https://lat.sputnikportal.rs/20250623/moze-li-zapad-primeniti-u-iranu-scenario-oproban-u-tri-islamske-zemlje-1187160625.html
Može li Zapad primeniti u Iranu scenario oproban u tri islamske zemlje
Može li Zapad primeniti u Iranu scenario oproban u tri islamske zemlje
Sputnik Srbija
Može li Zapad primeniti u Iranu scenario oproban u tri islamske zemlje
2025-06-23T21:13+0200
2025-06-23T21:13+0200
2025-06-23T21:13+0200
svet
svet
svet – politika
iran
sukob izraela i irana
podela
irak
sirija
libija
kurdi
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/06/17/1187157262_0:0:2923:1645_1920x0_80_0_0_25986601dcb6ef55c4470082a2c0d4e8.jpg
Iran je, međutim, mnogo ozbiljnija država od svih navedenih i ima i mnogo jaču vojsku ali i druge ekonomske kapacitete od Sirije, Iraka i Libije, dodaje Blažić.Snaga iranskih separatista„Iran i dalje ima snažnu kopnenu vojsku, vrhovnog vođu koji nije eliminisan, jaku ideologiju i druge kapacitete kao što su savezništvo sa Rusijom i Kinom. Izvoz nafte, geografski položaj i demografija sve to su velike aduti koje su i ove druge države takođe posedovale, ali nisu posedovale tako jaku kopnenu vojsku. Ne vidim da na teritoriji Irana može da se javi neka separatistička snaga koju specijalne snage i Kuds brigada ne bi mogle da eliminišu. Jedini scenario i ono čime Iran jeste opterećen jeste teška ekonomska situacija. E ta teška ekonomsko-socijalna situacija može da uzrokuje, i to je ono na šta svakako igra Izrael, da dođe do rušenja vlasti, nasilnih protesta, sukoba i nekog vida građanskog rata.“Samo u tom slučaju bi separatističke snage, poput Beludžistanaca na granici sa Pakistanom i svakako Kurda koji žive u Iranu i „udarna su pesnica i Izraela“, mogle da pokušaju da rasparčaju Islamsku Republiku, dodaje Blažić.Na pitanje kolika je snaga separatističkog pokreta Iranski Azerbejdžan, Blažić odgovara da bez obzira što etnički Azeri imaju visok procenat u etničkoj strukturi Irana, taj pokret nema realnu snagu na terenu.Snaga Kurda kao izraelskih igrača„Taj pokret nema oružane formacije kakve imaju Kurdi iz više razloga. Kurdi imaju svoje pokrete i u Siriji, i u Turskoj, i u Iraku i odatle crpe snagu, a svakako i od pomoći Izraela, zato što Izrael na njih decenijama unazad gleda kao na destabilišući faktor za režim u Teheranu. Ali Iran i dalje ima jake kopnene oružane snage, specijalne snage, a avijacija je ono gde su oni uvek zaostajali. Ali kopnene snage su mnogobrojne, ideološki, da kažem podobne, brifingovane i to je ono što pravi evidentnu razliku. A tu su i drugi faktori. Iran više nije toliko razvučen i posle pada režima Bašara Asada, pa donekle i poraza Hezbolaha, mnogobrojno vojno osoblje se vratilo u Iran sa vojnim iskustvom u urbanom ratovanju, specijalnim operacijama i antipobunjeničkim operacijama.“Isto važi za arapski separatistički pokret u provinciji Kuzestan koji takođe nema realnu operativnu težinu na terenu, dodaje Blažić.Ekonomska kriza veća opasnost od separatistaZa Iran zato nisu opasnost separatistički pokreti nego teška ekonomsko-socijalna situacija zbog koje bi moglo doći do velikih nereda, ali u tom slučaju bi talas protesta nosili ljudi koji su nezadovoljni životom zbog nametnutih sankcija, ističe Blažić.Na pitanje da li bi ta teška ekonomsko-socijalna situacija mogla izazvati kontrarevoluciju i kakva je snaga sina šaha Reze Pahlavija koji se ponovo politički aktivirao posle napada Izraela, Blažić odgovara da kontrarevolucionari nemaju snagu na unutrašnjem polju u Iranu.„Više mislim da bi to bile neke reformatorske, da tako kaže, liberalne, opcije, koje bi pobedile. Čak i na poslednjim izborima je pobedio sadašnji predsednik koji je bio okarakterisan kao liberalno krilo ili liberalno struja. Ali mnogo je to komplikovanije zato što imamo vrhovnog vođu i ispod njega ljude koji su radikalno nastrojeni. Mnogo stanovnika Irana je odano njima i njemu. Oni su dosad uspevali da sačuvaju to jedinstvo vlasti predsednika i vrhovnog vođe, ali ako bi došle neke ekstremno reformatorske i liberalne snage na političku scenu, mislim da bi imale velikog protivnika u vrhovnom vođi i njegovim sledbenicima koji su ipak mnogo moćni. Kontrolišu armiju i Iransku revolucionarnu gardu, tako da u tom nekom scenariju mislim da bismo gledali, mogu slobodno reći, građanski rat u Iranu“, zaključio je Blažić.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20250623/kljucni-put-nafte-strateski-tesnac-izmedju-irana-i-omana-u-epicentru-zbivanja-sta-donose-naredni-dani-1187147191.html
iran
irak
sirija
libija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
zapad, iran, scenario, rasparčavanje, irak, sirija, libija, zapad, iran, scenario, rasparčavanje, irak, sirija, libija
zapad, iran, scenario, rasparčavanje, irak, sirija, libija, zapad, iran, scenario, rasparčavanje, irak, sirija, libija
Može li Zapad primeniti u Iranu scenario oproban u tri islamske zemlje
Ukoliko bi Iran doživeo totalni poraz u ratu sa Izraelom jedan od mogućih scenarija mogao bi biti rasparčavanje zemlje po modelu Iraka, Sirije i Libije, država koje su posle vojnih intervencija postale nefunkcionalne i čije delove teritorije kontrolišu razni separatistički pokreti, smatra Marko Blažić, analitičar Centra za društvenu stabilnost.
Iran je, međutim, mnogo ozbiljnija država od svih navedenih i ima i mnogo jaču vojsku ali i druge ekonomske kapacitete od Sirije, Iraka i Libije, dodaje Blažić.
Snaga iranskih separatista
„Iran i dalje ima snažnu kopnenu vojsku, vrhovnog vođu koji nije eliminisan, jaku ideologiju i druge kapacitete kao što su savezništvo sa Rusijom i Kinom. Izvoz nafte, geografski položaj i demografija sve to su velike aduti koje su i ove druge države takođe posedovale, ali nisu posedovale tako jaku kopnenu vojsku. Ne vidim da na teritoriji Irana može da se javi neka separatistička snaga koju specijalne snage i Kuds brigada ne bi mogle da eliminišu. Jedini scenario i ono čime Iran jeste opterećen jeste teška ekonomska situacija. E ta teška ekonomsko-socijalna situacija može da uzrokuje, i to je ono na šta svakako igra Izrael, da dođe do rušenja vlasti, nasilnih protesta, sukoba i nekog vida građanskog rata.“
Samo u tom slučaju bi separatističke snage, poput Beludžistanaca na granici sa Pakistanom i svakako Kurda koji žive u Iranu i „udarna su pesnica i Izraela“, mogle da pokušaju da rasparčaju Islamsku Republiku, dodaje Blažić.
Na pitanje kolika je snaga separatističkog pokreta Iranski Azerbejdžan, Blažić odgovara da bez obzira što etnički Azeri imaju visok procenat u etničkoj strukturi Irana, taj pokret nema realnu snagu na terenu.
Snaga Kurda kao izraelskih igrača
„Taj pokret nema oružane formacije kakve imaju
Kurdi iz više razloga. Kurdi imaju svoje pokrete i u Siriji, i u Turskoj, i u Iraku i odatle crpe snagu, a svakako i od pomoći Izraela, zato što Izrael na njih decenijama unazad gleda kao na destabilišući faktor za režim u Teheranu. Ali Iran i dalje ima jake kopnene oružane snage, specijalne snage, a avijacija je ono gde su oni uvek zaostajali. Ali kopnene snage su mnogobrojne, ideološki, da kažem podobne, brifingovane i to je ono što pravi evidentnu razliku. A tu su i drugi faktori. Iran više nije toliko razvučen i posle
pada režima Bašara Asada, pa donekle i
poraza Hezbolaha, mnogobrojno vojno osoblje se vratilo u Iran sa vojnim iskustvom u urbanom ratovanju, specijalnim operacijama i antipobunjeničkim operacijama.“
Isto važi za arapski separatistički pokret u provinciji Kuzestan koji takođe nema realnu operativnu težinu na terenu, dodaje Blažić.
Ekonomska kriza veća opasnost od separatista
Za Iran zato nisu opasnost separatistički pokreti nego teška ekonomsko-socijalna situacija zbog koje bi moglo doći do velikih nereda, ali u tom slučaju bi talas protesta nosili ljudi koji su nezadovoljni životom zbog nametnutih sankcija, ističe Blažić.
Na pitanje da li bi ta teška ekonomsko-socijalna situacija mogla izazvati kontrarevoluciju i kakva je snaga sina šaha Reze Pahlavija koji se ponovo politički aktivirao posle napada Izraela, Blažić odgovara da kontrarevolucionari nemaju snagu na unutrašnjem polju u Iranu.
„Više mislim da bi to bile neke reformatorske, da tako kaže, liberalne, opcije, koje bi pobedile. Čak i na poslednjim izborima je pobedio
sadašnji predsednik koji je bio okarakterisan kao liberalno krilo ili liberalno struja. Ali mnogo je to komplikovanije zato što imamo vrhovnog vođu i ispod njega ljude koji su radikalno nastrojeni. Mnogo stanovnika Irana je odano njima i njemu. Oni su dosad uspevali da sačuvaju to jedinstvo vlasti predsednika i vrhovnog vođe, ali ako bi došle neke ekstremno reformatorske i liberalne snage na političku scenu, mislim da bi imale velikog protivnika u vrhovnom vođi i njegovim sledbenicima koji su ipak mnogo moćni. Kontrolišu armiju i
Iransku revolucionarnu gardu, tako da u tom nekom scenariju mislim da bismo gledali, mogu slobodno reći,
građanski rat u Iranu“, zaključio je Blažić.
