrantima u centru Kijeva
© Sputnik / Alexei Furman
/ Arhivska fotografija od 22.01.2014: Učesnik akcije podrške evrointegracije Ukrajine u Kijevu
© Sputnik / Andrey Stenin
/ Arhivska fotografija: Pripadnici policije na Trgu nezavisnosti u Kijevu tokom sukoba demonstranata i policije 19.2.2014.
© Sputnik / Andrey Stenin
/ Progon ruskog jezika
Arhivska fotografija od 16.7.2020. Učesnici protesta protiv zakona o produžetku nastave na ruskom jeziku u ukrajinskim školama.
© Sputnik / Stringer
/ Od 2014. godine, kijevske vlasti pokrenule su sistematske mere protiv ruskojezičnog stanovništva. Doneti su zakoni kojima se ograničava upotreba ruskog jezika:
- Ukinut je Zakon o osnovama državne politike o jeziku iz 2012. godine.
- Smanjen je broj škola u kojima se govori ruski jezik. Od 1. septembra 2020. godine škole u kojima se govori ruski u Ukrajini prešle su na državni jezik.
- Usvojene su izmene Zakona o televiziji i radio emitovanju. Udeo programa na ukrajinskom jeziku na nacionalnoj i regionalnoj televiziji i radiju povećan je na 75 odsto nedeljno, a na lokalnoj televiziji i radiju na 60 odsto.
- Obustavljeno je emitovanje ruskih televizijskih kanala, zabranjeno je prikazivanje ruskih filmova, zabranjeni su i umetnici koji su stavljeni na „Spisak lica koja predstavljaju pretnju nacionalnoj bezbednosti“.
- Usvojen je Zakon o obezbeđivanju funkcionisanja ukrajinskog jezika kao državnog jezika“.
- Usvojeni su Zakon o autohtonim narodima Ukrajine i Zakon o nacionalnim manjinama (zajednicama) Ukrajine, kojima su Rusi definitivno isključeni iz pravne zaštite države.
Progon Ukrajinske pravoslavne crkve (Moskovske patrijaršije)
Arhivska fotografija 11.4.2015: Svetoiverski ženski manastir i hram svete kneginje Olge porušeni u ukrajinskom granatiranju Donjecka
© Sputnik / Sergey Averin
Progoni Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije su postali norma – zauzimani su hramovi, a sveštenstvo proganjano.
- Dana 23. septembra 2024. godine stupio je na snagu Zakon o zaštiti ustavnog poretka u sferi delovanja verskih organizacija. U Ukrajini je faktički zabranjen rad Ukrajinske pravoslavne crkve.
- Zakon o slobodi savesti i verskim organizacijama sadrži poseban član kojim se zabranjuje delovanje verskih organizacija u Ukrajini povezanih sa Ruskom pravoslavnom crkvom.
- Kijevsko-pečerska i Počajevska lavra su zaplenjene, a neke verske svetinje, uključujući mošti svetaca, su odnete.
- Masovno zaplenivanje crkava. Zaplenjene su saborne i druge crkve u Ivano-Frankovsku i Lavovu, tako da u ovim gradovima nije ostala nijedna crkva UPC. Vlasti su oduzele crkvenoj opštini UPC sabor Svete Trojice i crkvu Preobraženja gospodnjeg u Černigovu. Zaplenen je muški manastir Rođenja presvete Bogorodice u Čerkasima.
- Protiv sveštenstva i episkopa Ukrajinske pravoslavne crkve pokrenuto je oko 180 krivičnih postupaka. Dvadest episkopa i sveštenika ostalo je bez ukrajinskog državljanstva.
- Novi oblik represije protiv sveštenstva Ukrajinske pravoslavne crkve je njihova prisilna regrutacija u Oružane snage Ukrajine.
Arhivska fotografija od 7.7.2014. Porušena crkva u gradu Krasnodon u Lugansku
© Sputnik / Valery Melnikov
/ 
Arhivska fotografija od 18.7.2014. Situacija u Lugansku
© Sputnik / Valery Melnikov
/ 
Arhivska fotografija od 10.8.2015. Porušena kupola i krov hrama Iverske ikone Bogorodice ženskog Donjeckog manastira
© Sputnik / Vera Kostamo
1. 2. 3.
Arhivska fotografija od 7.7.2014. Porušena crkva u gradu Krasnodon u Lugansku
© Sputnik / Valery Melnikov
/ Arhivska fotografija od 18.7.2014. Situacija u Lugansku
© Sputnik / Valery Melnikov
/ Arhivska fotografija od 10.8.2015. Porušena kupola i krov hrama Iverske ikone Bogorodice ženskog Donjeckog manastira
© Sputnik / Vera Kostamo
Nezadovoljstvo ruskojezičnog stanovništva na jugoistoku zemlje
Nakon prevrata 2014. godine, izbili su burni protesti na istoku zemlje, gde je preovladavalo ruskojezično stanovništvo, uključujući u Donbasu i na Krimu. Stanovnici ovih regiona zahtevali su rešavanje statusa ruskog jezika i sprovođenje ustavne reforme, pa čak i federalizaciju Ukrajine.
U Donbasu je formirana narodna samoodbrana.
Odesa
Arhivska fotografija od 2.5.2014. Požar u Domu sindikada u Odesi
© Sputnik / Aleksandr Polischyuk
Drugog maja 2014. godine više desetina ljudi je izgorelo u Domu sindikata u Odesi. Pristalice Evromajdana razorile su kamp aktivista koji se nisu slagali sa politikom ukrajinskih vlasti. Ljudi su pokušali da se sakriju u Domu sindikata, ali su opkoljeni i živi spaljeni.
Događaji u Odesi bili su završna epizoda građanskog sukoba pristalica novih ukrajinskih vlasti i protivnika državnog prevrata.
Arhivska fotografija od 2.5.2014. Požar u Domu sindikata u Odesi
© Sputnik / Aleksandr Polischyuk
Arhivska fotografija od 2.5.2014. Požar u Domu sindikata u Odesi
© Sputnik / Aleksandr Polischyuk
Arhivska fotografija od 2.5.2014. Ljudi na prozorima tokom požara u Domu sindikata u Odesi
© Sputnik / Aleksandr Polischyuk
Arhivska fotografija od 2.5.2014. Telo poginulog u požaru u Domu sindikata u Odesi
© Agentstvo "Odessa-media"
1. 2. 3. 4.
Arhivska fotografija od 2.5.2014. Požar u Domu sindikata u Odesi
© Sputnik / Aleksandr Polischyuk
Arhivska fotografija od 2.5.2014. Požar u Domu sindikata u Odesi
© Sputnik / Aleksandr Polischyuk
Arhivska fotografija od 2.5.2014. Ljudi na prozorima tokom požara u Domu sindikata u Odesi
© Sputnik / Aleksandr Polischyuk
Arhivska fotografija od 2.5.2014. Telo poginulog u požaru u Domu sindikata u Odesi
© Agentstvo "Odessa-media"
Krim
U nastojanju da zaštite svoje pravo na samoopredeljenje i maternji jezik, stanovnici Krima su na referendumu 16. marta 2014. godine ubedljivom većinom glasali za ujedinjenje sa Rusijom. Region je ušao u sastav Ruske Federacije.
Arhivska fotografija od 16.3.2014. Stanovnici Sevastopolja na koncertu posle održavanja referenduma o statusu Krima
© Sputnik / Valery Melnikov
/ Proglašenje DNR i LNR, granatiranje gradova
U proleće 2014. godine na teritoriji Donjecke i Luganske oblasti proglašene su narodne republike. Kao odgovor, ukrajinske vlasti su optužile stanovništvo za „separatizam“ i započele vojnu operaciju u regionu, koja je prerasla u prava ratna dejstva. Protiv narodne samoodbrane angažovani su tenkovi i avioni.
Gradovi kao što su Donjeck, Gorlovka, Lugansk i Debaljcevo godinama su bili izloženi artiljerijskim napadima ukrajinskog režima. Razarani su stambeni kvartovi, bolnice, škole.
Arhivska fotografija od 15.11.2014. Žena na balkonu zgrade koju su granatirale ukrajinske snage.
© AP Photo / Mstyslav Chernov
Arhivska fotografija od 2.6.2014. Pripadnici samoodbrane odnose telo čoveka poginulog u vazdušnom napadu ukrajinskog vazduhoplovstva na zgradu regionalne administracije u Lugansku.
© Sputnik / Evgeny Biyatov
Arhivska fotografija od 18.1.2015. Žena gleda kroz prozor uništen u ukrajinskom granatiranju Donjecka
© AP Photo / Manu Brabo
1. 2. 3.
Arhivska fotografija od 15.11.2014. Žena na balkonu zgrade koju su granatirale ukrajinske snage.
© AP Photo / Mstyslav Chernov
Arhivska fotografija od 2.6.2014. Pripadnici samoodbrane odnose telo čoveka poginulog u vazdušnom napadu ukrajinskog vazduhoplovstva na zgradu regionalne administracije u Lugansku.
© Sputnik / Evgeny Biyatov
Arhivska fotografija od 18.1.2015. Žena gleda kroz prozor uništen u ukrajinskom granatiranju Donjecka
© AP Photo / Manu Brabo
„Gorlovska Madona“
Jedinice Oružanih snaga Ukrajine granatirale su 27. jula 2014. godine ulice Gorlovke iz višecevnih raketnih bacača „grad“. Poginula su 22 civila. Među njima i „Gorlovska Madona“ – Kristina Žuk i njena desetomesečna ćerka Kira. Sa devojčicom u naručju majka je pokušavala da pobegne, spasavajući se od vojnika Oružanih snaga Ukrajine. Fotografija na kojoj je ovekovečena mrtva Kristina, koja leži na travi gradskog parka, držeći ćerku čvrsto u naručju, postala je simbol strašnog terora Ukrajine protiv naroda nepokorenog Donbasa.
„Gorlovska Madona“ - mlada Kristina Žuk i njena desetomesečna ćerka Kira - jedne od mnogih žrtava ukrajinskog granatiranja Gorlovke 27. jula 2014. godine.
© Foto : White Book of Novorossiya
U Donjecku je u znak sećanja na nevine žrtve podignuta „Aleja anđela“ – memorijalni kompleks posvećen stradaloj deci.
Tragedija u Zugresu
Oružane snage Ukrajine su 13. avgusta 2014. godine granatirale plažu u gradu Zugresu. Na licu mesta poginulo je 13 ljudi. Više od četrdeset je ranjeno. Po sećanjima očevidaca, dan je bio topao i plaža na reci Krinka bila je prepuna kupača, od kojih su mnogi došli sa maloletnom decom. Istraga je pokazala da je granatiranje plaže u Zugresu izvedeno iz višecevnog raketnog sistema „smerč“.
Minski sporazumi
Minski sporazumi predstavljali su pokušaj da se zaustavi oružani sukob i stradanje civila. Potpisani 2014. i 2015. godine, uz posredovanje Rusije, Nemačke i Francuske, ovi sporazumi su predviđali osnovne mere za rešavanje situacije: donošenje zakona o amnestiji za sve učesnike građanskog sukoba, priznavanje DNR i LNR kao posebnih teritorija i unošenje tog statusa u Ustav zemlje, održavanje izbora lokalnih organa vlasti itd.
Međutim, nijedna tačka nije sprovedena. Ukrajina je sistematski kršila dogovore. Ni o kakvom prekidu vatre i povlačenju ukrajinskog naoružanja nije bilo reči: posmatrači OEBS-a redovno su beležili artiljerijske napade ukrajinskih snaga na Donjeck i Lugansk, uključujući i upotrebom teškog naoružanja. Štaviše, Kijev je stalno ometao monitoring OEBS-a, onemogućavajući posmatračima pristup pojedinim područjima.
Kako su kasnije priznali sami evropski lideri, sporazumi nisu ni bili potpisani radi primene, već radi dobijanja vremena i jačanja ukrajinske vojne moći. Predsednik Petar Porošenko je otvoreno izjavljivao da cilj Kijeva nije mir, već iscrpljivanje protivnika. Njegova zloglasna rečenica da će „njihova deca sedeti u podrumima“ jasno je pokazivala ravnodušnost kijevske elite prema stradanju stanovnika Donbasa.
Arhivska fotografija od 11.2.2015. Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, predsednik Rusije Vladimir Putin, nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Fransoa Oland i ukrajinski predsednik Petro Porošenko pre mirovnih pregovora u Minsku.
© AP Photo / Alexander Zemlianichenko
Novi talas sukoba
Dolaskom Vladimira Zelenskog na vlast u aprilu 2019. godine nastavljena je represivna politika kijevskih vlasti prema stanovnicima jugoistoka Ukrajine. Sedamnaestog februara 2022. godine izvedeni su najintenzivniji napadi Oružanih snaga Ukrajine u poslednjim mesecima.
