https://lat.sputnikportal.rs/20240430/nebenzja-situacija-u-bih-se-naglo-pogorsava-rusija-je-kategoricki-protiv-rezolucije-o-srebrenici-1171655747.html
Nebenzja: Situacija u BiH se naglo pogoršava; Rusija kategorički protiv rezolucije o Srebrenici
Nebenzja: Situacija u BiH se naglo pogoršava; Rusija kategorički protiv rezolucije o Srebrenici
Sputnik Srbija
Ruski ambasador u Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja izjavio je da se situacija u Bosni i Hercegovini naglo pogoršava i da Savet bezbednosti UN mora da... 30.04.2024, Sputnik Srbija
2024-04-30T22:58+0200
2024-04-30T22:58+0200
2024-04-30T23:37+0200
rusija
rusija
sb un
bosna i hercegovina (bih)
vasilij nebenzja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0c/16/1165519646_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_83bf088991489c2c5b3d63b2eab7081c.jpg
„Razlog zbog čega je Ruska Federacija zatražila današnji sastanak je naglo pogoršanje situacije u Bosni i Hercegovini. Ionako krhka situacija u ovoj zemlji rizikuje da se u najskorije vreme još više pogorša. U ovoj sali često čujemo da Savet bezbednosti mora da spreči sukobe, mnoge države ovu temu proglašavaju glavnom u svojim aktivnostima, o tome često raspravlja i generalni sekretar UN. Situacija u Bosni i Hercegovini je, po našem mišljenju, upravo slučaj gde Savet može da se dokaže u smislu prevencije“, objasnio je diplomata, napominjući da Savet bezbednosti „treba da odreaguje na situaciju“.„Ne možemo da ostanemo po strani i ne reagujemo na krik za pomoć“, rekao je on misleći na pismo i izlaganje srpskog člana Predsedništva BiH Željke Cvijanović.Njeno pismo govori o zabrinutosti srpskog stanovništva, istakao je Nebenzja, dodajući da je ovo situacija u kojoj SB UN može da doprinese sprečavanju daljeg pogoršanja situacije.„Rat je odneo veliki broj žrtava, ni na jednoj strani nije bilo samo nevinih, a na drugoj samo zlih. Svaka strana ima svoj dug prema drugom i Srebrenica nije jedini mračna stranica tog rata“, rekao je on.Nebenzja je podsetio da je Dejtonski sporazum trideset godina garant mira, ali da se sada već neko vreme krše njegovi principi. On je ukazao kao poseban problem na delovanje tzv. stalnog predstavnika Kristijana Šmita koji se ponaša kao apsolutni vladar, a Zapad ga samo podstiče na takvo ponašanje.Politički motivisan nacrt rezolucije ─ moguća lančana reakcijaPromovisanje nacrta rezolucije GS UN o „genocidu u Srebrenici“ krši Dejtonski sporazum, dodao je on. Ovaj nacrt je jednostran i politički motivisan.„Nacrt rezolucije Generalne skupštine UN o Srebrenici je jednostran, politički motivisan i nema veze sa navedenim ciljem ovekovečavanja sećanja na žrtve tragedije 1995. godine. Očigledno je da autori nastoje da u formatu dokumenta GS UN potvrde klasifikaciju istorijskih događaja koja zadovoljava samo njihove interese. Predloženi dokument uopšte ne ispunjava ciljeve promovisanja međuetničkog pomirenja u BiH. Da i ne pominjemo činjenicu da bi, u slučaju da se o njemu glasa, mogao da izazove lančanu reakciju u celom svetu“, ocenio je diplomata.Prema njegovim rečima, „rane bosanskohercegovačkog društva su previše sveže, a problemi u zemlji suviše ozbiljni da bi se ovaj nacrt izneo na Generalnu skupštinu. Narodi BiH prvo moraju sami doći do konsenzusa u pogledu ocene svoje istorije. Mi smo kategorički protiv ovog nacrta i pozivamo sve razumne države da učine isto“.Kako je istakao Nebenzja, stalni predstavnik BiH u UN Zlatko Lagumdžija i „određeni broj njegovih zapadnih pokrovitelja u Generalnoj skupštini UN“ sada promovišu nacrt rezolucije o događajima u Srebrenici „bez neophodne saglasnosti Predsedništva BiH“.„Prema Ustavu, koji je u ovoj situaciji besramno pogažen, spoljnopolitička pitanja moraju se rešavati konsenzusom sva tri člana Predsedništva“, naglasio je Nebenzja.Prema njegovim rečima, nečuveno je i neprihvatljivo da su dva člana Predsedništva BiH, kao i ministar spoljnih poslova i stalni predstavnik BiH pri UN u Njujorku, „odjednom zaboravili“ na potrebu da pribave saglasnost sva tri državotvorna naroda, pre svega Srba, kada su počeli da promovišu ovu više nego provokativnu inicijativu“.Kako je istakao Nebenzja, skoro trećina stanovništva Bosne i Hercegovine je kategorički protiv ove rezolucije, o čemu svedoče i mitinzi hiljada Srba u toj zemlji.„Nema sumnje da su ovi postupci isključivo političke prirode, ovo je namerno kršenje mirovnog sporazuma i gruba uzurpacija dejtonskih funkcija Predsedništva BiH. Njihove posledice po zemlju teško je i zamisliti. Ne može se isključiti da se neće ograničiti na samu BiH i da će dovesti do destabilizacije čitavog Balkana“, ocenio je ruski diplomata.Prema njegovim rečima, krajnje cinično je da je Nemačka – zemlja koja je izvršila najveći genocid u čitavoj istoriji čovečanstva u 20. veku, preuzela vođstvo u promociji ovog dokumenta.Očekivano glasanje u maju u Generalnoj skupštini o rezoluciji koju su predložile Nemačka i Ruanda o genocidu u Srebrenici u julu 1995. godine i zabrani negiranja činjenice genocida, prema mišljenju rukovodstva Srbije i Republike Srpske BiH, proglašava Srbe za „genocidni narod“ i postavlja pitanje legitimiteta postojanja RS BiH.Prema nacrtu rezolucije, Generalna skupština UN „odlučuje da se 11. jul odredi za Međunarodni dan komemoracije i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine, koji će se obeležavati svake godine“. U tekstu se osuđuje „negiranje genocida u Srebrenici“.O mešanju Zapada u poslove suverenih zemaljaNebenzja je, takođe, članicama Saveta bezbednosti naveo primere mešanja Zapada u poslove suverenih država, istakavši da zapadne zemlje ne snose nikakvu odgovornost za ove akte agresije.„Znamo mnogo primera mešanja Zapada u pitanja suverenih država“, rekao je on.Nebenzja je podsetio da su samo na Balkanu članice NATO-a „dva puta bombardovale teritoriju bivše Jugoslavije“ – 1995. i 1999. godine.On je napomenuo da zapadne zemlje „kukavički pokušavaju svim silama da izbegnu“ čak i razgovore na ovu temu.„To smo svi mogli da vidimo u martu, kada su naše zapadne kolege jednostavno blokirale održavanje sednice Saveta bezbednosti na inicijativu Rusije povodom 25. godišnjice agresije NATO-a na Jugoslaviju. Ovo je takođe savršena ilustracija zapadnog licemerja“, zaključio je Nebenzja.
https://lat.sputnikportal.rs/20240501/pocela-sednica-saveta-bezbednosti-o-bih-na-zahtev-rusije-1171654342.html
bosna i hercegovina (bih)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, sb un, bosna i hercegovina (bih), vasilij nebenzja
rusija, sb un, bosna i hercegovina (bih), vasilij nebenzja
Nebenzja: Situacija u BiH se naglo pogoršava; Rusija kategorički protiv rezolucije o Srebrenici
22:58 30.04.2024 (Osveženo: 23:37 30.04.2024) Ruski ambasador u Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja izjavio je da se situacija u Bosni i Hercegovini naglo pogoršava i da Savet bezbednosti UN mora da odreaguje i pomogne u sprečavanju sukoba. Rusija, kao garant Dejtonskog sporazuma kojim je u BiH okončano krvoproliće, ne može da zatvara oči na to što se sada dešava u zemlji.
„Razlog zbog čega je Ruska Federacija zatražila današnji sastanak je naglo pogoršanje situacije u Bosni i Hercegovini. Ionako krhka situacija u ovoj zemlji rizikuje da se u najskorije vreme još više pogorša. U ovoj sali često čujemo da Savet bezbednosti mora da spreči sukobe, mnoge države ovu temu proglašavaju glavnom u svojim aktivnostima, o tome često raspravlja i generalni sekretar UN. Situacija u Bosni i Hercegovini je, po našem mišljenju, upravo slučaj gde Savet može da se dokaže u smislu prevencije“, objasnio je diplomata, napominjući da Savet bezbednosti „treba da odreaguje na situaciju“.
„Ne možemo da ostanemo po strani i ne reagujemo na krik za pomoć“, rekao je on misleći na pismo i izlaganje srpskog člana Predsedništva BiH Željke Cvijanović.
Njeno pismo govori o zabrinutosti srpskog stanovništva, istakao je Nebenzja, dodajući da je ovo situacija u kojoj SB UN može da doprinese sprečavanju daljeg pogoršanja situacije.
„Rat je odneo veliki broj žrtava, ni na jednoj strani nije bilo samo nevinih, a na drugoj samo zlih. Svaka strana ima svoj dug prema drugom i Srebrenica nije jedini mračna stranica tog rata“, rekao je on.
Nebenzja je podsetio da je Dejtonski sporazum trideset godina garant mira, ali da se sada već neko vreme krše njegovi principi. On je ukazao kao poseban problem na delovanje tzv. stalnog predstavnika Kristijana Šmita koji se ponaša kao apsolutni vladar, a Zapad ga samo podstiče na takvo ponašanje.
Politički motivisan nacrt rezolucije ─ moguća lančana reakcija
Promovisanje nacrta rezolucije GS UN o „genocidu u Srebrenici“ krši Dejtonski sporazum, dodao je on. Ovaj nacrt je jednostran i politički motivisan.
„Nacrt rezolucije Generalne skupštine UN o Srebrenici je jednostran, politički motivisan i nema veze sa navedenim ciljem ovekovečavanja sećanja na žrtve tragedije 1995. godine. Očigledno je da autori nastoje da u formatu dokumenta GS UN potvrde klasifikaciju istorijskih događaja koja zadovoljava samo njihove interese. Predloženi dokument uopšte ne ispunjava ciljeve promovisanja međuetničkog pomirenja u BiH. Da i ne pominjemo činjenicu da bi, u slučaju da se o njemu glasa, mogao da izazove lančanu reakciju u celom svetu“, ocenio je diplomata.
Prema njegovim rečima, „rane bosanskohercegovačkog društva su previše sveže, a problemi u zemlji suviše ozbiljni da bi se ovaj nacrt izneo na Generalnu skupštinu. Narodi BiH prvo moraju sami doći do konsenzusa u pogledu ocene svoje istorije. Mi smo kategorički protiv ovog nacrta i pozivamo sve razumne države da učine isto“.
Kako je istakao Nebenzja, stalni predstavnik BiH u UN Zlatko Lagumdžija i „određeni broj njegovih zapadnih pokrovitelja u Generalnoj skupštini UN“ sada promovišu nacrt rezolucije o događajima u Srebrenici „bez neophodne saglasnosti Predsedništva BiH“.
„Prema Ustavu, koji je u ovoj situaciji besramno pogažen, spoljnopolitička pitanja moraju se rešavati konsenzusom sva tri člana Predsedništva“, naglasio je Nebenzja.
Prema njegovim rečima, nečuveno je i neprihvatljivo da su dva člana Predsedništva BiH, kao i ministar spoljnih poslova i stalni predstavnik BiH pri UN u Njujorku, „odjednom zaboravili“ na potrebu da pribave saglasnost sva tri državotvorna naroda, pre svega Srba, kada su počeli da promovišu ovu više nego provokativnu inicijativu“.
Kako je istakao Nebenzja, skoro trećina stanovništva Bosne i Hercegovine je kategorički protiv ove rezolucije, o čemu svedoče i mitinzi hiljada Srba u toj zemlji.
„Nema sumnje da su ovi postupci isključivo političke prirode, ovo je namerno kršenje mirovnog sporazuma i gruba uzurpacija dejtonskih funkcija Predsedništva BiH. Njihove posledice po zemlju teško je i zamisliti. Ne može se isključiti da se neće ograničiti na samu BiH i da će dovesti do destabilizacije čitavog Balkana“, ocenio je ruski diplomata.
Prema njegovim rečima, krajnje cinično je da je Nemačka – zemlja koja je izvršila najveći genocid u čitavoj istoriji čovečanstva u 20. veku, preuzela vođstvo u promociji ovog dokumenta.
„Ova čudovišna činjenica ostaće zauvek u svetskoj istoriji. Teško je zaboraviti i da je Nemačka aktivno učestvovala u raspadu Jugoslavije. Jer prvi put posle Drugog svetskog rata nemački avioni 1995. godine izvršili su borbene letove za bombardovanje Sarajeva“, podsetio je stalni predstavnik.
Očekivano glasanje u maju u Generalnoj skupštini o rezoluciji koju su predložile Nemačka i Ruanda o genocidu u Srebrenici u julu 1995. godine i zabrani negiranja činjenice genocida, prema mišljenju rukovodstva Srbije i Republike Srpske BiH, proglašava Srbe za „genocidni narod“ i postavlja pitanje legitimiteta postojanja RS BiH.
Prema nacrtu rezolucije, Generalna skupština UN „odlučuje da se 11. jul odredi za Međunarodni dan komemoracije i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine, koji će se obeležavati svake godine“. U tekstu se osuđuje „negiranje genocida u Srebrenici“.
O mešanju Zapada u poslove suverenih zemalja
Nebenzja je, takođe, članicama Saveta bezbednosti naveo primere mešanja Zapada u poslove suverenih država, istakavši da zapadne zemlje ne snose nikakvu odgovornost za ove akte agresije.
„Znamo mnogo primera mešanja Zapada u pitanja suverenih država“, rekao je on.
Nebenzja je podsetio da su samo na Balkanu članice NATO-a „dva puta bombardovale teritoriju bivše Jugoslavije“ – 1995. i 1999. godine.
„Međutim, kada je reč o odgovornosti članica NATO-a za počinjene zločine, međunarodno pravo, po logici zapadnih prestonica, kao da prestaje da postoji. Za agresiju protiv suverene Jugoslavije još niko nije odgovarao“, naglasio je diplomata.
On je napomenuo da zapadne zemlje „kukavički pokušavaju svim silama da izbegnu“ čak i razgovore na ovu temu.
„To smo svi mogli da vidimo u martu, kada su naše zapadne kolege jednostavno blokirale održavanje sednice Saveta bezbednosti na inicijativu Rusije povodom 25. godišnjice agresije NATO-a na Jugoslaviju. Ovo je takođe savršena ilustracija zapadnog licemerja“, zaključio je Nebenzja.
