https://lat.sputnikportal.rs/20240329/dosao-je-trenutak-srpska-ustaje-protiv-zapadnih-kolonizatora-1170469087.html
Došao je trenutak: Srpska ustaje protiv zapadnih kolonizatora
Došao je trenutak: Srpska ustaje protiv zapadnih kolonizatora
Sputnik Srbija
Zaključci Narodne skupštine Republike Srpske samo su logičan odgovor na ono što rade tzv. visoki predstavnik i kolektivni Zapad u BiH. Njima se samo traži da se... 29.03.2024, Sputnik Srbija
2024-03-29T20:09+0100
2024-03-29T20:09+0100
2024-03-29T20:09+0100
region
region
region – politika
bosna i hercegovina (bih)
republika srpska (rs)
milorad dodik
kristijan šmit
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/09/1133160160_0:124:659:494_1920x0_80_0_0_355bcbb1abbf5b09657f172bf1105fad.jpg
Način na koji rade takozvani visoki predstavnik i zapadni deo međunarodne zajednice derogiraju politički sistem BiH na način da, suštinski, BiH kao država ne postoji, navodi Bojan Šolaja, direktor Centra za međunarodne i bezbednosne studije Banjaluka.„Zato Republika Srpska i poziva na zaštitu integriteta BiH, da se jasno zna da je to BiH sa dva entiteta koji imaju definisane nadležnosti, a ne da imamo situaciju da je politički sistem okupiran od strane nekih predstavnika određenih zapadnih zemalja koji su sebi pretpostavili nekakva neokolonijalna ovlašćenja“, objašnjava on.Prema njegovim rečima, zaključci Narodne skupštine Republike Srpske su legalan vid političke borbe protiv onoga što se Bosni i Hercegovini nameće mimo međunarodnog prava. U njima nema ničega radikalnog, u skladu su sa Dejtonskim sporazumom )na koji se pozivaju u više navrata), Ustavom BiH i Ustavom Republike Srpske.Srpska ne štiti samo sebe, već celu BiHNeposredan povod za vanrednu sednicu Narodne skupštine Republike Srpske bila je odluka takozvanog visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Kristijana Šmita da nametne izmene Izbornog zakona BiH.Prema Šolajinim rečima, Šmitove odluke donete su mimo svih procedura, pa čak i onih koje definišu nadležnosti takozvanog visokog predstavnika.Nametanje izmena izbornog zakona je ko zna koja po redu intervencija takozvanog visokog predstavnika. Do sada nije bilo intervencija u zakone Republike Srpske, ali su se zakoni intervencijama visokih predstavnika poništavali, dodaje Šolaja.Visoki predstavnik ima određenih mogućnosti da interveniše, ali isključivo dok se strane ne usaglase. U BiH postoji saglasnost da je potrebno usvojiti novi izborni zakon – politički faktori su o tome složili, ali nisu našli konačno rešenje, napominje Šolaja.„Ovde je neko pokušao da svojom odlukom isforsira konačno rešenje na način na koji se to njemu sviđa, uvodeći mehanizme za koje smatra da su neophodni kako bi imao uticaja na izborni proces i imao određenu kontrolu. Jer, stvari koje je takozvani visoki predstavnik pretpostavio odnose se isključivo na onaj deo koji direktno utiče na sam izborni proces na način da se uspostavi kontrola nad procesom. Znači, veoma je jasno da su u pitanju određene skrivene namere“, smatra Šolaja.Volja za dogovor postoji, ali je stranci ne poštujuSve ukazuje na to da po pitanju Izbornog zakona postoji prostor za dogovor političkih faktora tri konstitutivna naroda.