Novi roman ruskog živog klasika: Parabola o carstvu informacija u kojem je čovek dobrovoljni rob
© Sputnik / Aleksandr Krяžev
/ Pratite nas
Nadzorni kapitalizam u kojem živimo sabira informacije i pravi spiskove činjenica koje su mu potrebne da bi upravljao potrošačima. Mi smo dobrovoljno pristali na to, odričući se privatnosti kao preduslova za slobodu, ocenila je književnica Ljubica Arsić povodom romana “Čagin” ruskog pisca Evgenija Vodolaskina, upravo objavljenog u srpskom prevodu.
Glavni junak novog Vodolaskinovog romana, koji je objavio Službeni glasnik, jeste arhivista i službenik Gradske biblioteke Sankt Peterburga Isidor Čagin, koji ima jedinstven dar da može da pamti tekst, ma koliko da je komplikovan, i da ga se seti kad god poželi. Njegov talenat je, međutim, i njegov usud, jer je lišen mogućnosti da zaboravlja.
“Čagin ima i ozbiljnu falinku: ne može da pamti lica zbog njihove promenljivosti, odnosno emocija koja lica odražavaju. On je biće koje može da se pouzda samo u činjenice, u spiskove, u svet koji je uređen i stalan, i u kojem nema mesta za improvizacije”, istakla je Ljubica Arsić na promociji.
Prema njenim rečima, Vodolaskin kroz Čaginovu sudbinu problematizuje savremeni svet u kojem je značaj informacija podignut na vrlo visok nivo, iako su one lišene onoga što je čoveku najnužnije, a to je razumevanje.
“Čovek nije biće činjenica, informacija, već je biće ideja. Njemu informacije služe da ih poredi, da ih na neki način procesuira, da o njima razmišlja i da ih promišlja, ne da ih klasifikuje, nego da stvara ono što je, prema Vodolaskinu, veoma bitno - sistem moralnih načela, kao svojevrsni bedem koji nas štiti od haotičnosti ovog sveta. Svet je neuhvatljiv i ne može se staviti pod kontrolu nikakvim uređenim spiskovima. a događaji su podložni mašti, mistici i intuiciji”, navodi Ljubica Arsić.
Ona ističe da, iako je na prvi pogled pred nama kriminalistički roman koji čitamo u jednom dahu kako bismo saznali kakva je konačna sudbina glavnog junaka, špijuna u sovjetskoj epohi, roman “Čagin” predstavllja dubokoumnu i umetnički kvalitetno izvedenu knjigu o savremenom svetu.
Naslovnica romana "Čagin" Evgenija Vodolaskina u izdanju Službenog glasnika
© Sputnik / Valentina Bulatović
Nove dimenzije večitih tema ruske književnosti
Vodolaskin se, prema oceni Arsićeve, oslanja na svoje velike književne pretke, poput Gogolja, Dostojevskog, Bulgakova i drugih, otkrivajući nove dimenzije svih velikih tema kojima se ruska književnost bavi.
“Ovde ćemo primetiti dosta aluzija na Gogolja, na njegovu analizu prošlosti, odnosno banalnosti svakodnevnog života koja je, prema njegovom mišljenju, osnova svekolikog zla. Možemo da ga povežemo i s Dostojevskim i njegovim ‘ Zlim dusima’, ali i Bulgakovom koji aktivira tezu da čovek ne može da veruje samo u ono što vidi”, kaže Ljubica Arsić.
Prema oceni Radmile Mečanin, “Čagin”, kao i druga druga Vodolaskinova dela, govori o tome da je vreme isprepletano i nedeljivo.
“Vodolaskin je romanom ‘Lavr’ prvi put skrenuo pažnju na sebe i na svoju osobenost, napisavši nekanonsko žitije u 21. veku. On je i tim romanom pokazao da vreme ne postoji u onom obliku kako ga mi percipiramo i da je ono, zapravo, kontinuum, a da prošlost, sadašnjost i budućnost postoje samo u našoj percepciji jer mi to ne možemo drugačije da shvatimo”, ističe Radmila Mečanin.
U svakoj od Vodolaskinovih knjiga, napominje ona, postoje vremenske anomalije, u kojima se mešaju prošlost, sadašnjost i budućnost.
“Junak je čovek koji ne može da zaboravlja. Ako uzmemo da je prošlost konzervisanje događaja i da se tih događaja u principu treba oslobađati, onda to nije nikakav dar nego božja kazna. Postaje mu problem kako da se oslobodi svoje memorije i postaje potkazivač, izdajnik. Kajanje, metafizika vremena i ljubav su motivi koji se prepliću i u drugim knjigama Vodolaskina, a ovde su dati u još većem pačvorku od četiri priče i četiri lika”, navodi Radmila Mečanin.
Evgenije Vodolaskin (1964) rođen je i odrastao u Kijevu. Po obrazovanju je filolog, istoričar književnosti i stručnjak za staru rusku književnost. Živi u Sankt Peterburgu i radi na Institutu za rusku književnost. Autor je romana “Solovjov i Larionov” (2009), “Lavr” (2012), “Avijatičar”(2016), “Brizbejn” (2019) i drugih dela.
Dobitnik je brojnih prestižnih ruskih književnih priznanja. Roman “Čagin” dobio je nagradu “Velika knjiga” za 2023. godinu.
