https://lat.sputnikportal.rs/20240920/litvanija-nemacka-i-sad-medju-zemljama-koje-najvise-zavise-od-ruskih-mineralnih-sirovina-1177483073.html
Litvanija, Nemačka i SAD među zemljama koje najviše zavise od ruskih mineralnih sirovina
Litvanija, Nemačka i SAD među zemljama koje najviše zavise od ruskih mineralnih sirovina
Sputnik Srbija
Među zemljama neprijateljskim Rusiji, Nemačka, Sjedinjene Američke Države, Finska i Litvanija najviše zavise od ruskih mineralnih sirovina, izračunao je Sputnjik... 20.09.2024, Sputnik Srbija
2024-09-20T11:03+0200
2024-09-20T11:03+0200
2024-09-20T11:03+0200
rusija
rusija
rusija – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/09/14/1177482903_0:0:3062:1722_1920x0_80_0_0_e305a487f194c78a4346503dab747038.jpg
Na kraju 2023. godine, Rusija je bila na prva tri mesta u svetu po proizvodnji više od 12 vrsta mineralnih sirovina. Sputnjik je analizirao podatke o uvozu ove robe od strane neprijateljskih zemalja i otkrio koje od njih najviše zavise od ruskih isporuka.Ruski aluminijum se pokazao kao najtraženiji među neprijateljskim zemljama – kupilo ga je 37 zemalja. Na isporuke ovog metala iz Rusije najviše se oslanjala Grčka – 19,3 odsto njenog uvoza dolazilo je iz Rusije, kao i Bugarska (7,4 odsto) i Estonija (5,7 odsto).Osim toga, 26 neprijateljskih zemalja kupilo je ruski titanijum. Od njega su najviše zavisile Nemačka (42,2 odsto uvoza), Belgija (15,7 odsto) i Francuska (10,2 odsto). Nikl je takođe bio popularan: kupilo ga je 18 zemalja. Od toga su najveći udeo sirovina iz Rusije kupile Finska (90,9 odsto), Estonija (16,8 odsto), Nemačka (11,5 odsto) i Češka (10,9 odsto).Po šest država je kupilo kobalt i potašu (kalijum karbonat) koji su iskopani u Rusiji. Više od polovine (54,6 odsto) estonskog uvoza dolazilo je od ruskog kobalta, dok je među neprijateljskim zemljama potašu najviše kupovala Poljska, ali samo 3 odsto ukupnog uvoza.Četiri neprijateljske zemlje uvozile su amonijak i paladijum iz Rusije. Ruski amonijak činio je 90,7 odsto litvanskog i 17,5 odsto belgijskog uvoza, a paladijum je bio posebno tražen u SAD – 39,2 odsto, Italiji – 29,1 odsto i Japanu 24,2 odsto.Rusku platinu, selen i volfram je 2023. godine kupio veoma mali broj neprijateljskih država i to u veoma malim količinama. Samo Holandija je otkupljivala telur, ali je on ipak činio više od petine uvoza.Ranije je predsednik Rusije Vladimir Putin tokom sastanka sa članovima vlade izjavio da je Rusija svetski lider po rezervama mnogih vrsta sirovina. Stoga, kao odgovor na ograničenja isporuke jednog broja dobara od strane neprijateljskih zemalja, treba razmišljati o ograničavanju izvoza uranijuma, titanijuma, nikla i nekih drugih sirovina, ali ne na svoju štetu.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20240919/rusija-nastavlja-da-igra-kljucnu-ulogu-u-nuklearnoj-energetici-zapada-1177478775.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, rusija – ekonomija
rusija, rusija – ekonomija
Litvanija, Nemačka i SAD među zemljama koje najviše zavise od ruskih mineralnih sirovina
Među zemljama neprijateljskim Rusiji, Nemačka, Sjedinjene Američke Države, Finska i Litvanija najviše zavise od ruskih mineralnih sirovina, izračunao je Sputnjik prema podacima iz otvorenih izvora.
Na kraju 2023. godine, Rusija je bila na prva tri mesta u svetu po proizvodnji više od 12 vrsta mineralnih sirovina. Sputnjik je analizirao podatke o uvozu ove robe od strane neprijateljskih zemalja i otkrio koje od njih najviše zavise od ruskih isporuka.
Ruski aluminijum se pokazao kao najtraženiji među neprijateljskim zemljama – kupilo ga je 37 zemalja. Na isporuke ovog metala iz Rusije najviše se oslanjala Grčka – 19,3 odsto njenog uvoza dolazilo je iz Rusije, kao i Bugarska (7,4 odsto) i Estonija (5,7 odsto).
Osim toga, 26 neprijateljskih zemalja kupilo je ruski titanijum. Od njega su najviše zavisile Nemačka (42,2 odsto uvoza), Belgija (15,7 odsto) i Francuska (10,2 odsto). Nikl je takođe bio popularan: kupilo ga je 18 zemalja. Od toga su najveći udeo sirovina iz Rusije kupile Finska (90,9 odsto), Estonija (16,8 odsto), Nemačka (11,5 odsto) i Češka (10,9 odsto).
Po šest država je kupilo kobalt i potašu (kalijum karbonat) koji su iskopani u Rusiji. Više od polovine (54,6 odsto) estonskog uvoza dolazilo je od ruskog kobalta, dok je među neprijateljskim zemljama potašu najviše kupovala Poljska, ali samo 3 odsto ukupnog uvoza.
Četiri neprijateljske zemlje uvozile su amonijak i paladijum iz Rusije. Ruski amonijak činio je 90,7 odsto litvanskog i 17,5 odsto belgijskog uvoza, a paladijum je bio posebno tražen u SAD – 39,2 odsto, Italiji – 29,1 odsto i Japanu 24,2 odsto.
Rusku platinu, selen i volfram je 2023. godine kupio veoma mali broj neprijateljskih država i to u veoma malim količinama. Samo Holandija je otkupljivala telur, ali je on ipak činio više od petine uvoza.
Ranije je predsednik Rusije Vladimir Putin tokom sastanka sa članovima vlade izjavio da je Rusija svetski lider po rezervama mnogih vrsta sirovina. Stoga, kao odgovor na ograničenja isporuke jednog broja dobara od strane neprijateljskih zemalja, treba razmišljati o ograničavanju izvoza uranijuma, titanijuma, nikla i nekih drugih sirovina, ali ne na svoju štetu.