„Zaključci Narodne skupštine Republike Srpske su samo nešto čime se traži da se vrati ono što je ustavom garantovano i Republici Srpskoj, i Federaciji BiH, samim tim i kantonima i da se vratimo na ono što se zove početna faza, a to je dogovor unutar BiH, ne da nam se nameću rešenja“, kategoričan je Šolaja.A da je dogovor između političkih faktora u BiH nekada bio moguć govore sporazumi koji su u nekim ranijim godinama postignuti o vojsci, indirektnim porezima ili Visokom sudskom i tužilačkom savetu.Podsećamo, Narodna skupština Republike Srpske usvojila je zaključke u kojima se navodi da će preduzeti sve potrebne mere kako bi zaštitila prava i slobode svojih građana i neutralisala posledice protivustavnog delovanja na teritoriji Srpske.Narodna skupština odbacila je odluku Kristijana Šmita o nametanju izmena Izbornog zakona BiH zatražila od, kako se u zaključcima navodi, strane kolonijalne uprave, da u roku od sedam dana poništi sve njegove odluke. Ukoliko se to ne desi, Skupština traži zasedanje Parlamentarne skupštine BiH (PSBiH) na kojoj će Šmitove odluke biti odbačene, da se organima BiH zabrani primena njegovih odluka, veb sajt kancelarije visokog predstavnika proglasi nezakonitim, a Službenom glasniku BiH biti zabranjeno da objavljuje njegove odluke.Takođe, politički predstavnici srpskog naroda zatražili su da PSBiH usvoji Izborni zakon BiH, kao i da se evropski put BiH u EU ubrza. U zaključcima se nekoliko puta potvrđuje teritorijalni integritet BiH, kao i privrženost Dejtonskom sporazumu.Ukoliko se zahtevi političkih predstavnika Srba ne budu poštovali, oni će izaći iz procesa odlučivanja u zajedničkim institucijama BiH, a takođe će raskinuti sve sporazume koji su postignuti sa FBiH, o vojsci, indirektnim porezima i VSTS.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20240328/dejtonski-sporazum-rusi-smit-a-ne-srpska-nsrs-razmatra-politicku-i-bezbednosnu-situaciju-1170415897.html
https://lat.sputnikportal.rs/20240329/srpska-munjevito-reagovala-na-smitovu-podvalu-parlament-usvojio-nacrt-izbornog-zakona-rs-1170442479.html
bosna i hercegovina (bih)
republika srpska (rs)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih), republika srpska (rs), milorad dodik, kristijan šmit, analize i mišljenja
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih), republika srpska (rs), milorad dodik, kristijan šmit, analize i mišljenja
Došao je trenutak: Srpska ustaje protiv zapadnih kolonizatora
Zaključci Narodne skupštine Republike Srpske samo su logičan odgovor na ono što rade tzv. visoki predstavnik i kolektivni Zapad u BiH. Njima se samo traži da se i Republici Srpskoj, i Federaciji BiH vrati pravo na dogovor unutar BiH, a ne da stranci nameću rešenja.
Način na koji rade takozvani visoki predstavnik i zapadni deo međunarodne zajednice derogiraju politički sistem BiH na način da, suštinski, BiH kao država ne postoji, navodi Bojan Šolaja, direktor Centra za međunarodne i bezbednosne studije Banjaluka.
„Zato Republika Srpska i poziva na zaštitu integriteta BiH, da se jasno zna da je to BiH sa dva entiteta koji imaju definisane nadležnosti, a ne da imamo situaciju da je politički sistem okupiran od strane nekih predstavnika određenih zapadnih zemalja koji su sebi pretpostavili nekakva neokolonijalna ovlašćenja“, objašnjava on.
Prema njegovim rečima, zaključci Narodne skupštine Republike Srpske su legalan vid političke borbe protiv onoga što se Bosni i Hercegovini nameće mimo međunarodnog prava. U njima nema ničega radikalnog, u skladu su sa Dejtonskim sporazumom )na koji se pozivaju u više navrata), Ustavom BiH i Ustavom Republike Srpske.
Srpska ne štiti samo sebe, već celu BiH
Neposredan povod za vanrednu sednicu Narodne skupštine Republike Srpske bila je odluka takozvanog visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Kristijana Šmita da
nametne izmene Izbornog zakona BiH.Prema Šolajinim rečima, Šmitove odluke donete su mimo svih procedura, pa čak i onih koje definišu nadležnosti takozvanog visokog predstavnika.
„On je tumač mirovnog sporazuma i nadležan je za sprovođenje njegovih civilnih aspekata. Ali to ne znači da ima mogućnost da u ulozi zakonodavca reguliše pravne norme, da donosi zakone ili da interveniše u okviru zakona putem određenih izmena“, naglašava naš sagovornik.
Nametanje izmena izbornog zakona je ko zna koja po redu intervencija takozvanog visokog predstavnika. Do sada nije bilo intervencija u zakone Republike Srpske, ali su se zakoni intervencijama visokih predstavnika poništavali, dodaje Šolaja.
Visoki predstavnik ima određenih mogućnosti da interveniše, ali isključivo dok se strane ne usaglase. U BiH postoji saglasnost da je potrebno usvojiti novi izborni zakon – politički faktori su o tome složili, ali nisu našli konačno rešenje, napominje Šolaja.
„Ovde je neko pokušao da svojom odlukom isforsira konačno rešenje na način na koji se to njemu sviđa, uvodeći mehanizme za koje smatra da su neophodni kako bi imao uticaja na izborni proces i imao određenu kontrolu. Jer, stvari koje je takozvani visoki predstavnik pretpostavio odnose se isključivo na onaj deo koji direktno utiče na sam izborni proces na način da se uspostavi kontrola nad procesom. Znači, veoma je jasno da su u pitanju određene skrivene namere“, smatra Šolaja.
Volja za dogovor postoji, ali je stranci ne poštuju
Sve ukazuje na to da po pitanju Izbornog zakona postoji prostor za dogovor političkih faktora tri konstitutivna naroda.
„Zaključci Narodne skupštine Republike Srpske su samo nešto čime se traži da se vrati ono što je ustavom garantovano i Republici Srpskoj, i Federaciji BiH, samim tim i kantonima i da se vratimo na ono što se zove početna faza, a to je dogovor unutar BiH, ne da nam se nameću rešenja“, kategoričan je Šolaja.
A da je dogovor između političkih faktora u BiH nekada bio moguć govore sporazumi koji su u nekim ranijim godinama postignuti o vojsci, indirektnim porezima ili Visokom sudskom i tužilačkom savetu.
„To govori da je dijalog nekada bio moguć. Ali da bi se dijalog dalje nastavio, treba da se vratimo na nivo da se dva entiteta i politički predstavnici unutar BiH, u skladu sa svim ustavnim principima, onako kako je predviđeno u političkom sistemu BiH dogovore. Dakle, ono što treba da determiniše našu budućnost, treba da bude plod dogovora i zaključci Narodne skupštine upravo treba da vode ka tome“, zaključuje Šolaja.
Podsećamo, Narodna skupština Republike Srpske usvojila je zaključke u kojima se navodi da će preduzeti sve potrebne mere kako bi zaštitila prava i slobode svojih građana i neutralisala posledice protivustavnog delovanja na teritoriji Srpske.
Narodna skupština odbacila je odluku Kristijana Šmita o nametanju izmena Izbornog zakona BiH zatražila od, kako se u zaključcima navodi, strane kolonijalne uprave, da u roku od sedam dana poništi sve njegove odluke. Ukoliko se to ne desi, Skupština traži zasedanje Parlamentarne skupštine BiH (PSBiH) na kojoj će Šmitove odluke biti odbačene, da se organima BiH zabrani primena njegovih odluka, veb sajt kancelarije visokog predstavnika proglasi nezakonitim, a Službenom glasniku BiH biti zabranjeno da objavljuje njegove odluke.
Takođe, politički predstavnici srpskog naroda zatražili su da PSBiH usvoji Izborni zakon BiH, kao i da se evropski put BiH u EU ubrza. U zaključcima se nekoliko puta potvrđuje teritorijalni integritet BiH, kao i privrženost Dejtonskom sporazumu.
Ukoliko se zahtevi političkih predstavnika Srba ne budu poštovali, oni će izaći iz procesa odlučivanja u zajedničkim institucijama BiH, a takođe će raskinuti sve sporazume koji su postignuti sa FBiH, o vojsci, indirektnim porezima i VSTS.
