Zapad završava ciljeve iz devedesetih – moraće tome da se suprotstavi srpska žilavost
16:32 27.04.2024 (Osveženo: 16:49 27.04.2024)
© Sputnik / Sergeй Guneev
/ Pratite nas
Trenutna politička zbivanja dokaz su da Zapad planira da do kraja sprovede plan koji je započeo raspadom SFRJ, a to je dezintegracija srpskog faktora na Balkanu. Oni znaju da nećemo protiv Rusije, i da odbijamo instaliranje NATO baza, ocena je Nikole Šainovića na aktuelna dešavanja.
Odnosi na Balkanu ponovo su uzavreli, a ponovno targetiranje Srba kao krivaca za sve što se dešava, liči na period pre i tokom devedesetih, što je tada kulminiralo građanskim ratom na prostoru bivše SFRJ.
Ko, kako i zašto ponovo svađa ceo Balkan i okreće sve od Vardara, pa do Triglava protiv Srba i Srbije?
Već viđena politika Zapada
Činjenica da se upravo to dešava je na pretek - počev od predloga da se takozvana država Kosovo primi u punopravno članstvo Saveta Evrope, pa do pokretanja Rezolucije o navodnom genocidu u Srebrenici koju su podržali i BiH ali i Severna Makedonija koja je odustala do projekta Otvoreni Balkan. Hrvati nisu nikada ni stali sa napadima na Srbiju, i Slovenci koji su upravi poveli diplomatski rat protiv Beograda.
Zbog svih procesa, i Bosna i Hercegovina gotovo da je na ivici raspada, a zapadni igrači opet su isključivo na strani političkog Sarajeva, a protiv republike Srpske.
Nikola Šainović, nekadašnji premijer Srbije i potpredsednik vlade SR Jugoslavije, kaže da se ne radi o slučajnosti već da su u pitanju nedovršeni projekti Zapada usmereni ka urušavanju Srbije kao jedinog faktora sa ovih prostora koji ne bi mogao nikada da ratuje protiv Rusije.
„Da bi smo imali realnu ocenu šta se sada događa moramo da se malo vratimo u nazad, na godine pred Titovu smrt. Tada su svi raspravljali šta će biti sa SFRJ posle Tita, ali to je samo segment jer je glavna tema bila raspad Varšavskog pakta i zauzimanje pozicija za tu novu sliku Evrope. U tom kontekstu Zapad na ovaj naš prostor vraća sve koje je čuvao kao što su ustaški pokreti, albanski separatisti… Tako se sve posle Titove smrti osamdesetih pokrenulo. Kako bi rekao naš narod, voz je još tada izašao iz stanice,“ kaže Šainović.
Nastavak deintegracije srpskog faktora
Naravno, dodaje Šainović, sve se usmerava tada ka svetskom događaju - padu Berlinskog zida, kada kretanje sa istoka na Zapad počinje na svim frontovima.
„Vojnim, političkim, ekonomskim subverzivnim sredstvima se kreće jer zakonitost kaže da velika imperija ne prašta slabosti suprotne imperije. Odnosno, imperiji koja popusti ona druga uzima prostor. I to počinje odmah. I evo danas smo stigli, do Donbasa i rata i Ukrajini. A ovde na Balkanu je slika zamišljena tako da se formiraju segmenti republike pomoću kojih će se razbiti srpski faktor kao dominantan kohezioni faktor Jugoslavije. Naravno, time i JNA u kojoj je bio dominantan takođe srpski faktor zbog brojnosti i oficirskog kadra. Dakle, plan je bio da se formiraju novi savezi koji bi se zasnivali na potpuno suprotnoj situaciji od Drugog svetskog rata. Zašto? Zato što je Drugi svetski rat bio rat protiv Nemačke, a od pada Berlinskog zida počinje rat protiv Rusije, a Srbi nisu bili u tome njihovi saveznici, dok delovi bivše Jugoslavije jesu. I tako nastaju državice po planu da se Jugoslavija podeli na osam delova, dakle, ne samo na šest republika nego i na dve pokrajine Kosovo i Metohiju i Vojvodinu. Jer u ono vreme svako ko je imao predsednika i Skupštinu, a pokrajine su to imale, mogli su da proglase nezavisnost,“ podseća Šainović.
Balkan ne sme da bude svoj
Taj plan je, napominje naš sagovornik, najvećim delom realizovan, ali nije završen, i tu dolazimo do sadašnjosti.
„Ostalo je da se brane Republika Srpska, Vojvodina, KiM u političkom smislu jer milim da je vojna odbrana još daleko. U okviru toga svaki pokušaj da se napravi nekakva unutrašnja kohezija na Balkanu, dočekuje se na nož. Na primer, analogija sa idejom Otvoreni Balkan je ideja iz 1997. Godine, a to je Kritska konferencija. Uz pomoć Grčke i naše organizacije posle Dejtonskog sporazuma kada smo pokušali da kažemo da je zatvoren poslednji rat na Balkanu, i da je Dejton mir za svagda i da više nema ratova. Tada smo uspeli 1997. da na Kritu organizujemo konferenciju na koje smo pozvali sve Balkanske zemlje. Svi su se sa oduševljenjem odazvali čak i države koje su još tada bile u NATO, i svi su došli i nije bilo ni jedne velike sile. Dakle, samo mi,“ podseća naš sagovornik.
Šainović kaže da je naslov te konferencije bio „Balkan balkanskim narodima“, dakle, naslov koji se uvek vraća iz pepela kad je reč o Balkanu.
„Tada su nastali dogovori ekonomski, infrastrukturni, tehnološki, telekomunikacioni, otvorene su političke konsultacije… Sve je te `97. krenulo, napravljene su radne grupe, sednice su se selile iz grada u grad, sve negde do polovine 1998. dok Amerikanci nisu napustili Ibrahima Rugovu i podržali OVK,“ napominje Šainović.
Tada je, ističe Šainović, sve što je bilo stvoreno 1997. godine i sva saradnja, pogašeno naglo, kao na dugme, a svi rezultati i komunikacije sa učenicima Krinske konferencije prekinuti su.
Analogija sa devedesetim
„Jednostavno, čim se Amerika prestruktuirala na OVK, sve je pogašeno. Isto je i sada. Setimo se sa kojim su entuzijazmom i Severna Makedonija i Albanija prihvatili ideju Otvoreni Balkan. I to je moglo da traje sve dok se u zapadnim centrima nije pokazalo da rat u Ukrajini preti da se završi ne po njihovom, i da nastaje novi odnos snaga u Evropi i da onda Balkan, da tako kažem, ostaje politički zamrznut u situaciji u kojoj je sada. Da se to ne bi desilo, oni pokreću stari već viđeni plan, da zabrane sve balkanske integracione procese ili da ih okrenu u suprotnom smeru, puste Aljbina Kurtija da radi stvari koje čak nisu bile dozvoljene ni Tačiju ni Haradinaju u posleratnom periodu, i koje im ne bi palo ni na pamet,“ napominje Šainović.
Sada Kurti radi sve to u „četvrtoj“ brzini, dodaje naš sagovornik, i ima za to nemerljivu podršku.
„Briselski i svi drugi pregovori služe da mi pregovaramo dok on gazi preko svih normi i sporazuma. On je pokazao da zabrana upotrebe dinara nije cilj na KiM već sredstvo da se onemogući funkcionisanje bilo kojih srpskih institucija na KiM koje su u vezi sa Beogradom. Dakle, ako im onemogućite da budu finansirane one će da se ugase a da Priština nigde nije proglasila da moraju da se ugase… To je plan na delu, a ideja da se sada podstakne Bošnjački deo da predloži Rezoluciju o Srebrenici u UN-u ima za cilj da ionako zakuvanu situaciju, dovede do apsurda i da se RS isprovocira da povuče radikalne poteze da bi se ponovo steklo „opravdanje“ da Zapad prozove i RS a samim tim i Srbiju da povlači radikalne poteze,“ objašnjava Šainović.
To je tehnologija koja se, zaključuje on, primenjuje i za koju ne vidi da će uskoro da stane dok sa druge strane ne vidi ni mogućnost nekog kompromisa. On ocenjuje da će to da traje i da će iscrpljivati srpski faktor a pošto nemamo kud nazad, moraćemo tome da se suprotstavimo sopstvenom žilavošću.
