Svedok stradanja Srba koji se zlatnim slovima upisao u srpsku istoriju
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku/Služba za komunikaciju i promocijuRadio-televizija Republike Srpske
Pratite nas
Biografija i ratni put doktora Zorana Stankovića ujedno je i prikaz stradanja srpskog naroda na teritoriji bivše Jugoslavije krajem 20. veka, kaže za Sputnjik Denis Bojić, režiser i scenarista istorijsko – dokumentarnog filma „Svjedok“, epske priče o stradanju Srba i životu dr Stankovića.
„Svjedok“ tematizuje i bavi se radom dr Zorana Stankovića, specijaliste sudske medicine sa Vojno medicinske akademije (VMA) u Beogradu, koji je kasnije bio ministar zdravlja i ministar odbrane Srbije i načelnik VMA, dodaje Bojić.
Zoran Stanković zlatnim slovima upisan u srpsku istoriju
„Sama činjenica da je obdukovao više od 7.500 ljudi govori ne samo o njegovom poslu, nego i o njegovom doprinosu srpskoj istoriji. U najtežim trenucima za srpski narod Zoran Stanković je pomogao svakoj porodici ljudi koje je trebalo da obdukuje, odnosno da pronađu svog bližnjeg koji je stradao, tako da će njegovo ime ostati upisano zlatnim slovima u srpskoj istoriji. Sam film proistekao je iz našeg poznanstva i zajedničke ideje da njegovu biografiju vezano za ratna dešavanja stavimo u filmsku formu. S obzirom da je, na žalost, dr Stanković preminuo, mi smo kao ekipa zajedno sa njegovom porodicom i produkcijskom kućom RTV Republike Srpske odlučili da tu misiju nastavimo, a sama produkcija posle njegove smrti trajala je oko tri i po godine.“
Bojić dodaje da su uspeli da okupe ogroman broj ljudi koji su dobrovoljno učestvovali u filmu, ne statista već članova porodica nestalih i poginulih vojnika i civila, lokalnih meštana sa lokacija masovnih grobnica i svih poštovalaca dr Zorana Stankovića.
Testament o stradanju Srba devedesetih
Poštovaoci njegovog dela pojavili su se u nekoliko kolona sećanja, prvenstveno na mestima masovnih grobnica, a potom su otišli i na Stankovićev grob, čime su „uspostavili istorijsku ravnotežu i kao narod pokazali zahvalnost dr Stankoviću“, a ujedno i sve podsetili na brutalnost zločina izvršenih nad Srbima, ističe Bojić.
„Film je imao zvaničnu nacionalnu premijeru 3. jula u Banjaluci kojoj su prisustvovale brojne visoke zvanice iz Republike Srpske i Srbije i gotovo svi akteri. To je bio trenutak odgovornosti i iskrenosti da li je sve što smo zamislili i uradili urađeno na iskren, častan i pošten način. Po svim reakcijama, uradili smo i više od toga i ponosni smo na činjenicu da smo uspeli da jedan ogroman deo istorije stavimo u filmsku formu, koja će biti snažan argument o stradanju srpskog naroda, globalno prisutan i prihvatljiv.“
U ponedeljak, 8. jula održana je projekcija ovog antiratnog filma u Srebrenici, na otvaranju Petrovdanskih dana i reakcije su bile jednako snažne i emotivne, s obzirom na stradanje Srba u Podrinju, dodaje Bojić.
Posmatrano u širokom okviru, film „Svjedok“ je zaista jedan vid testamenta srpskog naroda, bar kada je reč o njegovom stradanju tokom devedesetih godina, ističe Bojić.
Naslednik Arčibalda Rajsa
Bojić smatra da bi stradanje srpskih civila trebalo posmatrati u stogodišnjem okviru, imajući u vidu tri perioda velikog stradanja Srba – od 1914. do 1918. godine, od 1941. do 1945. i od 1991. do 1999. godine.
„Ono što je Arčibald Rajs radio u Prvom svetskom ratu – dokumentovao na studiozan i sistematičan način stradanje Srba gde u najvećoj meri zahvaljujući njemu imamo dokazni materijal ne samo o broju stradalih Srba nego i o brutalnosti zločina počinjenih nad srpskim narodom, stotinu godina kasnije uradio je Zoran Stanković. Koliko je god to bilo moguće, dokumentovao je svaku žrtvu. I ne samo lokaciju stradanja nego i način stradanja, na koji način je žrtva umorena. Kroz apsolutno neviđenu vrstu profesionalizma sve to je evidentirao i njegova dokumentacija, njegovi obdukcioni nalazi jesu istorija stradanja srpskog naroda.“
Profesionalizam i čovekoljublje
Stanković je radio obdukciju na više od 50 lokacija masovnih grobnica širom bivše Jugoslavije. Republika Srpska je podnela najveću žrtvu sa više od 35.000 nestalih i poginulih civila i vojnika, ali Srbi nemaju pravo da zaborave ni pripadnike srpskog naroda koji su poginuli kao pripadnici JNA na području Slovenije, upozorava Bojić.
„Jako je važno da dr Stanković nije gledao na veru i naciju i nije obdukovao samo pripadnike srpske nacionalnosti. Jednostavno, njegov profesionalizam nije se odnosio na nacionalnu pripadnost nego, pre svega, na čovekoljublje a kasnije i rodoljublje i to je, čini mi se, njegova veličina koju je teško dostići. A možda i razumeti, uzimajući u obzir da rat budi sve najgore u ljudima. Izuzetno smo ponosni što smo ga poznavali i što je njegova porodica dala poverenje i meni lično i ekipi da završimo film.“
„Govorim istinu i samo istinu“
Film je posvećen ratnom putu dr Zorana Stankovića ali se jedan segment se odnosi na njegove aktivnosti kao svedoka u Haškom tribunalu, otkriva Bojić.
„Ima jedna rečenica u filmu koja je možda i ključna, kad dr Stanković kaže: 'Meni je svejedno da li sam svedok odbrane ili tužilaštva, jer ja govorim istinu i samo istinu'. Tako da se ne može izuzeti njegovih skoro 15 godina posvećenih Haškom tribunalu, koje je proveo kao ekspert. Način na koji je svedočio i prezentovao istinu jeste kontinuitet njegove borbe za istinu o stradanju Srba. Jer sve ono na terenu što je radio, sve obdukcije i sav dokazni materijal, dr Stanković je morao da brani i pred Haškim tribunalom tako da je njegova biografija impozantna i svakako bi je trebalo posmatrati u kontekstu i ratnih dešavanja, ali i svedočenja u Haškom tribunalu“, zaključio je Bojić.
Pogledajte i:
