Cvijanovićeva na sednici SB UN: Srpska je za mir, a bošnjački zvaničnici prete ratom /video/
© Foto : webtv.un
Pratite nas
U Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku održana je vanredna sednica na kojoj je na zahtev Rusije razmatrana situacija u Bosni i Hercegovini..
Predstavnici Rusije zakazali su vanrednu sednicu kako bi upozorili da je BiH na ivici oružanog sukoba, ali i zbog toga što je ambasador BiH pri Ujedinjenim nacijama Zlatko Lagumdžija bez saglasnosti pokrenuo priču o Rezoluciji o Srebrenici.
Ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzja izjavio je večeras da se situacija u BiH naglo pogoršava i da Savet bezbednosti mora da odreaguje i pomogne u sprečavanju sukoba. Rusija, kao garant Dejtonskog sporazuma kojim je u BiH okončano krvoproliće, ne može da zatvara oči na to što se sada dešava u zemlji i kategorički je protiv najavljene rezolucije.
Željka Cvijanović: Rezolucija o Srebrenici se koristi kao destabilizujući faktor
Srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović izjavila je da u BiH postoji nekoliko izazova za mir i da je ambasador BiH pri Ujedinjenim nacijama Zlatko Lagumdžija pokazao nepoštovanje prema Ustavu BiH time što je inicirao rezoluciju o Srebrenici bez ovlašćenja i konsenzusa sva tri konstitutivna naroda BiH.
Ona je rekla da je ta aktivnost suprotna Dejtonskom sporazumu i dodala da, pojedini članovi UN veruju da je ta rezolucija benigna, što je daleko od istine.
„Pravni savetnik bošnjačkih lidera Fransis Bojl je rekao da snage moraju da se iskoriste da se ukine Republika Srpska. To govori o nameri i da se rezolucija koristi kao destabilizujući faktor BiH“, rekla je ona.
Ona je podsetila da Dejtonski sporazum podrazumeva tri konstitutivna naroda koji jednako učestvuju u upravljanju državom.
„Srpska ne krši međunarodno pravo i Dejtonski sporazum već zagovara poštovanje Ustava BiH. Visoki predstavnici moraju da budu izabrani prema procedurama i deluju prema svom mandatu. Rezolucija o Srebrenici se predlaže bez odobrenja nadležnih institucija BiH. Izazovi sa kojima se suočavamo potkopavaju Ustav BiH i bezbednost države i celog Zapadnog Balkana“, rekla je Cvijanovićeva.
Kako je rekla, neke strane diplomate u BiH i Kristijan Šmit, koji se, rekla je ona, predstavlja kao nešto između kolonijalnog guvernera i modernog despota sve više ima tendenciju da se upliće u demokratske procese donošenja odluke u BiH.
„Ovo ometanje je potkopalo politički konsenzus na zajedničkom nivou BiH koji je usmerio napredak BiH prema članstvu EU. Konsenzus za članstvo BiH je jedino važno pitanje koji dozvoljava teške kompromise i sporazume i dogovore između svih političkih organizacija. Kao takav, to je ključ za održavanje mira i stabilnosti unutar naše zajedničke države“, rekla je ona.
Dodala je i da se neke strane diplomate mešaju u unutrašnje poslove i kroz to uplitanje insistiraju na nezakonitom delovanju OHR.
„Čak i predložena rezolucija je očit primer kako se krši ustav i kako to kršenje ugrožava mir i stabilnost. Ovakva strana uplitanja potkopavaju pregovore i kompromituju stanje BiH jer uvek idu u prilog jedne strane, a to su Bošnjaci“, rekla je Cvijanovićeva.
Istakla je da zvaničnici Republike Srpske insistiraju da se očuva stabilnost i da se reše sva politička pitanja kroz demokratske institucije, a da neke vojne izjave zapadnih ambasadora i dalje imaju za cilj da šire strah među Srbima i da se koriste neke radikalne snage među bošnjačkim liderima, sa narativom da je problematična Republika Srpska.
„Istovremeno bošnjački zvaničnici kao što je ministar odbrane BiH, Zukan Helez i ministar državnih poslova Ramo Isak prete ratom. Pretnja od islamističkih ćelija na Zapadnom Balkanu preti celoj Evropi. Lokalni mediji BiH preneli su da je Helez ovlastio upotrebu opreme koja pripada oružanim snagama u Mostaru i strancima i lokalnim individualcima koji su povezani sa Vehabijskim pokretom. Ovo je naročito opasno i odgovorno i to se već dešava dugo godina da je BiH u međunarodnim medijima označena kao najopasniji izvor džihadističkog terorizma u Evropi. Terorističke grupe i dalje planiraju napade iz BiH. Prema podacima Vilson centra u Vašingtonu, među evropskim državama, BiH ima najveći broj građana koji se priključuju džihadistima u Siriji i Iraku“, rekla je ona.
Istakla je da je vladavina prava jedan od ključnih zahteva za mir i demokratsko upravljanje, ali da se to stalno krši i ignoriše u BiH, a da se u tome, naglasila je, posebno ističe Kristijan Šmit i oni koji mu pomažu, njegovi saučesnici u stranim ambasadama.
„On kaže da ima izvršnu zakonodavnu vlast i da on nije odgovoran nijednoj instituciji, niti vladi, ili sudu, ili pravu u BiH. Oni smatraju da on ima apsolutnu moć, ali ne i odgovornost. Nije jasno i veoma je nejasno kako to može da se uklopi u koncept vladavine prava. I još gore, Šmit je izvršio izmene i dopune krivičnog zakona da bi kaznio sve koji ne poštuju njegove odluke, pre svega demokratski izabran predsednik Republike Srpske. Oni se krivično gone za to što su sprovodili svoje ustavne odgovornosti i zbog toga što nisu poštovali nezakonite odredbe gospodina Šmita“, rekla je Cvijanović.
Prema njenim rečima, preti se međunarodnim sankcijama, kao što to radi Velika Britanija.
„Svaki lider koji odbije da poštuje odluke gospodina Šmita ili ko ne želi da prihvati te promene u Dajtonskom sporazumu je meta i na njih se odnose sankcije. Ove sankcije se sprovode bez sudskog procesa. Nema nikakvih zvaničnih tačaka optužbi niti se to prispituje pred sudom. Banke takođe su prisiljene da prestanu da pružaju usluge tim osobama koje nisu bile formalno optužene ni za jedno krivično delo. Ovakvo ponašanje je definitivno pretnja stabilnosti miru u BiH. On pokušava i da nametne odredbe u izbornom zakonu i da podešava rezultate budućih izbora. Svaki put kada Kristijan Šmit sprovede neku svoju odluku, on ismeva BiH. Šmit i njegove represivne uredbe predstavljaju pretnje i uplitanje i to dovodi od jedne do druge krize u BiH“, zaključila je Cvijanovićeva.“, rekla je ona.
Marko Đurić: Sve žrtve zaslužuju istu pravdu
Predstavnik Srbije na sednici, ambasador Marko Đurić, izjavio je da sve žrtve zaslužuju istu pravdu i ravnopravno postupanje.
„Srbija kontinuirano i dosledno osuđuje sve zločine, naročito masakr u Srebrenici. Viši funkcioneri Srbije, uključujući dva predsednika odali su počast žrtavama u Potočarima. Međutim, želeo bih samo da postavim pitanje onima koji su inicirali rezoluciju: Šta će te reći ovde prisutnima Duški i Svetlani Stanić koje su sa osam godina bile zlostavljane u logoru samo zato što su Srpkinje, takođe Rajko Konjević koji je zatekao članove porodice zaklane... Sve te žrtve su manje vredne sećanja“, upitao je Đurić.
Pomenuo je da sve žrtve treba da imaju jednaka prava i da se njihov bol čuje.
„Treba imati jednaku pravdu za sve žrtve rata u BiH“, poručio je Đurić i dodao da je stvarni razlog Rezolucije otkrio Konaković, koji je pre par dana rekao kako Srbija ne zaslužuje ništa sem da bude prezrena.
Time je ukazao da ne želi dobre susedske odnose, pojasnio je Đurić i dodao da se dešava egzodus u BiH, te pitao kako će uopšte opstati ukoliko se stalno otvaraju stare rane.
„Ne želim da naš region ogrezne u mržnji, tako što će se prisećati onoga što se desilo... Da li žele da žive u ogorčenju ili da grade budućnost“, zapitao se Đurić.
On je rekao da umesto iskopavanja starih grobova i robova, treba napraviti novu Rezoluciju koja će voditi pomirenju, prosperitetu u BiH, jer naš region ima najveći potencijal za razvoj.
„Tretirajmo sve žrtve jednako bez osvete kroz politički diskurs. Moramo izgraditi poverenje“, napomenuo je on.
Pozvao je još jednom da svi zajedno rade na prevazilaženju ovih problema, te da treba prevazići podele i da se bolna istorija ne ponovi nikada.
Pomoćnik generalnog sekretara UN za Evropu, centralnu Aziju i Ameriku Miroslav Jenča rekao je da napredak i trajni mir u BiH mogu da se ostvare samo boljim razumevanjem prošlosti kroz traženje istine i priznavanje odgovornosti, a svi u BiH treba da rade na pomirenju i borbi protiv govora mržnje.
Pomoćnik generalnog sekretara za pitanja genocida izrazio je zabrinutost zbog onoga što je nazvao secesionostičkim pretnjama, poricanjem navodnog genocida i veličanja ljudi koje je nazvao ratnim zločincima. Jenča smatra da takva retorika predstavlja pretnju za pomirenje u BiH.
„Generalni sekretar pozvao je sve u regionu i šire da se bore protiv govora mržnje i narativa zastrašivanja i da rade u korist napretka svih građana u BiH“, dodao je Jenča.
Predstavnik Kine je podsetio da je Dejtonski sporazum donet kako bi obezbedio trajni mir i stabilnost u zemlji, ali je napomenuo da je došlo do napetosti i neslaganja nakon postavljanja visokog predstavnika.
„Unutrašnja pitanja u BiH moraju da reašavaju narodi te zemlje nezavisno. Zabrinuti smo zbog napetosti u BiH usled kršenja principa Dejtona“, rekao je predstavnik Kine, dodajući da se ne smeju nametati odluke spolja i sankcije, već da se treba pridržavati razumnog i konstruktivnog pristupa bez jednostranih pritisaka.
Govoreći o Srebrenici, predstavnik Kine je rekao da svi treba da uče iz prošlosti.
Kina je primila k znanju tekst te rezolucije i sporove o tekstu i smatra da treba sarađivati i raditi na konsenzusu, naveo je predstavnik Pekinga.
Nije u skladu sa duhom pomirenja i održavanja mira i stabilnosti. Kina poštuje teritorijalni integritet i suverenitet BiH.
Predstavnik SAD je rekao tokom rasprave da svi lideri moraju da rade na reformama u cilju realizacije kandidature za EU.
„SAD upozoravaju da destabilizujući koraci sprečavaju evropski put BiH i nastavak aktivnosti pojedinaca kao što je Milorad Dodik izazivaju zabrinutost“, rekao je on.
Optužio je Dodika da poziva na raspad zemlje i dodao da su njegove aktivnosti i separatistička retorika opasnost za region zbog čega mu je Amerika i uvela sankcije.
„Cenimo ulogu visokog predstavnika. Podržavaćemo Dejtonski sporazum kao osnovu mira i bićemo protiv svih aktivnosti koje ga ugrožavaju“, zaključio je on.
Predstavnici Velike Britanije i Francuske su ponovili ranije iznete stavove dve zemlje o tekstu rezolucije o Srebenici, tvrdeći da to nije kritika Srbije niti neki akt optužbe već da rezolucija ima za cilj da se tako nešto više ne ponovi.
Izneli su kritike na račun Milorada Dodika navodeći da su njegove aktivnosti opasnost po stabilnost.
Kristijan Šmit, takozvani visoki predstavnik u BiH, osvrnuo se na konstatacije koje je iznela Ženjka Cvijanović.
„Poštovanje Dejtona podrazumijeva da sam ja garant postojanja entiteta koji su ustavni deo vladavine prava. To su FBiH i RS i Distrikt Brčko. Nemam nikakvu nameru da uništim nijedan. RS je integralni deo Bosne i Hercegovine“, rekao je Šmit.
Obraćanje je nastavio analiziranjem bezbednosne situacije u BiH koja je, prema njemu, usložnjena.
„Ima li pretnje za Dejton? Da. Ali zbog političara iz RS-a. Dodikovog najavljivanja odvajanja RS. Dodik je nedavno javno izjavio da Bošnjaci imaju 25 posto teritorija. Ostalo im ne pripada. Da li postoje izazovi za teritorijalni integritet BiH. Da“, rekao je Šmit.
Potom je deo krivice za narušenu situaciju u BiH prebacio i na Željku Cvijanović.
„Cvijanovićeva se predstavlja kao članica Predsedništva BiH, a ima nameru da fabrikuje entitetske linije i predstavi ih kao nepostojeće državne granice. Ima li pretnji miru i stabilnosti BiH? Nažalost postoje pretnje. Eufor se slaže u izveštaju o stabilnosti. Nažalost, prema tom izveštaju stoji da su izazovi na političkom planu. Situacija sa vojnog aspekta je stabilna“, zaključio je Šmit.
Pogledajte i:
