https://lat.sputnikportal.rs/20250302/zasto-ce-amerika-izgubiti-trgovinski-rat-protiv-kine-video-1183175316.html
Zašto će Amerika izgubiti trgovinski rat protiv Kine /video/
Zašto će Amerika izgubiti trgovinski rat protiv Kine /video/
Sputnik Srbija
Nedavno je na predavanju u Beogradu, verovatno najuticajniji kineski teoretičar međunarodnih odnosa (svakako među širokom publikom i najpoznatiji i... 02.03.2025, Sputnik Srbija
2025-03-02T17:05+0100
2025-03-02T17:05+0100
2025-03-02T17:05+0100
svet
svet
svet – politika
sad
kina
emisija „prorok“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/1a/1171519485_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_7388168d56ff2ff5d98f6898267a6185.jpg
Do te mere je ubeđen u svoju ocenu da je može objašnjavati dugo i naširoko - satima. Još je i dodao kako se generalno - Kinezima sviđa Donald Tramp, pošto je jako zabavan. Ono što Trampova administracija protiv njih radi, barem za sada i samo na ekonomskom planu, nije prijatno, ali ih posebno ne zabrinjava.Uprkos svim sankcijama i ograničavajućim merama (usporavanje ili prekidanje tehnološke razmene, povećavanje carina, ucenjivanje trećih država da ne kupuju kineske proizvode), koje su protiv Kine preduzimale SAD od 2018. godine (od prvog mandata Donalda Trampa), kineski spoljnotrgovinski suficit samo je rastao.Posmatrajući zvanične statističke podatke, u prvoj godini trgovinskog rata iznosio je 350 milijardi dolara, zatim se 2019. godine povećao na 420, pa na 530, 2021. godine iznosio je 670, 2022. godine već je bio na 870, da bi 2024. godine dostigao 980 milijardi dolara.Pri tome, treba imati u vidu i da se u posmatranom periodu odigrala pandemija, tokom koje su zabeležene smanjena potražnja (izuzimajući vakcine i određena medicinska sredstva) na globalnom tržištu, prekidanje distributivnih lanaca, rast cena čitavog niza proizvoda i slično. Ne samo da rast kineskog izvoza (i posledično – suficita) nisu zaustavile američke mere, nego ga nisu zaustavila ni relativno nepovoljna globalna kretanja. Da bi se razumeo proces koji se odigrava, najpre je neophodno analizirati predstavljene statističke podatke.Zašto raste kineski izvozKineski izvoz raste iz tri razloga. Prvo, u tehnološkom smislu, kineska nauka u velikom broju različitih disciplina prestigla je konkurente iz SAD, Evrope, Japana, Južne Koreje... Ogromna ulaganja u školski sistem i naučne institute, uz dobro koncipirane strategije (tačno se zna čemu služe pojedini razvojni projekti, kakva je uloga koje naučne institucije u državnom sistemu) prethodnih decenija sada donose rezultate.Bukvalno sve gromoglasno najvaljivane procene kako će se zbog zabranjivanja ili sprečavanja transfera tehnologija iz SAD i Evrope ka Kini usporiti kineski ekonomski rast – pokazale su se netačnim. Zato što nisu uzimale u obzir ili dobro znale dinamiku tehnološkog razvoja unutar Kine. Kineski proizvođači danas su apsolutno konkurentni u IT sektoru, brodogradnji, mašinskoj industriji (u tom okviru i u automobilskoj industriji sa svojim brendovima), farmaceutici, transportu i logističkim poslovima (sa svim neophodnim alatima i sredstvima).Drugo, kineska ulaganja u nova tržišta takođe donose rezultat. Kako kroz bilateralne aranžmane tako i kroz koncepciju Pojas i put Kina je gradila infrastrukturu za nova tržišta i ka novim tržištima, povezivala se sa njima, sklapala nove dogovore. Ovaj poduhvat je, iako star malo duže od decenije, očigledno dobro promišljen i sveobuhvatno razrađen još i pre nego što se počelo sa njegovom realizacijom. Kinezi su investirali u izgradnju novih tržišta, što se najbolje vidi u Africi.Pre nego što se postavi pitanje šta će tamo prodati, razmišljalo se i o pitanju ko će to kupiti? U čitavom nizu afričkih država primećuje se rast srednje klase pre svega zahvaljujući kineskim inicijativama i kineskom kapitalu. Da, Kina se sada pojavljuje kao najveći izvoznik (prodavac) na tim tržištima, ali se pojavljuje i kao najveći uvoznik (kupac). Ili, kako je jedan kineski ekonomista davno objasnio u Beogradu: nije poenta da se vozovi koji dovoze kinesku u robu u Srbiju vraćaju prazni ka Kini, interes svih u tom procesu je da se oni vraćaju puni, makar prevozili i flaširanu vodu. Međusobno povezivanje proizvođača i kupaca, odnosno tržišta (tako udaljenih i toliko po svemu različitih), jeste kompleksan posao, skopčan sa mnogim neizvesnostima, ali se dokazalo da nije neizvodljiv i da donosi višestruku korist.Korist za Kineze je što njihov izvoz više ne zavisi isključivo od kupaca u SAD i Evropi, zapravo – postojeći trend ukazuje da oni mogu ekonomski preživeti i bez američkih i evropskih kupaca. Korist za one koji učestvuju u zajedničkim inicijativama je što im se otvara pristup ogromnom kineskom tržištu.Treće, nužno je obratiti pažnju na implementaciju projekata iz oblasti društvenih i humanističkih nauka, zahvaljujući kojima su učvršćivane veze Kine sa ostatkom sveta, kroz razmenu iskustava, upoznavanje kultura, izgradnju novih teorijskih okvira i afirmisanje saradnje. Kinezi su učili o svetu i svet je učio o njima. I efekti su se prelili na ekonomske tokove i uvećavanje trgovinske razmene. Prosto, gradilo se poverenje i to je logičan epilog.Više to nije „treći svet“Širom sveta, izuzimajući deo kolektivnog Zapada, Kina se više ne doživljava kao država „trećeg sveta“, zemlja u razvoju, proizvođač jeftinih kopija ili nedorasli takmac. Slika o Kini potpuno se promenila ili se ubrzano menja. Stvar je prestiža raditi zajedno sa Kinezima, to je ocena koja se čuje danas i u Africi, Latinskoj Americi, na Bliskom istoku.Iz ovih razloga, Trampove najave novih ograničavanja ekonomske i tehnološke razmene sa Kinom neće, same po sebi, imati velikih efekata na opisane procese.Efekti koji se mogu očekivati biće pre svega politički i značiće brzo i dramatično pogoršavanje ukupnih odnosa između dve velike sile. Uz rizik da se to pogoršavanje manifestuje u nekom trenutku i sa nekim razvojem situacije i na vojnom planu. Ali, to je već neka druga dimenzija, podrazumeva se, sa drugačijom računicom.U trgovinskom ratu protiv Kine SAD jednostavno ne mogu pobediti, odnosno zamišljene ciljeve ne mogu ostvariti. Sa tim su dobro zakasnili, otprilike čitavu deceniju.Pogledajte i:
sad
kina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet, svet – politika, sad, kina, emisija „prorok“
svet, svet – politika, sad, kina, emisija „prorok“
Zašto će Amerika izgubiti trgovinski rat protiv Kine /video/
Nedavno je na predavanju u Beogradu, verovatno najuticajniji kineski teoretičar međunarodnih odnosa (svakako među širokom publikom i najpoznatiji i najpopularniji) Džang Vejivej izneo ocenu kako SAD jednostavno ne mogu pobediti u trgovinskom ratu protiv Kine.
Do te mere je ubeđen u svoju ocenu da je može objašnjavati dugo i naširoko - satima. Još je i dodao kako se generalno - Kinezima sviđa Donald Tramp, pošto je jako zabavan. Ono što Trampova administracija protiv njih radi, barem za sada i samo na ekonomskom planu, nije prijatno, ali ih posebno ne zabrinjava.
Uprkos svim sankcijama i ograničavajućim merama (usporavanje ili prekidanje tehnološke razmene, povećavanje carina, ucenjivanje trećih država da ne kupuju kineske proizvode), koje su protiv Kine preduzimale SAD od 2018. godine (od prvog mandata Donalda Trampa), kineski spoljnotrgovinski suficit samo je rastao.
Posmatrajući zvanične statističke podatke, u prvoj godini trgovinskog rata iznosio je 350 milijardi dolara, zatim se 2019. godine povećao na 420, pa na 530, 2021. godine iznosio je 670, 2022. godine već je bio na 870, da bi 2024. godine dostigao 980 milijardi dolara.
Pri tome, treba imati u vidu i da se u posmatranom periodu odigrala pandemija, tokom koje su zabeležene smanjena potražnja (izuzimajući vakcine i određena medicinska sredstva) na globalnom tržištu, prekidanje distributivnih lanaca, rast cena čitavog niza proizvoda i slično. Ne samo da rast kineskog izvoza (i posledično – suficita) nisu zaustavile američke mere, nego ga nisu zaustavila ni relativno nepovoljna globalna kretanja. Da bi se razumeo proces koji se odigrava, najpre je neophodno analizirati predstavljene statističke podatke.