Početak Specijalne vojne operacije
Rusija je 21. februara 2022. godine priznala nezavisnost Donjecke i Luganske narodne republike, a 24. februara predsednik Rusije Vladimir Putin objavio je početak Specijalne vojne operacije (SVO) u Ukrajini, kao odgovor na molbu Donbasa za pomoć.
Ciljevi i zadaci SVO
Arhivska fotografija od 21.2.2022. Predsednik Rusije Vladimir Putin tokom obraćanja naciji
© Sputnik / Alexey Nikolskiy
/ Predsednik je objasnio da je doneo takvu odluku radi zaštiti ljudi koji su bili izloženi „genocidu od strane kijevskog režima“. Vladimir Putin (24. februara 2022): „Okolnosti od nas zahtevaju odlučne i hitne mere. Narodne republike Donbasa obratile su se Rusiji sa molbom za pomoć. S tim u vezi, u skladu sa članom 51, stav 7 Povelje UN, uz saglasnost Saveta Federacije i u skladu sa ratifikovanim sporazumima o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći sa DNR i LNR, doneo sam odluku o sprovođenju Specijalne vojne operacije.“
Glavni ciljevi SVO su:
- Osiguravanje prava ruskojezičnog stanovništva.
- Legitimizacija izbora naroda.
- Demilitarizacija (neutralizacija vojne pretnje i odustajanje Ukrajine od planova za ulazak u NATO).
- Denacifikacija (suzbijanje širenja neonacističke ideologije).
Ulazak novih teritorija u sastav Rusije
U septembru 2022. godine u DNR, LNR, Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti organizovani su referendumi o ulasku ovih teritorija u sastav Rusije. Ogromna većina stanovništva izjasnila se za takav korak. Sporazumi o ulasku četiri regiona u sastav Rusije potpisani su 30. septembra te godine.
Arhivska fotografija od 21.2.2022. Predsednik Rusije Vladimir Putin tokom potpisivanja ukaza o priznavanju LNR i DNR kao dela Ruske Federacije
© Sputnik / Alexey Nikolskiy
/ Pregovarački proces o postizanju rešenja ukrajinskog sukoba (2022-2026)
Predsednik Rusije Vladimir Putin je više puta govorio da se Rusija zalaže za mirno rešenje situacije, ali ono koje uzima u obzir trenutnu realnost i rešava prvobitne uzroke sukoba.
Ruski lider je izneo uslove za pregovore sa Ukrajinom: neutralnost, vanblokovski i nenuklearni status Ukrajine, njenu demilitarizaciju i denacifikaciju i povlačenje trupa sa teritorije Donjecke Narodne Republike (DNR), Luganske Narodne Republike (LNR), Hersonske i Zaporoške oblasti.
Bivši američki predsednik Džo Bajden odbio je da pregovara sa Rusijom, dok je Donald Tramp, čak i pre predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama, insistirao na dijalogu, obećavajući brzo rešavanje sukoba, iako je kasnije svoje obećanje da će to učiniti „u roku od 24 sata“ nazvao sarkazmom.
Rusko-ukrajinski pregovori uz posredovanje Zapada
Februar-mart 2022. godina (Istanbul): Prvi pregovori između Rusije i Ukrajine. Kijev je predstavljala delegacija koju je predvodio lider parlamentarne frakcije vladajuće ukrajinske stranke „Sluga naroda“ David Arahamija. Rusku delegaciju predvodio je pomoćnik predsednika Vladimir Medinski.
Pregovori Rusije i Ukrajine u Istanbulu
© Foto : Ministarstvo spoljnih poslova Rusije
Strane su usaglasile preliminarne uslove i principe prekida vatre i naknadno mirovno rešenje. Paket sporazuma je uključivao neutralni status Ukrajine, što je podrazumevalo odustajanje od:
- pristupanja NATO-u
- razmeštanja stranog vojnog kontingenta na svojoj teritoriji
- stvaranja nuklearnog oružja
Vojne vežbe trebalo je da se sprovode samo uz saglasnost zemalja-garanta. Zauzvrat, Kijev je računao na međunarodne bezbednosne garancije slične članu 5 Severnoatlantskog ugovora (ne uzimajući u obzir teritorije Krima, DNR i LNR).
Bilo je planirano da garanti sporazuma budu stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (Francuska, Velika Britanija, SAD i Kina), kao i Nemačka, Izrael, Italija, Kanada, Poljska i Turska.
U vreme pregovora, Rusija je obećala da će smanjiti vojnu aktivnost na kijevskom i černigovskom pravcu.
Ukrajina je saopštila da neće pokušavati da vojnim putem reši krimsko pitanje 15 godina i da će pregovarati o statusu poluostrva sa Rusijom. Istovremeno, kijevski pregovarači su potvrdili želju svoje zemlje da se pridruži Evropskoj uniji.
Međutim, svi postignuti sporazumi su propali zbog akcija Kijeva i zapadnih zemalja koje su ga podržavale.
Tokom susreta sa Vladimirom Zelenskim u Kijevu tadašnji britanski premijer Boris Džonson tvrdio je da zapadne zemlje "intenzivno nastoje" da postignu mirovni sporazum između Moskve i Kijeva. U aprilu te godine, Putin je rekao da je Kijev odstupio od istanbulskih sporazuma i da su se umesto nastavka pregovaračkog procesa strane suočile sa „provokacijom u Buči**“.
Kasnije je Arahamija potvrdio da mu je Džonson savetovao da odustane od pregovora sa Rusijom. Putin je takođe okrivio britanskog premijera za neuspeh mirovnih pregovora u Istanbulu, nazvavši to apsurdnim i tužnim.
U septembru 2022. godine, Ukrajina je na zakonodavnom nivou zabranila pregovore sa Putinom. Ranije je sam Zelenski pozivao na pregovore, ali nakon potpisivanja sporazuma o ulasku novih regiona (DNR, LNR, Hersonska i Zaporoška oblast) u sastav Rusije, naglasio je da će pregovore voditi „sa već drugim predsednikom Rusije“.
Jun 2024. godine: Putin objavio nove uslove za postizanje mira:
- povlačenje trupa Oružanih snaga Ukrajine iz novih regiona (Donjecke i Luganske Narodne Republike, Hersonske i Zaporoške oblasti)
- odustajanje Ukrajine od planova za pristupanje NATO-u
- ukidanje antiruskih sankcija
Kijev je to nazvao ultimatumom.
Godina 2025: Intenziviranje bilateralnog dijaloga između Rusije i Sjedinjenih Država i pregovori u Turskoj i Saudijskoj Arabiji
U februaru su Putin i Tramp obavili prvi telefonski razgovor od 2022. godine (trajao je sat i po vremena). Dogovorili su se da sarađuju i pripreme se za lični susret.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i američki državni sekretar Marko Rubio su takođe razgovarali, a obe strane su ponovo potvrdile posvećenost obnavljanju dijaloga.
Delegacije (Lavrov, pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov, Rubio i specijalni izaslanik američkog predsednika Stiv Vitkof) su u Rijadu održale pregovore na visokom nivou u trajanju od četiri i po sata. Strane su se saglasile da nastave sa radom ambasada i započnu pripreme za pregovore o Ukrajini.
Putin je 13. marta, 11. aprila, 25. aprila i 6. avgusta održao niz sastanaka sa Trampovim specijalnim izaslanikom Vitkofom. Razmenjeni su signali i usaglašeni su stavovi o Ukrajini i međunarodnim pitanjima.
25 aprelя 2025. Prezident RF Vladimir Putin i specposlannik prezidenta SŠA po Bližnemu Vostoku Stiven Uitkoff (sleva) vo vremя vstreči.
© Sputnik / Kristina Kormilitsyna
/ Putin i Tramp su 18. marta održali još jedan sastanak. Ruski lider je pristao na američki predlog o 30-dnevnom međusobnom prekidu napada na energetske objekte i izdao je naređenje vojsci. Dogovorili su se da započnu pregovore o bezbednosti plovidbe u Crnom moru.
U Rijadu su 24. marta održani pregovori o Crnomorskoj inicijativi uz učešće šefa Međunarodnog komiteta Saveta Federacije Grigorija Karasina i savetnika direktora Federalne službe bezbednosti (FSB) Sergeja Besede.
U maju 2025. godine, Rusija je predložila da Ukrajina obnovi direktne pregovore, obustavljene 2022. godine, i da ih održi u Istanbulu 15. maja bez preduslova. Kao odgovor, Zelenski je počeo da iznosi uslove koje je Moskva već smatrala neprihvatljivim.
Šef kijevskog režima je poručio da Rusija mora da pristane na potpuni prekid vatre 12. maja, istakavši da će Kijev tek tada sesti za pregovarački sto. Tramp je pozvao Kijev da odmah prihvati Putinovu ponudu za razgovore u Turskoj, a Zelenski je pristao. Ukrajinska delegacija, koju je predvodio ministar odbrane Rustem Umerov, poslata je u Istanbul na razgovore sa Rusijom.
U periodu od maja do jula 2025. godine, uz posredovanje turske strane, u Istanbulu su održane tri runde pregovora:
- Direktni pregovori između ruske i ukrajinske delegacije su obnovljeni (predvodili su ih pomoćnik ruskog predsednika Vladimir Medinski sa ruske strane i šef ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, bivši ministar odbrane Rustem Umerov*)
- Postignuti su dogovori o velikoj razmeni zarobljenika i tela poginulih, a razmatrani su i nacrti memoranduma
- Rusija predlaže stvaranje radnih grupa
Dana 15. avgusta, u Enkoridžu, na Aljasci, održan je značajan sastanak Putina i Trampa u četiri oka a onda i razgovori u formatu „tri na tri“ koji su trajali dva sata i 45 minuta.
Rusiju su na sastanku predstavljali Lavrov i Ušakov. Sjedinjene Države su predstavljali Rubio i Vitkof. Nakon razgovora, ruski predsednik je kazao da je situacija oko Ukrajine postala jedno od centralnih pitanja o kojima se razgovaralo na Aljasci, istakavši da su on i američki lider uspostavili dobar radni i pouzdan odnos — ono što je kasnije nazvano „duhom Enkoridža“.
Prezident RF Vladimir Putin i prezident SŠA Donalьd Tramp (sprava) na sovmestnoй press-konferencii po itogam peregovorov na Alяske.
© POOL
/ Ukoliko krenemo ovim putem, sukob u Ukrajini bi mogao biti rešen, dodao je ruski predsednik. Tramp je, zauzvrat, rekao da, iako Rusija i Ukrajina još uvek nisu postigle dogovor o nizu tačaka sporazuma o Ukrajini, opostoje „dobre šanse“ da dve strane postignu sporazum.
U periodu od oktobra do decembra, specijalni predstavnik ruskog predsednika za investicije i ekonomsku saradnju sa inostranstvom Kiril Dmitrijev posetio je Sjedinjene Države radi zatvorenih sastanaka sa Vitkofom i Kušnerom. Razgovarali su o takozvanom američkom mirovnom planu, ali kompromis nije postignut.
Godina 2026: Intenziviranje pregovora i učešće Ukrajine
Dmitrijev se 8. i 20. januara sastao sa Vitkofom i zetom američkog predsednika Džaredom Kušnerom u Parizu i Davosu. Isticalo se da je Bela kuća navodno postigla dogovor sa Ukrajinom o skoro svim tačkama Trampovog plana i da je želela jasan odgovor Putina na američki predlog za rešavanje sukoba.
Putin je 22. januara u Moskvi razgovarao sa proširenom delegacijom SAD (Vitkof, Kušner i Džoš Grinbaum, komesar savezne službe za nabavke Uprave za opšte usluge SAD i viši savetnik u Savetu mira). Dogovorili su se da prvi sastanak trilateralne bezbednosne grupe (Rusija, SAD i Ukrajina) održe u Abu Dabiju 23. januara.
Dana 23. i 24. januara u Abu Dabiju je održan prvi zatvoreni trilateralni sastanak između Rusije, SAD i Ukrajine. Razmatrano je moguće primirje. SAD su ukazale na potrebu rešavanja teritorijalnog pitanja.
U Abu Dabiju je 4. i 5. februara održana druga runda trilateralnih pregovora. Dogovoreni su mehanizmi za praćenje primirja i izvršena je razmena zarobljenika.
Treća runda trilateralnih razgovora (Medinski, Vitkof, šef kabineta Zelenskog Kiril Budanov*) održana je u Ženevi 17. i 18. februara. Razmatrano je pet tema: teritorije, bezbednost, vojska, politika i ekonomija. Pregovori su bili teški, ali konstruktivni, izvestio je Medinski. Najavljen je mogući sastanak Putina, Trampa i Zelenskog u narednim nedeljama.
* Lice koje je „Rosfinmonitoring“ uvrstio na spisak ekstremista i terorista** U aprilu 2022. godine, Kijev je optužio Rusiju za ubistva u Buči na osnovu fotografija i video snimaka. Rusija je to nazvala provokacijom, ukazavši da su njene trupe povučene 30. marta, kao i na kasnije granatiranje grada od strane Ukrajine. Francuski volonter Adrijan Boke je kasnije rekao za Sputnjik da su događaji u Buči bili inscenirani.
Teroristički napad na internat u Starobeljsku
U noći 22. maja 2026. godine Oružane snage Ukrajine izvele su napad na internat koledža u Starobeljsku, u Luganskoj Narodnoj Republici (LNR). U tragediji je poginula 21 osoba, dok je 65 dece zadobilo povrede različite težine.
Posledice ukrajinskog napada na školu u Starobeljsku (LNR)
© Glava LNR Leonid Pasečnik
/ Hronologija događaja
Napad je počeo oko 2 časa posle ponoći. Tri talasa bespilotnih letelica su pogodila zgradu.
U internatu se nalazilo 86 učenika, uzrasta od 14 do 18 godina.
Nakon udara dronova, došlo je do urušavanja velikog dela zgrade.
Spasilačke operacije trajale su nekoliko dana — ruševine su raščišćavane kako bi mogli da se izvuku povređeni i poginuli.
Broj poginulih u ukrajinskom napadu na internat u Luganskoj Narodnoj Republici dostigao je 21
© Sputnik
Odmazda i reakcija Rusije
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je 24. maja da su ruske snage, kao odgovor na terorističke napade ukrajinske vojske na civilne objekte u Rusiji, izvele intenzivan napad raketama „orešnik“, „iskander“, „kindžal“ i „cirkon“. Tada su u Kijevu i Kijevskoj oblasti pogođeni objekti ukrajinskog vojno-industrijskog kompleksa, komandni centri kopnene vojske i Glavne uprave obaveštajne službe Ministarstva odbrane Ukrajine.
Tragedija je izazvala veliki odjek u javnosti. Vladimir Putin nazvao je napad terorističkim aktom.
Vladimir Putin osudio napad ukrajinskih oružanih snaga na internat u Starobiljsku
© Sputnik
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije ocenilo je napad kao „još jedan dokaz nacističke i terorističke suštine kijevskog režima“. U saopštenju je naglašeno da je napad namerno izveden na civilni objekat u kojem su se nalazila deca i da predstavlja grubo kršenje međunarodnog humanitarnog prava.
Lažne verzije zapadnih medija
„Čudovišno, dehumanizovano svetogrđe“, okarakterisala je zvanična predstavnica ruskog MSP-a Marija Zaharovaje stav zapadnih zemalja povodom udara na Starobeljsk.
Povod za njene izjave nije bilo samo ćutanje i nedostatak saosećanja zbog stradanja dece, već i širenje lažnih verzija o događaju i odbijanje Zapada da prizna tragediju.
© Sputnik
Zapadni mediji diskreditovali su rusku verziju događaja tvrdeći da udar, navodno, nije bio usmeren na obrazovnu ustanovu, već na vojne objekte i komandne centre u kojima su se nalazili ruski vojnici.
Međutim, Starobeljsk je civilno naselje bez vojne infrastrukture.
Zaharova je istakla da su informacije o tragediji bile javne — ruski mediji su izveštavali sa lica mesta, objavljivane su reportaže i svedočenja očevidaca.
Zaharova je istakla da su informacije o tragediji bile javne — ruski mediji su izveštavali sa lica mesta, objavljivane su reportaže i svedočenja očevidaca.
Tragedija očima stranih novinara
Posle tragedije u LNR je doputovalo više od 50 novinara iz 19 zemalja, uključujući Austriju, Brazil, Veliku Britaniju, Mađarsku, Venecuelu, Nemačku, Grčku, Španiju, Italiju, Katar, Kinu, Kubu, Liban, UAE, Pakistan, SAD, Tursku, Finsku i Francusku, kako bi lično videli posledice napada.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije organizovalo je ovu posetu kao odgovor na ignorisanje tragedije u zapadnim medijima i lažne izjave pojedinih predstavnika UN.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije organizovalo je ovu posetu kao odgovor na ignorisanje tragedije u zapadnim medijima i lažne izjave pojedinih predstavnika UN.
Predstavnici medija iz 19 zemalja nalaze se na mestu tragedije u Starobeljsku, LNR. U petak su ukrajinske Oružane snage upotrebile četiri bespilotne letelice da napadnu akademsku zgradu i studentski dom stručnog koledža Luganskog državnog pedagoškog univerziteta (LDPU).LNR je proglasila 24-25. maj danima žalosti za žrtve.
