https://lat.sputnikportal.rs/20240628/zagrebacki-mediji-hrvatska-ce-poslati-ostru-notu-crnoj-gori-1174224164.html
Oštra reakcija Hrvatske na rezoluciju o Jasenovcu
Oštra reakcija Hrvatske na rezoluciju o Jasenovcu
Sputnik Srbija
Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske oštro je večeras reagovalo na donošenje rezolucije o Jasenovcu koju je Skupština Crne Gore izglasala na... 28.06.2024, Sputnik Srbija
2024-06-28T21:38+0200
2024-06-28T21:38+0200
2024-06-28T21:52+0200
region
region
region – politika
hrvatska
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/06/1c/1174224418_0:256:2730:1792_1920x0_80_0_0_2f732f0675a41f6633a950cdea2c11bc.jpg
Saopštenje hrvatskog ministarstva prenosimo u celosti:„Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova izražava žaljenje što je Crna Gora odlučila da ignoriše pozive Republike Hrvatske da ne politizuje žrtve Jasenovca i ne preduzima korake koji bi mogli negativno uticati na naše bilateralne odnose i evropski put Crne Gore. Republika Hrvatska smatra neprihvatljivim, neprikladnim i nepotrebnim donošenje rezolucije čija namera nije izgradnja kulture sećanja i pomirenja, već instrumentalizacija sećanja na žrtve Jasenovca za kratkoročne političke ciljeve pokretača ove rezolucije.Nema sumnje da je motiv za njeno usvajanje sadržan u činjenici da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija inicirala rezoluciju o Međunarodnom danu sećanja na genocid u Srebrenici, koja je usvojena 23. maja 2024. godine. Navedeno je da je rezolucija o Jasenovcu donesena kako bi se devalvirala i relativizovala Rezolucija UN o genocidu u Srebrenici, koja je utvrđena nizom presuda Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i presudom Međunarodnog suda u 26. februara 2007. godine.Ovaj postupak Crne Gore ne može se smatrati dobronamernim i dobrosusedskim u odnosu na Republiku Hrvatsku, niti je u skladu sa deklarisanim ciljem članstva Crne Gore u Evropskoj uniji.Dobrosusedski odnosi su jedan od ključnih elemenata procesa proširenja, kao i procesa stabilizacije i pridruživanja, i jedan od ključnih kriterijuma za ocenu napretka u procesu pridruživanja Crne Gore, u skladu sa Pregovaračkim okvirom Evropske unije za Crnu Goru. Nakon nedavnog pozitivnog Izveštaja o ispunjenosti privremenih merila za poglavlja 23 i 24 (IBAR), Republika Hrvatska je očekivala da će se Crna Gora uzdržati od bilo kakve aktivnosti koja bi mogla dovesti do narušavanja ili pogoršanja dobrosusedskih odnosa i da će se fokusirati na svoje napore na ispunjavanju uslova i merila u procesu pristupanja, od kojih su neki posebno važni za Republiku Hrvatsku.Očekujemo da će Crna Gora dati prioritet utvrđivanju odgovornosti za zločine koje su crnogorski državljani počinili tokom agresije na Republiku Hrvatsku. Zadržavamo pravo na reagovanje.Podsećamo da, u skladu sa Zajedničkim stavom EU o poglavlju 23, predstavljenim na Međuvladinoj konferenciji 26. juna 2024. godine, Crna Gora mora pokazati napredak i rezultate u vezi sa procesuiranjem ratnih zločina, uključujući utvrđivanje odgovornosti na visokim nivoima, rešavanje predmeta nestalih lica, te pitanje kompenzacije za žrtve i zaštitu nacionalnih manjina i njihovih prava.Republika Hrvatska očekuje da će Crna Gora dati prioritet rešavanju pitanja utvrđivanja odgovornosti za zločine crnogorskih državljana tokom agresije na Republiku Hrvatsku devedesetih godina. Ovo posebno uključuje one počinjene tokom napada na Dubrovnik koji je počeo 1. oktobra 1991. godine i opsade grada koja je trajala do maja 1992. godine, kao i zločine počinjene nad hrvatskim državljanima u Crnoj Gori, uključujući i logor Morinj u kojem je više od 350 hrvatskih građana od septembra 1991. do avgusta 1992. godine i pitanje pravične naknade za sve bivše logoraše.Uzimajući u obzir stvarnu svrhu ovog akta Skupštine Crne Gore, kojim je Crna Gora dovedena u poziciju koju Republika Hrvatska ne može tumačiti kao dobrosusedsku i koja je u suprotnosti sa namerama razvoja prijateljskih odnosa, Republika Hrvatska zadržava pravo da reaguje na odgovarajući način“, zaključuje se u saopštenju.Zvanični Zagreb je i uoči stavljanja rezolucije u proceduru upozorio da ona može značajno usporiti put Crne Gore u EU, prenela je agencije Hina.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20240628/skupstina-crne-gore-usvojila-rezoluciju-o-genocidu-u-jasenovcu--1174223741.html
hrvatska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
region, region – politika, hrvatska
region, region – politika, hrvatska
Oštra reakcija Hrvatske na rezoluciju o Jasenovcu
21:38 28.06.2024 (Osveženo: 21:52 28.06.2024) Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske oštro je večeras reagovalo na donošenje rezolucije o Jasenovcu koju je Skupština Crne Gore izglasala na popodevnom zasedanju uz ocenu da se radi o činu koji nije dobronameran i dobrosusedski u odnosu na Republiku Hrvatsku.
Saopštenje hrvatskog ministarstva
prenosimo u celosti:
„Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova izražava žaljenje što je Crna Gora odlučila da ignoriše pozive Republike Hrvatske da ne politizuje žrtve Jasenovca i ne preduzima korake koji bi mogli negativno uticati na naše bilateralne odnose i evropski put Crne Gore. Republika Hrvatska smatra neprihvatljivim, neprikladnim i nepotrebnim donošenje rezolucije čija namera nije izgradnja kulture sećanja i pomirenja, već instrumentalizacija sećanja na žrtve Jasenovca za kratkoročne političke ciljeve pokretača ove rezolucije.
Nema sumnje da je motiv za njeno usvajanje sadržan u činjenici da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija inicirala rezoluciju o Međunarodnom danu sećanja na genocid u Srebrenici, koja je usvojena 23. maja 2024. godine. Navedeno je da je rezolucija o Jasenovcu donesena kako bi se devalvirala i relativizovala Rezolucija UN o genocidu u Srebrenici, koja je utvrđena nizom presuda Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i presudom Međunarodnog suda u 26. februara 2007. godine.
Ovaj postupak Crne Gore ne može se smatrati dobronamernim i dobrosusedskim u odnosu na Republiku Hrvatsku, niti je u skladu sa deklarisanim ciljem članstva Crne Gore u Evropskoj uniji.
Dobrosusedski odnosi su jedan od ključnih elemenata procesa proširenja, kao i procesa stabilizacije i pridruživanja, i jedan od ključnih kriterijuma za ocenu napretka u procesu pridruživanja Crne Gore, u skladu sa Pregovaračkim okvirom Evropske unije za Crnu Goru. Nakon nedavnog pozitivnog Izveštaja o ispunjenosti privremenih merila za poglavlja 23 i 24 (IBAR), Republika Hrvatska je očekivala da će se Crna Gora uzdržati od bilo kakve aktivnosti koja bi mogla dovesti do narušavanja ili pogoršanja dobrosusedskih odnosa i da će se fokusirati na svoje napore na ispunjavanju uslova i merila u procesu pristupanja, od kojih su neki posebno važni za Republiku Hrvatsku.
Očekujemo da će Crna Gora dati prioritet utvrđivanju odgovornosti za zločine koje su crnogorski državljani počinili tokom agresije na Republiku Hrvatsku. Zadržavamo pravo na reagovanje.
Podsećamo da, u skladu sa Zajedničkim stavom EU o poglavlju 23, predstavljenim na Međuvladinoj konferenciji 26. juna 2024. godine, Crna Gora mora pokazati napredak i rezultate u vezi sa procesuiranjem ratnih zločina, uključujući utvrđivanje odgovornosti na visokim nivoima, rešavanje predmeta nestalih lica, te pitanje kompenzacije za žrtve i zaštitu nacionalnih manjina i njihovih prava.
Republika Hrvatska očekuje da će Crna Gora dati prioritet rešavanju pitanja utvrđivanja odgovornosti za zločine crnogorskih državljana tokom agresije na Republiku Hrvatsku devedesetih godina. Ovo posebno uključuje one počinjene tokom napada na Dubrovnik koji je počeo 1. oktobra 1991. godine i opsade grada koja je trajala do maja 1992. godine, kao i zločine počinjene nad hrvatskim državljanima u Crnoj Gori, uključujući i logor Morinj u kojem je više od 350 hrvatskih građana od septembra 1991. do avgusta 1992. godine i pitanje pravične naknade za sve bivše logoraše.
Uzimajući u obzir stvarnu svrhu ovog akta Skupštine Crne Gore, kojim je Crna Gora dovedena u poziciju koju Republika Hrvatska ne može tumačiti kao dobrosusedsku i koja je u suprotnosti sa namerama razvoja prijateljskih odnosa, Republika Hrvatska zadržava pravo da reaguje na odgovarajući način“, zaključuje se u saopštenju.
Zvanični Zagreb je i uoči stavljanja rezolucije u proceduru upozorio da ona može značajno usporiti put Crne Gore u EU, prenela je agencije Hina.
