„Mi smo Rusi! Sa nama je Bog!“: Neprevaziđeni podvig Suvorova u oslobađanju Švajcarske od Francuza
© Sputnik / Yakov Berliner
Pratite nas
Pohod ruske vojske kroz Švajcarsku pod komandom Aleksandra Suvorova koji se odigrao pre 225 godina istoričari smatraju jednim od najveličanstvenijih podviga ruske armije. Stručnjaci ovu operaciju nazivaju nenadmašnom sa stanovništa vojne veštine.
Ipak, zbog austrijskih saveznika, koji su ostavili Ruse pred mnogobrojnijim neprijateljem, Suvorov nije uspeo da očisti Švajcarsku od francuskih snaga. Međutim, u apsolutno beznadežnoj situaciji, Suvorov je uspeo da neprijatelju nanese nekoliko taktičkih poraza i izvede poverenu mu armiju iz klopke.
Dvadeset prvog septembra 1799. godine ruska vojska pod komandom Aleksandra Suvorova krenula je iz Italije u pohod kroz Švajcarsku. Prema rečima istoričara, tokom ove operacije Ruse su izdali austrijski saveznici, ali je Suvorov uspeo da spasi svoju armiju iz situacije koja se činila beznadežnom.
Poslati u izdaju i smrt
Godine 1798. formirana je Druga antifrancuska koalicija koja je kao cilj postavila slabljenje uticaja Pariza u Evropi i osvajanje teritorija koje je Francuska ranije zauzela na Sredozemnom moru i na obali Rajne. Prema rečima istoričara, zvanični Sankt Peterburg najpre nije želeo da se uvlači u rat, ali Napoleon je isprovocirao širenje sukoba osvajanjem i pljačkanjem Malte. Imperator Pavle I bio je veliki majstor Malteškog viteškog reda i postupke Francuza je shvatio kao ličnu uvredu.
Ruska flota pokrenula je uspešne borbe protiv Francuske na Sredozemnom moru, a kopnene snage u Italiji. Pavle je povukao iz penzije velikog komandanta Aleksandra Suvorova, koji je predvodio udružene snage Rusije i Austrije na Apeninskom poluostrvu i pobedio francuske trupe koje su delovale u Italiji.
Prema rečima glavnog naučnog saradnika Instituta za rusku istoriju Ruske akademine nauka (IRI RAN), autora knjige „Suvorov“ Andreja Bogdanova, a u razgovoru za RT, Suvorov je mogao uz zadržavanje kontrole nad Severnom Italijom da prebaci svoje jedinice direktno u Francusku i u potpunosti okonča vladavinu režima Direktorijuma koji je tada već bio potpuno propao.
„Ali, takva mogućnost nije odgovarala Austriji i Engleskoj. One nisu želele jačanje pozicija Rusije u Evropi. Pored toga, planirali su da opljačkaju Italiju, a Austrijanci da pored toga zauzmu teritoriju njenog severnog dela.Istovremeno, trebalo je hitno skloniti Ruse sa Apeninskog poluostrva, ali tako da ne bi počeli da samostalno deluju u Francuskoj“, objasnio je Bogdanov.
Prema njegovim rečima, zapadni saveznici želeli su da dovedu Suvorova u bezizlazan položaj i nateraju da postupa prema scenariju koji je pogodovao Beču i Londonu.
„Za to je bilo dovoljno da se ruski korpus kod komandom Aleksandra Rimskog-Korsakova, koji je delovao u Švajcarskoj, izloži napadu“, istakao je Bogdanov.
Najpre su engleske i austrijske diplomate sugerisale Pavlu I da ruske snage treba da oslobode Švajcarsku od Francuza, tamo konsoliduju sve svoje snage i odatle se vrate u Francusku, koristeći to što im Austrijanci štite bokove. Car je poslao Suvorovu odgovarajuće smernice. Komandant je smatrao da je takav plan opasan i neperspektivan. Pokušao je da odvrati Pavla preko diplomate Stepana Količeva koji je bio blizak ruskom monarhu, ali nije uspeo.
Austrijski car Franc II (tada još uvek formalno smatran monarhom Svetog Rimskog carstva) pod izgovor kontradiktornosti između austrijskih vojnih vojskovođa i Rimskog-Korsakova, naredili su povlačenje svojih snaga sa švajcarskog fronta.
Ruski korpus od 24.000 ljudi ostavljen je „jedan na jedan“ sa francuskom armijom koja je, prema raznim procenama, brojila od 70 do 84 hiljade vojnika.
Prema mišljenju istoričara, Franc II unapred je odlučio da napusti Rimskog-Korsakova, a sporovi Rusa sa austrijskim generalima samo su bili izgovor za to.
„Suvorov je odlično znao zašto Austrijanci povlače vojsku i da će sve njegove velike pobede u Italiji sada postati ništavne, ali nije mogao da ostavi u nevolji svoje sunarodnike. Nije imao drugog izbora, nego da krene prema Švajcarskoj“, ističe Bogdanov.
Kasnije je sam Suvorov o onome što se dogodilo uoči pohoda na Švajcarsku gorke reči: „Tako su nas oterali iz Italije u Švajcarsku na izdaju i pogibiju“.
Pavle I je shvatio suštinu austrijskog plana kad je već bilo kasno za bilo kakve izmene. Poslao je Suvorovu dopis da žali zbog onog što se dogodilo i nazvao je politiku Beča gnusnom, a njegove ministre nečasnim.
„Suvorov je planirao da uđe u Švajcarsku najtežim putem – preko nepristupačnih planinskih prevoja. Želeo je da iskoristi to što su Francuzi razvučeni duž fronta i da stvori brojčanu prednost na mestu izvođenja napada kako bi uspeo da na vreme pomogne Rimskom-Korsakovu. Ali, njegov zadatak je otežalo to što je Beč naredio austrijskoj vojsci da hitno napusti Švajcarsku, ne čekajući čak ni da se Suvorovljeva vojska približi“, naglašava Bogdanov.
„Mi smo Rusi! Bog je uz nas!“
Austrijanci su uoči samog početka pohoda naneli još jedan udarac Suvorovu. Austrija je trebalo da dostavi ruskoj vojsci tovarne životinje, namirnice i opremu, ali to nije učinila na vreme. Ruske snage su tek sa zakašnjenjem dobile 650 od obećane dve hiljade mazgi. Suvorov je morao da ubrza 1,5 hiljadu kozaka i natovari njihove konje.
Pohod kroz švajcarske Alpe početo je 21. septembra 1799. godine. Posle tri dana, 20.000 Suvorovljevih vojnika došlo je do prevoja Sen Gotard, koji je čuvala francuska divizija generala Klod Žaka Lekurba, koji je smatran vrsnim taktičarem planinske borbe.
Suvorov je poslao dva odreda na obilaznicu kroz planine, a ostale snage su jurnule u napad duž fronta. Francuzi su morali da se predaju nakon što im je odred pod komandom Petra Bagrationa prišao sa levog boka.
Ruski car Pavle I
© Sputnik / Pavel Balabanov
Dalje je put ruskih vojnika prolazio tunelom isklesanim u stenama i preko Đavoljeg mosta koji je vodio preko ponora među strmim liticama.
Kad su se ruski vojnici približili, Francuzi su digli u vazduh deo mosta. Rasplamsala se žestoka borba. Uništeni deo mosta je obnovljen tako što je demontirana obližnja šupa. Balvane su vezivali pojasevima i oficirskim šalovima. Francuzi su morali da se povuku.
Suvorovljeva vojska je 26. septembra došla do Lucernskog jezera. Tu se ispostavilo da su Francuzi uništili sve čamce, a nije bilo puta uz obalu jezera. Ruske snage su dalje morale da se kreću planinskim stazama, kroz maglu i duboki sneg. Gotovo tri dana i noći trajao je taj teški prelaz do doline Muten. Na kraju puta velikog vojskovođu čekalo je surovo razočaranje. Ispostavilo je da su još 25-26. septembra korpus Rimskog-Korsakova Francuzi porazili kod Ciriha.
„Okruženi smo planinam, moćnim neprijateljem, koji se diči pobedom. Sada ni od koga ne možemo da očekujemo pomoć, jedna nada nam je Bog, a druga - velika hrabrost i najviši samopregor vojske koju predvodite. Predstoje nam najveći napori, kakve svet nije video! Na ivici smo ponora! Ali, mi smo Rusi! Bog je sa nama!“, izjavio je Suvorov na vojnom savetovanju koje je održano u trpezariji ženskog franjevačkog manastira 29. septembra.
Odanost komandantu jača od svega
Na savetu je odlučeno da se iz doline krene prema prevoju Paniks. Ruske snage su odbile napad jedinica generala Gabrijela Molitora i porazile korpus pod direktnim rukovodstvom generala Andrea Masene, vrhovnog komandanta francuskih snaga u Švajcarskoj. Prema jednoj verziji, sam Masena je za dlaku izbegao da bude zarobljen.
Suvorovljeva vojska je 4. oktobra krenula je ka prevoju Paniks, odbijajući napade francuskih trupa koje su je pratile. Kretati se planinskim stazama po zimi i obilnim snežnim padavinama bilo je veoma teško. Šezdesetosmogodišnji komandant pokušao je da siđe sa konja i ide peške zajedno sa svojim vojnicima, ali su za odvratili njegovi telohranitelji, donski kozaci.
Prema legendi, kada su ruski vojnici potpuno onemoćali i nisu mogli dalje, Suvorov je tražio da mu iskopaju grob i živog ga sahrane u švajcarskim planinama.
Čuvši to od voljenog komandanta, vojnici su smogli snage da nastave pohod. Osmog oktobra 1799. godine, Suvorovljeve jedinice spustile su se u dolinu Gornje Rajne. Tokom pohoda, ubijeno je i ranjeno oko četiri hiljade vojnika Suvorovljeve vojske, ali je ona istovremeno nanela neprijatelju četvorostruke gubitke.
Ruska vojska učinila nemoguće
„Ako se sagleda podvig Suvorovljeve vojske nepristrasno, dolazi se do zaključka da je učinila nemoguće. Preći planine u najtežim vremenskim uslovima uz neprestanu borbu protiv neprijatelja je pravo čudo. To je protivrečilo svim zakonima logike, bilo je neviđeno. Ruska pešadija je dokazala da je jedna od najboljih na svetu“, istakao je u razgovoru za RT profesor MGU„M.V. Lomonosov“, doktor istorijskih nauka Dmitrij Volodihin.
Pavle I naredio je 22. oktobra 1799. godine Suvorovu da vrati vojsku u Rusiju. Austrija i Engleska su zbog svojih intriga izgubile važnog saveznika, što je dovelo do poraza antifrancuske koalicije.
Ruska vojska je, prema rečima istoričara, tokom pohoda kroz Švajcarsku iznenadila Evropljane ne samo hrabrošću svojih vojnika, već i disciplinom. Vojnici su obavezno plaćali lokalnom stanovništvu za zalihe koje su uzimali od njih ili im ostavljali menice.
Suvorov je za očuvanje vojske tokom pohoda kroz Švajcarsku odlikovan titulom generalisimusa. Na Marsovom polju u Sankt Peterburgu podignut mu je spomenik.
„Sa stanovišta vojne veštine, operacija Suvorova u Švajcarskoj je neprevaziđena po konceptu i realizaciji. Nema analoga u svetskoj istoriji. Sa političkog stanovišta bilo bi veoma dobro da su vladari Rusije već tada shvatili da nas će nas zapadni saveznici sigurno uvek prevariti i izdati prvom zgodnom prilikom“, zaključio je Andrej Bogdanov.
Pogledajte i:
