„Pravoslavlje sportu daje smisao“ – u crkvi Jasenak plemenita misija živi skoro tri decenije
© Sputnik / Ustupljeno Sputnjiku
Pratite nas
Ekskluzivno
Od 1997. godine svakog Ivanjdana (7. jul) nadomak Smedereva organizuje se Pravoslavni letnji kamp veronauke u crkvi Jasenak. Na ovo mesto gotovo tri decenije dolaze deca iz cele Srbije, ali i sportisti. Ovo je priča o tradiciji i veri koju neguje porodica Dišić, ali i o tome kako je jedan vaterpolo klub pripreme provodio u crkvi.
„Nakon završetka NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine majka je pitala moju rođenu sestru i mene da li želimo da odemo u „Pravoslavnu letnju veronaučnu školu Jasenak“ (tadašnji naziv), jer joj se javila majka jednog mog drugara i predložila „letovanje“. Imali smo 10 i 11 godina. Uz sestru, mog drugara i sa još jednom drugaricom stigli smo u drugu od četiri grupe koje su tada trajale po deset dana i počinjale svakog Ivanjdana od 1997. godine. Pored nas, dece iz cele Srbije, dolazila su i deca iz Rusije, Francuske i celog sveta“, priča na početku razgovora za Sputnjik Predrag Kljakić, vaterpolo trener iz Beograda i član Školskog odbora Pravoslavnog letnjeg kampa veronauke u Jasenku kod Smedereva.
Mesto Petrijevo nalazi se nadomak Smedereva, a krasi ga crkva Jasenak koja je ime dobila po istoimenoj, endemskoj i isceliteljskoj biljci koja raste pored crkve. Od 1997. godine u sklopu crkve održava se Pravoslavni letnji kamp veronauke sa blagoslovom Njegovog Preosveštenstvaepiskopa braničevskog G. Ignjatija. Sadašnji izgled i funkciju crkve Jasenak uspostavio jeblaženopočivši protojerej-stavrofor Milosav Dišić kojeg je kasnije nasledio sin, protonamesnik Miroslav.
„Pre 30 godina to je bio idejni plan mog oca Milosava kada veronauke nije bilo još u školama. On je jedan od osnivača, pokretača škole, kasnije Letnjeg kampa veronauke. Za tri godine biće tačno pune tri decenije kako kamp postoji, ja sam nastavljač toga i kamp će živeti dok sam ja živ. Vladika je blagoslovio, stvorili su se uslovi i napravljena je zgrada, iz godine u godinu se sve usavršavalo, bilo je i većeg broja dece, ali vremenom je izbledelo. Ono što je istina je da više nauče deca u deset dana kampa nego za godinu dana tokom škole, to kažu i sama deca. Oni su moji pokretači, oni su energija, oni to održavaju, ako njih nemam ja sam ništa, zavisimo jedni od drugih“, rekao je za Sputnjik otac Miroslav Dišić.
Jasenak
© Sputnik / Ustupljeno Sputnjiku
Upravo jedan od „miljenika“ oca Miroslava bio je Predrag Kljakić koji ni sam nije znao koliko će se kasnije tokom godina vraćati u Jasenak.
„Utisci u prvih pet dana bili su takvi da sam hteo da pobegnem, a posle toga sve ostalo je istorija. Ni sam se ne sećam šta mi tačno nije prijalo, više bih rekao da sam zauzeo pogrešan dečije-buntovan stav i na novu sredinu gledao kao na negativno iskustvo. Nakon razgovora sa sestrom i ocem Miroslavom, koji ima dva sina naših godina, promenio sam odluku, pružio sebi priliku i zaista sam „progledao“ na pozitivan i ispravan način. Kada je prošlo i tih pet lepih dana bio sam tužan što odlazim, mnoga deca su plakala, a svi zajedno smo već prizivali sledeće leto da se vratimo. Kasnijih godina ostajali smo i po dve-tri grupe. Isto je i sa svim drugim generacijama do danas. E sad šta je to što čini sve te lepe uspomene to je posebna priča koja bi dugo trajala. Ukratko, neprikosnoveno najbolje utiske sa putovanja (sportski turniri ipripreme, odmori, izleti, poslovi, ...), nosim iz Jasenka zbog nezaboravnih druženja, stečenih prijateljstava, kumstva i lepih životnih iskustva koja su me umnogome odredila kao ličnost. U Jasenku se stiče životno iskustvo koje se retko gde može naći – Učimo za život“, rekao je Predrag koji je kasnije postao vaterpolo trener.
Tada počinje novo poglavlje, Jasenak postaje i mesto gde se vaterpolisti iz Beograda pripremaju za narednu sezonu.
„Jednostavno želeo sam da prelepa i korisna životna iskustva doživi što više dece. Sa druge strane suština je dublja i njen uzrok ću vam opisati u sledećim redovima. Od svoje dvanaeste godine primenjivao sam molitvu pre treninga i utakmice, a zahvaljivao se Bogu posle. Pored velike ljubavi prema treningu, molitva mi je omogućavala da na treninge i utakmice dolazim smiren i fokusiran što je bilo od izuzetne važnosti za racionalnu upotrebu velike energije koju sam ispoljavao tokom rada. Takva posvećenost i pristup povećali su mi kvalitet rada na treningu i utakmicama. Post i tokom najvećih sportskih napora predstavljao je moju prednost u takmičenju sa samim sobom, a opet u funkciji doprinošenja ekipnim ciljevima. Ovo je jedan od primera autogene psihološke pripreme sportista“, objašnjava Kljakić i nastavlja da iznosi razloge zbog kojih je dovodio decu koju trenira u Jasenak.
„Svoje životno iskustvo „povezivanja“ sporta i pravoslavlja počeo sam da prenosim kroz rad sa mladima. Pored treninga, značaj Jasenka je u duhovnom učenju i časovima veronauke koji su organizovani kroz interakciju sa decom, prilagođeni njihovom uzrastu, bez duboke filozofije i dogme iako dečija pitanja i radoznalost često vode do toga. Sveukupne sportske pripreme u Jasenku zasnovane su na uravnoteženom telesnom, umnom i duhovnom razvoju, jer je čovek spoj uma, tela i duha. Pored primarne veštine, za sport je bitan sportista koji razvija svoju ličnost, karakter i širi pogled na sebe i svet oko sebe. Rezultati rada u „povezivanju“ sporta i pravoslavlja daju odlične rezultate. Na osnovu kontinuiranog, višegodišnjeg rada sa decom i omladinom uzrasta 5-18 godina dobili smo odlične rezultate u razvoju njihovih ličnosti. Iako navedeni rezultati nisu metrički odredivi, već je sagledana sveukupna „slika“ pojedinačnog bića, kod dece primetan je visok nivo poštovanja, dobrog vaspitanja, opšteg obrazovanja, discipline, istrajnosti, saosećajnosti i strpljenja. Sve navedene osobine bitne su za sportistu, a na predstavljeni način pravoslavlje sportu daje potpunu dimenziju i smisao“, objašnjava vaterpolo trener koji je postao i član Školskog odbora Pravoslavnog letnjeg kampa veronauke.
Mladi vaterpolisti prepričavali su iz godine u godinu jedni drugima iskustva i bilo ih je sve više pa je tako Jasenak bio sve ispunjeniji dečijim glasovima, pesmom, i energijom kakva se retko viđa na jednom mestu.
„Svoj deci u početku je čudno, kao što je i meni bilo, s tim da je velika prednost u privikavanju na novi ambijent bilo poverenje dece i roditelja prema mojoj malenkosti koje smo izgradili tokom druženja na treninzima i drugim vantrenažnim aktivnostima. Dalje, tokom narednih godina deca su jedna druge, i nove drugare, „vukli“ da dolaze ponovo u Jasenak i mogu slobodno reći da im je bilo ništa manje lepo nego meni kada sam bio polaznik. Puno mi je srce kada nakon 10-15 godina sretnem te ljude koji su tada bila deca i svi se prvo sećaju Jasenka“, istakao je Kljakić.
Dok su danas sportisti na pripremama u luksuznim hotelima, na moru i planini, Predrag se vodio drugačijom metodom i zato je najpre stvorio velike ljude.
„Uz uvažavanje slobode veroispovesti navodim pravoslavlje kao konkretan primer kojem sam svedok o istinitim događajima i pozitivnim efektima istih. Svi verujući Pravoslavci znaju da je sport, nauku, kao i sve drugo stvorio Bog te je lako doći do zaključka da su vera i sport zaista povezani, a često možemo čuti sportiste iz celog sveta kako je neko u sportu „pobedio“ zahvaljujući duhu koji upravo predstavlja osnovni način povezivanja vere i sporta dok za tu „pobedu“ zatim sledi značaj fiziološke, tehničke, taktičke i svake druge spremnosti. Jedan od glavnih razloga zašto sam postao sportski trener jeste rodoljublje i lična misija „povezivanja“ sporta i pravoslavlja, tj. vere, kako bismo kvalitetnije uticali na razvoj ličnosti dece i omladine. Zato sam se tokom i nakon studiranja usmeravao ka izučavanju i razvoju mlađih kategorija. Rad sa seniorima i takmičenje ka vrhunskim sportskim rezultatima nije moj fokus, iako sa stručne strane pristupam kao da je svako dete potencijalni reprezentativac. Mnogo više me zanima šta ćemo uraditi sa onom većinom dece i mladih koji neće dosegnuti do profesionalnog i vrhunskog sporta“, priča Kljakić.
Veliku zahvalnost vaterpolo trener duguje ocu Miroslavu Dišiću za koga su deca emotivno vezana jer im posvećuje svaki sekund svog vremena tokom boravka u kampu.
„Želim da istaknem i na svemu se zahvalim proti, tj. našem ocu Miroslavu Dišiću koji je srce, duša, motor i sve u Jasenku. Da ne postoji takav lik za decu trebalo bi ga izmisliti. Oca Miroslava sva deca vole i glavni im je „junak“ što potvrđuju i pismeni radovi koje deca pišu na kraju svake grupe. Takvog čoveka i njegova uzvišena dela treba maksimalno podržati, jer Jasenak i dalje živi samo zahvaljujući ocu Miroslavu dok smo mi ostali preokupirani svojim životnim izazovima“, rekao je Kljakić koji je na kraju uputio i čestitku povodom jednog od najvažnijih hrišćansih praznika.
„Zahvaljujem vam na prilici da govorim za vaš medij, a bama, vašoj redakciji i svoj vašoj pravoslavnoj publici želim da dočekate Vaskrs u miru, praštanju, zdravlju i iznad svega u ljubavi. Hristos Vaskrse“, poručio je Kljakić.
Jasenak je i posle skoro tri decenije mesto na kom se deca rado okupljaju. Gotovo svake godine u Letnji kamp veronauke dolazi i roditelji sa bolesnom decom, dok su vrata ovog svetog mesta otvorena i za decu bez roditeljskog staranja o kojima otac Miroslav brine sa posebnom pažnjom.
