https://lat.sputnikportal.rs/20250909/rusija-preduzima-kontramere-u-svetlu-rasta-kontingenta-istocnog-krila-nato-a-1189918440.html
Rusija preduzima kontramere u svetlu rasta kontingenta istočnog krila NATO-a
Rusija preduzima kontramere u svetlu rasta kontingenta istočnog krila NATO-a
Sputnik Srbija
Ruska strana u svom vojnom planiranju uzima u obzir širenje kontingenata NATO-a u zemljama duž „istočnog krila“ Alijanse, procenjuje pretnje povezane sa tim i, ako... 09.09.2025, Sputnik Srbija
2025-09-09T07:56+0200
2025-09-09T07:56+0200
2025-09-09T08:06+0200
rusija
rusija
rusija – politika
nato
austrija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/15/1178556113_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_3ba43ed1303a622938de8edaa0331a3c.jpg
„U skladu sa odlukama donetim u Alijansi, trenutno se radi na povećanju broja bataljonskih taktičkih grupa na nivo brigade u svim zemljama-članicama bloka duž takozvanog istočnog krila. Bugarska u tom smislu nije izuzetak. To smatramo ispoljavanjem agresivnosti. Mi, sa svoje strane, znamo za ove provokativne pripreme, procenjujemo sa tim povezane rizike i pretnje po bezbednost Rusije, uzimamo to u obzir u našem vojnom planiranju i, ukoliko je potrebno, preduzimamo odgovarajuće kompenzacione kontramere“, objasnio je sagovornik agencije.Maslenjikov je primetio da austrijsko društvo postaje žrtva histerije koja se širi Evropom o navodnoj pretnji koja dolazi iz Rusije, ali iz objektivnih razloga jedini izvor pretnje za Austriju može biti NATO blok, a ne Rusija.„U evropskim zemljama se raspiruje histerija oko izmišljene pretnje koja navodno dolazi iz Rusije. Sada je među evropskim političarima moderno da se govori o potrebi pripreme za oružani sukob sa našom zemljom. Generalni sekretar NATO-a, na primer, plaši Evropljane govoreći da bi se to moglo dogoditi u narednih pet godina. Navodno, treba se pripremiti. Očigledno je da i austrijsko društvo postaje žrtva takvih insinuacija. I to uprkos činjenici da Austriji ništa i niko ne preti. Ako se pogleda mapa, ova zemlja se nalazi u srcu Evrope, okružena gotovo sa svih strana zemljama-članicama agresivnog severnoatlantskog bloka. Čak i hipotetički pretpostavljajući da neko odluči da napadne Austriju, biće nemoguće to učiniti bez prolaska kroz zemlje NATO-a. Dakle, samo one mogu da prete Austriji“, ocenio je Maslenjikov.Istovremeno je naglasio da neutralne države i danas mogu da postoje u Evropi, kao što je to bio slučaj i u drugim istorijskim periodima, uključujući oba svetska rata.Ranije je austrijska ministarka spoljnih poslova Beate Majnl-Rajzinger pozvala na održavanje javnih debata o odustajanju od neutralnosti i pristupanja zemlje NATO-u u svetlu izmenjene situacije u globalnoj bezbednosti i navodnih postupaka Rusije.Članstvo u NATO-u donelo probleme Švedskoj i FinskojUlaskom u NATO, Finska i Švedska samo su dobile probleme, izgubile suverenitet u sprovođenju prioriteta spoljne politike i autoritet na svetskoj sceni, ali nisu stekle bezbednost, dodao je on.„Pred našim očima je primer Švedske i Finske, koje su, umesto udobnog boravka u svakom pogledu u statusu neutralnih država, učlanjenjem u NATO, samo stekle glavobolju za sebe – one su momentalno postale države fronta. U skladu sa odlukama poslednjeg samita NATO-a, koji je održan u Hagu u junu, sada su obavezne da povećaju nivo vojnih rashoda na 5 odsto BDP-a, što je, s obzirom na teškoće u ekonomiji i probleme u socijalnoj sferi ovih zemalja, težak zadatak“, napomenuo je diplomata.Štaviše, Finska i Švedska su faktički izgubile suverenitet u pitanjima vojne izgradnje i sprovođenja prioriteta spoljne politike. Helsinki i Stokholm izgubili su autoritet u međunarodnoj zajednici; niko ih više ne doživljava kao nepristrasne posrednike i primorani su da bespogovorno sprovode odluke koje se odobravaju u sedištu alijanse, naglasio je Maslenjikov.Umesto osiguravanja bezbednosti, politika Finske i Švedske gurnula je njihove države u ponor geopolitičke konfrontacije sa svim posledicama koje iz toga proizilaze, zaključio je on.Rusija poslednjih godina primećuje neviđenu aktivnost NATO-a u blizini svojih zapadnih granica. Alijansa proširuje svoje inicijative i naziva ih „obuzdavanjem ruske agresije“. Moskva je više puta izrazila zabrinutost zbog nagomilavanja snaga Alijanse u Evropi. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je izjavilo da vlasti u Moskvi ostaju otvorene za dijalog sa NATO-om, ali na ravnopravnoj osnovi, dok Zapad mora da odustane od politike militarizacije kontinenta.Pogledajte i:
austrija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, rusija – politika, nato, austrija
rusija, rusija – politika, nato, austrija
Rusija preduzima kontramere u svetlu rasta kontingenta istočnog krila NATO-a
07:56 09.09.2025 (Osveženo: 08:06 09.09.2025) Ruska strana u svom vojnom planiranju uzima u obzir širenje kontingenata NATO-a u zemljama duž „istočnog krila“ Alijanse, procenjuje pretnje povezane sa tim i, ako je potrebno, preduzima kontramere, izjavio je za Sputnjik direktor Odeljenja za evropske probleme ruskog Ministarstva spoljnih poslova Vladislav Maslenjikov.
„U skladu sa odlukama donetim u Alijansi, trenutno se radi na povećanju broja bataljonskih taktičkih grupa na nivo brigade u svim zemljama-članicama bloka duž takozvanog istočnog krila. Bugarska u tom smislu nije izuzetak. To smatramo ispoljavanjem agresivnosti. Mi, sa svoje strane, znamo za ove provokativne pripreme, procenjujemo sa tim povezane rizike i pretnje po bezbednost Rusije, uzimamo to u obzir u našem vojnom planiranju i, ukoliko je potrebno, preduzimamo odgovarajuće kompenzacione kontramere“, objasnio je sagovornik agencije.
Maslenjikov je primetio da austrijsko društvo postaje žrtva histerije koja se širi Evropom o navodnoj pretnji koja dolazi iz Rusije, ali iz objektivnih razloga jedini izvor pretnje za Austriju može biti NATO blok, a ne Rusija.
„U evropskim zemljama se raspiruje histerija oko izmišljene pretnje koja navodno dolazi iz Rusije. Sada je među evropskim političarima moderno da se govori o potrebi pripreme za oružani sukob sa našom zemljom. Generalni sekretar NATO-a, na primer, plaši Evropljane govoreći da bi se to moglo dogoditi u narednih pet godina. Navodno, treba se pripremiti. Očigledno je da i austrijsko društvo postaje žrtva takvih insinuacija. I to uprkos činjenici da Austriji ništa i niko ne preti. Ako se pogleda mapa, ova zemlja se nalazi u srcu Evrope, okružena gotovo sa svih strana zemljama-članicama agresivnog severnoatlantskog bloka. Čak i hipotetički pretpostavljajući da neko odluči da napadne Austriju, biće nemoguće to učiniti bez prolaska kroz zemlje NATO-a. Dakle, samo one mogu da prete Austriji“, ocenio je Maslenjikov.
Istovremeno je naglasio da neutralne države i danas mogu da postoje u Evropi, kao što je to bio slučaj i u drugim istorijskim periodima, uključujući oba svetska rata.
Ranije je austrijska ministarka spoljnih poslova Beate Majnl-Rajzinger pozvala na održavanje javnih debata o odustajanju od neutralnosti i pristupanja zemlje NATO-u u svetlu izmenjene situacije u globalnoj bezbednosti i navodnih postupaka Rusije.
Članstvo u NATO-u donelo probleme Švedskoj i Finskoj
Ulaskom u NATO, Finska i Švedska samo su dobile probleme, izgubile suverenitet u sprovođenju prioriteta spoljne politike i autoritet na svetskoj sceni, ali nisu stekle bezbednost, dodao je on.
„Pred našim očima je primer Švedske i Finske, koje su, umesto udobnog boravka u svakom pogledu u statusu neutralnih država, učlanjenjem u NATO, samo stekle glavobolju za sebe – one su momentalno postale države fronta. U skladu sa odlukama poslednjeg samita NATO-a, koji je održan u Hagu u junu, sada su obavezne da povećaju nivo vojnih rashoda na 5 odsto BDP-a, što je, s obzirom na teškoće u ekonomiji i probleme u socijalnoj sferi ovih zemalja, težak zadatak“, napomenuo je diplomata.
Štaviše, Finska i Švedska su faktički izgubile suverenitet u pitanjima vojne izgradnje i sprovođenja prioriteta spoljne politike. Helsinki i Stokholm izgubili su autoritet u međunarodnoj zajednici; niko ih više ne doživljava kao nepristrasne posrednike i primorani su da bespogovorno sprovode odluke koje se odobravaju u sedištu alijanse, naglasio je Maslenjikov.
Umesto osiguravanja bezbednosti, politika Finske i Švedske gurnula je njihove države u ponor geopolitičke konfrontacije sa svim posledicama koje iz toga proizilaze, zaključio je on.
Rusija poslednjih godina primećuje neviđenu aktivnost NATO-a u blizini svojih zapadnih granica. Alijansa proširuje svoje inicijative i naziva ih „obuzdavanjem ruske agresije“. Moskva je više puta izrazila zabrinutost zbog nagomilavanja snaga Alijanse u Evropi. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je izjavilo da vlasti u Moskvi ostaju otvorene za dijalog sa NATO-om, ali na ravnopravnoj osnovi, dok Zapad mora da odustane od politike militarizacije kontinenta.