Zašto raste kineski izvoz
Kineski izvoz raste iz tri razloga. Prvo, u tehnološkom smislu, kineska nauka u velikom broju različitih disciplina prestigla je konkurente iz SAD, Evrope, Japana, Južne Koreje... Ogromna ulaganja u školski sistem i naučne institute, uz dobro koncipirane strategije (tačno se zna čemu služe pojedini razvojni projekti, kakva je uloga koje naučne institucije u državnom sistemu) prethodnih decenija sada donose rezultate.
Bukvalno sve gromoglasno najvaljivane procene kako će se zbog zabranjivanja ili sprečavanja transfera tehnologija iz SAD i Evrope ka Kini usporiti kineski ekonomski rast – pokazale su se netačnim. Zato što nisu uzimale u obzir ili dobro znale dinamiku tehnološkog razvoja unutar Kine. Kineski proizvođači danas su apsolutno konkurentni u IT sektoru, brodogradnji, mašinskoj industriji (u tom okviru i u automobilskoj industriji sa svojim brendovima), farmaceutici, transportu i logističkim poslovima (sa svim neophodnim alatima i sredstvima).
Drugo, kineska ulaganja u nova tržišta takođe donose rezultat. Kako kroz bilateralne aranžmane tako i kroz koncepciju Pojas i put Kina je gradila infrastrukturu za nova tržišta i ka novim tržištima, povezivala se sa njima, sklapala nove dogovore. Ovaj poduhvat je, iako star malo duže od decenije, očigledno dobro promišljen i sveobuhvatno razrađen još i pre nego što se počelo sa njegovom realizacijom. Kinezi su investirali u izgradnju novih tržišta, što se najbolje vidi u Africi.
Pre nego što se postavi pitanje šta će tamo prodati, razmišljalo se i o pitanju ko će to kupiti? U čitavom nizu afričkih država primećuje se rast srednje klase pre svega zahvaljujući kineskim inicijativama i kineskom kapitalu. Da, Kina se sada pojavljuje kao najveći izvoznik (prodavac) na tim tržištima, ali se pojavljuje i kao najveći uvoznik (kupac). Ili, kako je jedan kineski ekonomista davno objasnio u Beogradu: nije poenta da se vozovi koji dovoze kinesku u robu u Srbiju vraćaju prazni ka Kini, interes svih u tom procesu je da se oni vraćaju puni, makar prevozili i flaširanu vodu. Međusobno povezivanje proizvođača i kupaca, odnosno tržišta (tako udaljenih i toliko po svemu različitih), jeste kompleksan posao, skopčan sa mnogim neizvesnostima, ali se dokazalo da nije neizvodljiv i da donosi višestruku korist.
Korist za Kineze je što njihov izvoz više ne zavisi isključivo od kupaca u SAD i Evropi, zapravo – postojeći trend ukazuje da oni mogu ekonomski preživeti i bez američkih i evropskih kupaca. Korist za one koji učestvuju u zajedničkim inicijativama je što im se otvara pristup ogromnom kineskom tržištu.
Treće, nužno je obratiti pažnju na implementaciju projekata iz oblasti društvenih i humanističkih nauka, zahvaljujući kojima su učvršćivane veze Kine sa ostatkom sveta, kroz razmenu iskustava, upoznavanje kultura, izgradnju novih teorijskih okvira i afirmisanje saradnje. Kinezi su učili o svetu i svet je učio o njima. I efekti su se prelili na ekonomske tokove i uvećavanje trgovinske razmene. Prosto, gradilo se poverenje i to je logičan epilog.
Više to nije „treći svet“
Širom sveta, izuzimajući deo kolektivnog Zapada, Kina se više ne doživljava kao država „trećeg sveta“, zemlja u razvoju, proizvođač jeftinih kopija ili nedorasli takmac. Slika o Kini potpuno se promenila ili se ubrzano menja. Stvar je prestiža raditi zajedno sa Kinezima, to je ocena koja se čuje danas i u Africi, Latinskoj Americi, na Bliskom istoku.
Iz ovih razloga, Trampove najave novih ograničavanja ekonomske i tehnološke razmene sa Kinom neće, same po sebi, imati velikih efekata na opisane procese.
Efekti koji se mogu očekivati biće pre svega politički i značiće brzo i dramatično pogoršavanje ukupnih odnosa između dve velike sile. Uz rizik da se to pogoršavanje manifestuje u nekom trenutku i sa nekim razvojem situacije i na vojnom planu. Ali, to je već neka druga dimenzija, podrazumeva se, sa drugačijom računicom.
U trgovinskom ratu protiv Kine SAD jednostavno ne mogu pobediti, odnosno zamišljene ciljeve ne mogu ostvariti. Sa tim su dobro zakasnili, otprilike čitavu deceniju.
