- Sputnik Srbija, 1920
REGION
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz zemalja u regionu

Civilizacijski čin: Crna Gora usvajanjem Rezolucije o genocidu u Jasenovcu osvetlala obraz

© Sputnik / Lola ĐorđevićJasenovac, Aušvic Balkana
Jasenovac, Aušvic Balkana - Sputnik Srbija, 1920, 28.06.2024
Pratite nas
Rezolucija usvojena u petak u crnogorskom parlamentu je civilizacijski čin i prva politička de fakto osuđuda genocida počinjenog u Nezavisnoj državi Hrvatskoj nad Srbima, Romima i Jevrejima, kaže politički konsultant Vladimir Dobrosavljević.
Skupština Crne Gore usvojila je Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu i logorima Dahau i Mauthauzenu čime je 22. april zvanično postao dan sećanja na genocid u Jasenovcu koji će ova država obeležavati svake godine. Za je glasalo 41 poslanik, dok je jedan bio protiv a ostali poslanici nisu prisustvovali glasanju.

Civilizacijski čin

Politički konsultanat Vladimir Dobrosavljević ističe da je ovim potezom Crna Gora pre svega povukla civilizacijski čin.
„Ovo je prva politička deklaracija kojim se de fakto osuđuje genocid počinjen na prostoru NDH nad Srbima, Romima i Jevrejima. Naravno, genocid u NDH nikada nije bio skrivan ali je bio marginalizovan u drugoj Jugoslaviji u kojoj je vladala komunistička ideologija, i gde se zbog principa bratstva i jedinstva ta priča nije otvarala u punoj meri,“ kaže za Sputnjik Dobrosavljević.
Drugim rečima, konstatuje on sa žaljenjem, nije se desilo suočavanje u punoj meri da je to bio jedan od najmonstruoznijih zločina tokom Drugog svetskog rata zbog načina na koji su vršeni.
„Ovim se osuđuje ono što se dogodilo na prostoru NDH i Crna Gora je postala prva država na svetu koja je jasno osudila taj čin. Ovo nije stvar kompromisa zbog toga što je Crna Gora u Ujedinjenim nacijama glasala za Rezoluciji o genocidu u Srebrenici, već je ovde reč o autentičnoj inicijativi jednog srpskog političara u Crnoj Gori, Andrije Mandića,“ napominje sagovornik Sputnjika.
Kako se i očekivalo, na usvajanje Rezolucije prva je reagovala Hrvatska koja je Crnoj Gori zapretila povlačenjem ambasadora i proglašenjem persona „non grata“ svakoga ko je glasao za ovu Rezoluciju ali i podsetila Crnu Goru na ulogu Hrvatske na njenom putu ka Evropskoj uniji.
„Ambasadorka Amerike u Podgorici je pohvalila spremnost crnogorskog parlamenta da ukaže na genocid na prostorima NDH-a kao i da je to važan segment u edukaciji novih generacija kako se tako nešto ne bi više ponovilo. Hrvatska tu ima pre svega svoje interese, njoj ne ide u prilog da se osvetli šta se dešavalo i šta je neko u ime Hrvata u neposrednoj prošlosti radio prema drugim etničkim zajednicama. Oni to žele da ostane na marginama i da se tome ne pridaje veliki značaj,“ kaže naš sagovornik.

Jasenovac pod zaštitom Unesko

Dobrosavljević podseća da je upravo zbog toga danas pokrenuta i inicijativa prema Unesko da ceo kompleks Jasenovca dobije status zaštićene zone, odnosno, zone od značaja za Unesko.
Upitan zbog čega su u Rezoluciju dodati logori Dahau i Mauthauzen, ali ne i Aušvic i da li će to uticati na odnose sa Nemačkom Dobrosavljević kaže sledeće:
„Zato što su u oba logora bili naši sunarodnici što je vrlo bitna stavka cele priče. To su bila dva nacistička logora i njihovim dodavanjem u rezoluciju se naglašava da Jasenovac nije izuzetak nego da je to odnos totalitarnog nacističkog režima pa samim tim i ustaškog u NDH prema Srbima, Romima i Jevrejima,“ objašnjava Dobrosavljević.
Inače, rasprava o rezoluciji trajala je duže od četiri sata, a najglasniji protivnici su bili opozicioni poslanici, a posebno poslanici DPS-a. Oni su u više navrata isticali da će rezolucije omesti Podgoricu na putu ka EU čiji „ulazak u EU zavisi i od Hrvatske“, kao i da je rezolucija predložena kako bi sačuvala „fotelju Mandiću“, dok je Dritan Abazović, lider URA, zaključio da ova rezolucija služi za manipulaciju nastalu kao odgovor na rezoluciju o Srebrenici.

"Vidovdane, moj očinji vide"

Od opozicionih poslanika moglo se čuti i da Mandić „radi“ ono što je je trebalo da uradi Srbija i srpski parlament, a ne crnogorski. U svakom slučaju, u završnoj reči, pre glasanja predsednik parlamenta Andrija Mandić, rekao je da će Crna Gora biti prva država koja će usvojiti rezoluciju o genocidu u Jasenovcu.
On je dodao da Crna Gora danas radi veliku stvar glasajući za ovu rezoluciju. Takođe je naveo da su i pre 1918. godine u Crnoj Gori na Vidovdan donošene važne odluke.
„Moram reći "Vidovdane, moj očinji vide", ovo je ono što treba da bude osnova na kojoj će se zidati bolja i poštenija Crna Gora, pa kako god ko o tome misli. Ovo je većinska Crna Gora. Živela Crna Gora!“ reči su kojim je Mandić zaključio ovu istorijsku sednicu.
U predlogu rezolucije o genocidu u Jasenovcu, između ostalog, piše da se ona pokreće „polazeći od najviših vrednosti ustavnog poretka i opšte prihvaćenih pravila međunarodnog prava".
"Uvereni smo da su znanje i svest građana o masovnim stradanjima preduslov za borbu demokratskog sveta protiv totalitarnih ideja i sličnih projekata, progona na etničkoj ili verskoj osnovi, kao i kršenja ljudskih prava”, navodi se u tekstu.
Dodaje se da je rezolucija "neophodna, posebno imajući u vidu da je prema nepobitnim dokazima osnovan koncentracioni logor smrti u Jasenovcu, u kojem su u periodu od 1941. do 1945. godine mučeni i ubijani Srbi, Jevreji, Romi, Hrvati, kao i drugi narodi”.
Skupština Crne Gore - Sputnik Srbija, 1920, 28.06.2024
REGION
Skupština Crne Gore usvojila Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu
Zastava Hrvatske - Sputnik Srbija, 1920, 28.06.2024
REGION
Oštra reakcija Hrvatske na rezoluciju o Jasenovcu
Skupština Crne Gore - Sputnik Srbija, 1920, 27.06.2024
REGION
Mandić zatražio da se Predlog rezolucije o Jasenovcu uvrsti u dnevni red crnogorske Skupštine
Pogledajte i:
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala