https://lat.sputnikportal.rs/20250623/kljucni-put-nafte-strateski-tesnac-izmedju-irana-i-omana-u-epicentru-zbivanja-sta-donose-naredni-dani-1187147191.html
Ključni put nafte: Strateški tesnac između Irana i Omana u epicentru zbivanja, šta donose naredni dani
Ključni put nafte: Strateški tesnac između Irana i Omana u epicentru zbivanja, šta donose naredni dani
Sputnik Srbija
Ormuski moreuz se nalazi u Indijskom okeanu između Arabijskog poluostrva i kopnenog dela Azije i predstavlja strateški važan put za transport nafte iz zemalja... 23.06.2025, Sputnik Srbija
2025-06-23T16:48+0200
2025-06-23T16:48+0200
2025-06-23T16:48+0200
svet
sukob izraela i irana
nafta
ormuski moreuz
nuklearni sporazum
tečni prirodni gas
kina
donald tramp
savet za nacionalnu bezbednost
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/02/01/1150294699_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_34e039d4ce0e5f187568610bf6c3205d.jpg
Dužina moreuza je 195 kilometara, a dubina plovnog dela kreće se od 27,5 do 229 metara, što omogućava prolazak najvećim tankerima. Na najužem mestu moreuz je širok svega 33 kilometra, dok širina plovnog puta u oba pravca iznosi samo tri kilometra.Glavne luke su Bender-Abas (Iran) i El-Hasab (Oman).Ormuski moreuz se koristi za međunarodnu plovidbu, kako je definisano u članu 37 Konvencije UN o pravu mora (UNCLOS) iz 1982. godine. Prema UNCLOS-u, brodovi koji prolaze kroz moreuz imaju pravo na nesmetan tranzit kroz teritorijalne vode priobalne države, koji se ne sme prekidati.Strateški važan putMoreuz se nalazi u teritorijalnim vodama Irana, koji kontroliše njegov severni deo, i Omana.Ormuski moreuz čini veliki deo svetske trgovine naftom. Kroz njega prolazi do 30 odsto svetskih isporuka tečnog prirodnog gasa (LNG), kao i oko 20 odsto globalnog izvoza nafte i naftnih derivata. Prema podacima Uprave za energetske informacije SAD (EIA), kroz moreuz dnevno prođe oko 20 miliona barela nafte, što čini oko petinu dnevne svetske proizvodnje.Prema prognozama britanske naftne kompanije „Britiš petroleum“, udeo zemalja OPEK-a u svetskoj proizvodnji nafte mogao bi do 2050. godine dostići od 45 do 65 odsto, dok naftni kartel trenutno proizvodi oko 35 odsto ukupne svetske nafte.U epicentru različitih ratovaMorski put kroz Ormuski moreuz tradicionalno je u epicentru različitih ratova i konflikata.U septembru 1980. godine, zbog spora između Iraka i Irana koji su istovremeno zahtevali granične oblasti uz reku Šat el Arab počeo je takozvani „rat tankera“. U rat tankera bili su uvučeni ne samo Iran i Irak, već su njegove posledice osetile oko 30 zemalja van regiona (uključujući SAD i SSSR), čiji su brodovi i plovila prolazili kroz opasne vode.Zona konfrontacije i moguće zatvaranje moreuzaU poslednjih nekoliko godina moreuz je postao zona pomorske konfrontacije Irana i Sjedinjenih Država. Do toga je došlo nakon što je prva administracija predsednika Donalda Trampa jednostrano istupila iz nuklearnog sporazuma iz 2015. godine i ponovo uvela oštre sankcije Teheranu.U prvom kvartalu 2025. godine Kina, najveći kupac iranske nafte, uvozila je 5,4 miliona barela dnevno preko Ormuskog moreuza, dok su Indija i Južna Koreja uvozile 2,1 milion odnosno 1,7 miliona barela dnevno. Radi poređenja, SAD i Evropa uvozile su u istom periodu samo po 400 hiljada odnosno 500 hiljada barela dnevno.Po mišljenju stručnjaka iz naftne i gasne industrije, blokada Ormuskog moreuza čak i na kratko vreme dovela bi do naglog rasta svetskih cena nafte na 100–150 dolara po barelu. Cena od 250–300 dolara zahtevala bi da moreuz ostane zatvoren duže od šest meseci.Mogućnost zatvaranja Ormuskog moreuza iranske vlasti počele su da razmatraju u kontekstu početka velikomasovne operacije Izraela protiv Irana, koja je započela u noći između 12. i 13. juna 2025. Tel Aviv, optužujući Teheran za vođenje tajnog nuklearnog programa (prema informacijama izraelske vojske, Iran je akumulirao obogaćeni uranijum dovoljan za proizvodnju 15 nuklearnih bojevih glava), počeo je da izvodi udare na iranske nuklearne objekte. Iran, s druge strane, poriče vojni karakter svog atomskog projekta. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) takođe nije našla konkretne dokaze da zemlja razvija nuklearno oružje.U noći između 21. i 22. juna, američke vazdušne snage izvele su napad na tri iranska nuklearna objekta u Fordu, Natancu i Isfahanu.Iran je više puta saopštavao da, u slučaju ekonomske i vojno-političke ucene, zadržava pravo da odgovori, kao i mogućnost da zatvori Ormuski moreuz.Parlament je 22. juna dao mandat vladi da zatvori Ormuski moreuz. Konačna odluka po ovom pitanju biće doneta od strane Saveta za nacionalnu bezbednost.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20250622/zasto-je-vazan-ormuski-moreuz-i-da-li-bi-njegovo-zatvaranje-uticalo-na-ceo-svet-1187131086.html
https://lat.sputnikportal.rs/20250623/na-pragu-globalnog-soka-cena-nafte-premasila-80-dolara-1187136705.html
ormuski moreuz
kina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
sukob izraela i irana, nafta, ormuski moreuz, nuklearni sporazum, tečni prirodni gas, kina, donald tramp, savet za nacionalnu bezbednost
sukob izraela i irana, nafta, ormuski moreuz, nuklearni sporazum, tečni prirodni gas, kina, donald tramp, savet za nacionalnu bezbednost
Ključni put nafte: Strateški tesnac između Irana i Omana u epicentru zbivanja, šta donose naredni dani
Ormuski moreuz se nalazi u Indijskom okeanu između Arabijskog poluostrva i kopnenog dela Azije i predstavlja strateški važan put za transport nafte iz zemalja oko Persijskog zaliva, kao što su Iran, Irak, Saudijska Arabija, Kuvajt, Katar, Bahrein i UAE. Iran preti zatvaranjem ove strateške tačke, koja može izazvati šok na tržištu nafte.
Dužina moreuza je 195 kilometara, a dubina plovnog dela kreće se od 27,5 do 229 metara, što omogućava prolazak najvećim tankerima. Na najužem mestu moreuz je širok svega 33 kilometra, dok širina plovnog puta u oba pravca iznosi samo tri kilometra.
Glavne luke su Bender-Abas (Iran) i El-Hasab (Oman).
Ormuski moreuz se koristi za međunarodnu plovidbu, kako je definisano u članu 37 Konvencije UN o pravu mora (UNCLOS) iz 1982. godine. Prema UNCLOS-u, brodovi koji prolaze kroz moreuz imaju pravo na nesmetan tranzit kroz teritorijalne vode priobalne države, koji se ne sme prekidati.
Moreuz se nalazi u teritorijalnim vodama Irana, koji kontroliše njegov severni deo, i Omana.
Ormuski moreuz čini veliki deo svetske trgovine naftom. Kroz njega prolazi do 30 odsto svetskih isporuka tečnog prirodnog gasa (LNG), kao i oko 20 odsto globalnog izvoza nafte i naftnih derivata. Prema podacima Uprave za energetske informacije SAD (EIA), kroz moreuz dnevno prođe oko 20 miliona barela nafte, što čini oko petinu dnevne svetske proizvodnje.
Prema prognozama britanske naftne kompanije „Britiš petroleum“, udeo zemalja OPEK-a u svetskoj proizvodnji nafte mogao bi do 2050. godine dostići od 45 do 65 odsto, dok naftni kartel trenutno proizvodi oko 35 odsto ukupne svetske nafte.
U epicentru različitih ratova
Morski put kroz Ormuski moreuz tradicionalno je u epicentru različitih ratova i konflikata.
U septembru 1980. godine, zbog spora između Iraka i Irana koji su istovremeno zahtevali granične oblasti uz reku Šat el Arab počeo je takozvani „rat tankera“. U rat tankera bili su uvučeni ne samo Iran i Irak, već su njegove posledice osetile oko 30 zemalja van regiona (uključujući SAD i SSSR), čiji su brodovi i plovila prolazili kroz opasne vode.
Zona konfrontacije i moguće zatvaranje moreuza
U poslednjih nekoliko godina moreuz je postao zona pomorske konfrontacije Irana i Sjedinjenih Država. Do toga je došlo nakon što je prva administracija predsednika Donalda Trampa jednostrano istupila iz nuklearnog sporazuma iz 2015. godine i ponovo uvela oštre sankcije Teheranu.
U prvom kvartalu 2025. godine Kina, najveći kupac iranske nafte, uvozila je 5,4 miliona barela dnevno preko Ormuskog moreuza, dok su Indija i Južna Koreja uvozile 2,1 milion odnosno 1,7 miliona barela dnevno. Radi poređenja, SAD i Evropa uvozile su u istom periodu samo po 400 hiljada odnosno 500 hiljada barela dnevno.
Po mišljenju stručnjaka iz naftne i gasne industrije, blokada Ormuskog moreuza čak i na kratko vreme dovela bi do naglog rasta svetskih cena nafte na 100–150 dolara po barelu. Cena od 250–300 dolara zahtevala bi da moreuz ostane zatvoren duže od šest meseci.
Mogućnost zatvaranja Ormuskog moreuza iranske vlasti počele su da razmatraju u kontekstu početka velikomasovne operacije Izraela protiv Irana, koja je započela u noći između 12. i 13. juna 2025. Tel Aviv, optužujući Teheran za vođenje tajnog nuklearnog programa (prema informacijama izraelske vojske, Iran je akumulirao obogaćeni uranijum dovoljan za proizvodnju 15 nuklearnih bojevih glava), počeo je da izvodi udare na iranske nuklearne objekte. Iran, s druge strane, poriče vojni karakter svog atomskog projekta. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) takođe nije našla konkretne dokaze da zemlja razvija nuklearno oružje.
U noći između 21. i 22. juna, američke vazdušne snage izvele su
napad na tri iranska nuklearna objekta u Fordu, Natancu i Isfahanu.
Iran je više puta saopštavao da, u slučaju ekonomske i vojno-političke ucene, zadržava pravo da odgovori, kao i mogućnost da zatvori Ormuski moreuz.
Parlament je 22. juna dao mandat vladi da zatvori Ormuski moreuz. Konačna odluka po ovom pitanju biće doneta od strane Saveta za nacionalnu bezbednost.