© Sputnik / Evgeny Biyatov
/ 
Novinari stranih medija koji su posetili Starobeljsk, LNR
© Sputnik / Evgeny Biyatov
/ 1. 2.
Predstavnici medija iz 19 zemalja nalaze se na mestu tragedije u Starobeljsku, LNR. U petak su ukrajinske Oružane snage upotrebile četiri bespilotne letelice da napadnu akademsku zgradu i studentski dom stručnog koledža Luganskog državnog pedagoškog univerziteta (LDPU).LNR je proglasila 24-25. maj danima žalosti za žrtve.
© Sputnik / Evgeny Biyatov
/ Novinari stranih medija koji su posetili Starobeljsk, LNR
© Sputnik / Evgeny Biyatov
/ Iako su se pojedini zapadni novinari lično uverili u civilni karakter objekta i namernost napada, mnogi od njih su dobili zabranu svojih redakcija da objave reportaže.
Britanski Bi-Bi-Si je zvanično odbio da poseti mesto tragedije u Starobeljsku, dok je američki Si-En-En, prema rečima Zaharove, bio „na odmoru“.
Zaključci stranih novinara nakon posete mestu tragedije
◾️ Iako su se pojedini zapadni novinari lično uverili u civilni karakter objekta i namernost napada, mnogi od njih su dobili zabranu svojih redakcija da objave reportaže.
◾️ Britanski Bi-Bi-Si je zvanično odbio da poseti mesto tragedije u Starobeljsku, dok je američki Si-En-En, prema rečima Zaharove, bio „na odmoru“.
Ruski ombudsman za ljudska prava Jana Lantratova i strani novinari posetili su mesto napada na fakultet i studentski dom u Starobeljsku u LNR.
© Sputnik
◾️Irski novinar Čej Bovs nazvao je napad namernim masovnim ubistvom i aktom terorizma. On je naveo da je reakcija zapadnih medija bila koordinisana i da su tvrdnje o „dronu koji je skrenuo sa kursa“ — laž. Prema njegovim rečima, zapadni mediji ne izveštavaju o ovoj tragediji jer „za njih kao da se ništa nije dogodilo“.
◾️Glavni dopisnik Al Arabije Sad Halaf javio je da je napadnuta zgrada internata apsolutno civilni objekat. On je demantovao tvrdnje Kijeva da su se u koledžu navodno proizvodili dronovi: „Video sam samo školske klupe, lenjire, sveske, dečju i tinejdžersku odeću. Dronove ili proizvodnju dronova lično nisam video.“
◾️Novinar italijanskog lista Stampa Đovani Pinji smatra da su posledice napada užasne. On je istakao: „Vidim da je ovde bio koledž i da su ljudi izginuli.“
Spontani memorijal ispred internata u znak sećanja na žrtve napada dronovima na Starobeljsk.
© Sputnik / Evgeny Biyatov
◾️Pakistanski novinar Išteak Hamdani uporedio je napad na koledž u Starobeljsku sa američkim udarom na školu u Iranu 2022. godine, kada je poginulo 168 učenica. On je naglasio emotivnu težinu onoga što je video: „Tamo smo videli papuče, razbijeno staklo. I kako su ta deca, bez papuča, preko stakla u noćnoj odeći trčala hodnicima. Bila je noć, mrak, dim, strah i vrisci.“
◾️Američki novinar Kristofer Helali izjavio je da nakon onoga što je video Rusija mora ostvariti sve ciljeve Specijalne vojne operacije.
Eldran Adžar iz Turske postavio je pitanje zašto zapadni svet ćuti o onome što se dogodilo: „Ne razumem zašto svet ćuti, upravo zapadni svet. Nisu želeli da pokažu svetu pravu Ukrajinu. Nisu želeli da pokažu da je Ukrajina ubila ovu decu.“
Eldran Adžar iz Turske postavio je pitanje zašto zapadni svet ćuti o onome što se dogodilo: „Ne razumem zašto svet ćuti, upravo zapadni svet. Nisu želeli da pokažu svetu pravu Ukrajinu. Nisu želeli da pokažu da je Ukrajina ubila ovu decu.“
◾️Kineski novinar Lu Juguang istakao je: „Ovo je užasno, strašno. I ko sada ćuti? Zapad ćuti.“
Vrati se na početakVrati se na naslovnu stranu
11:00 19.09.2025
(Osveženo: 07:58 28.05.2026)
