Zapad ponovo napravio presedan zbog Kosova - i ponovo prekršio međunarodno pravo!
© AFP 2023 / ARMEND NIMANI
Pratite nas
Davanje zelenog svetla za prijem političke tvorevine kao što je Kosovo u Savet Evrope je još jedan presedan u međunarodnom pravu na štetu države Srbije i favorizovanje takozvane državnosti Prištine, ističu sagovornici Sputnjika.
Takozvana država Kosovo dobila je u sredu zeleno svetlo na Komitetu za politička pitanja i demokratiju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za njihov zahtev za prijem u članstvo u ovoj organizaciji.
Novi presedan zbog Kosova
Biljana Pantić Pilja, šefica srpske delegacije u PSSE, kaže za Sputnjik da je ovim postupkom učinjen još jedan presedan kada je Kosovo u pitanju.
„Sledeće je po proceduri da će se o tome raspravljati na narednom zasedanju u Strazburu koje je u aprilu, nakon toga, ako ova odluka dobije dve trećine od prisutnih, to ide na Komitet ministara,“ objašnjava Pantić-Prlja.
Ona je istakla da je opet zbog Kosova pogaženo međunarodno pravo i sve norme do kojih je ova institucija drži.
„Naravno da je u pitanju apsolutni presedan i pogažene su sve norme međunarodnog prava zato što se nikada nije desilo da nešto što nije država, i po ovako ubrzanoj proceduri, bude primljeno u SE, odnosno da ovakav izveštaj dobije pozitivno svetlo,“ zaključila je naša sagovornica.
Filozof dr Aleksandar Lukić iz Instituta za političke studije saglasan je da je u pitanju još jedan presedan koji je Zapad učinio zbog Kosova.
„Ne postoji neka nepriznata tvorevina ili polu-priznata a da je član SE. To znači da je Zapad prinuđen da ogoli svoju poziciju, i da svoja sopstvena pravila pregazi radi neke svoje koristi, a to je u ovom trenutku davanja zelenog svetla za članstvo Kosova u bilo koju međunarodnu organizaciju,“ kaže Lukić.
Srbija treba da izađe iz SE
On takođe ističe da je SE institucija koja se bavi pre svega ljudskim pravima ili bi bar to trebalo da radi po svom statutu.
„Kako je takozvano Kosovo zaslužilo da se nađe u ovakvoj organizaciji? Tako što teroriše Srbe na KiM, i to ne samo u poslednje vreme, već od perioda od kada se naša vojska i policija povukla sa KiM. Podsećam da smo nedavno obeležili 20 godina od martovskog pogroma nad Srbima od strane kosovskih Albanaca, kao i da je teror na severu Kosova svakodnevan. Ako takva tvorevina zaslužuje da uđe u organizaciju koja se bori za zaštitu ljudskih prava, to je onda potpuno izokretanje svih onih principa za koje smo mislili da ih se Zapad drži,“ kaže Lukić.
On takođe smatra da ako dođe do prijema Prištine u Savet Evrope Srbija tu ne bi imala više šta da traži.
„Zapad gazi sve svoje principe kako bi ostvario gole interese. Dakle, Kosovo nije priznata država od strane Ujedinjenih nacija i u skladu sa tim ne može da bude deo ove institucije. Lično mislim da ako se desi da Kosovo postane deo SE, mi treba da izađemo. Uostalom šta je Rusija izgubila što je izašla- ništa. Tako da i mi možemo da izađemo ali da jasno obrazložimo svoje razloge, i da izlazeći iz SE ostanemo dosledni, odnosno da se držimo principa same te organizacije ako ih ona bude pogazila prijemom Kosova,“ zaključuje Lukić.
Za odluku da se podrži zahtev Prištine za prijem u PSSE glasao je 31 predstavnik, dok su protiv odluke bili predstavnici Crne Gore i BiH Maja Vukićević i Snježana Novaković, kao i naša dva predstavnika Biljana Pantić Pilja i Dunja Simonović Bratić. Uzdržan je bio poslanik iz Grčke.
Pozivanje na sporazum iz Ohrida
U odluci, objavljenoj na veb stranici Saveta Evrope, Komitet ministara se poziva na Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije od 27. februara i njegov Implementacioni aneks od 18. marta, o kojima su lideri dve strane, kako se tvrdi, postigli saglasnost u dijalogu uz posredstvo EU-a.
Glasanju o ovom pitanju prethodio je izveštaj izvestioca PSSE za tzv. Kosovo Dore Bakojani, koja je od Prištine tražila da ispuni tri uslova, od kojih je ispunjen samo jedan - vraćanje imovine manastiru Visoki Dečani. Kosovo je u maju 2022. godine podnelo zahtev za pristupanje SE, a u martu 2023. godine SE je odlučio da aplikaciju Kosova prosledi Parlamentarnoj skupštini te organizacije.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope 25. aprila u Strazburu počinje svoje redovno prolećno zasedanje na kome će se razmatrati i ova odluka. Ipak, konačnu reč daje Komitet ministara koji bi o pristupanju Kosova mogao glasati sredinom maja na godišnjem sastanku u Strazburu.
Članstvo u Savetu Evrope omogućilo bi Kosovu pristup Evropskom sudu za ljudska prava i pridruživanje brojnim međunarodnim konvencijama. Savet Evrope ima 46 država članica, uključujući sve zemlje Evropske unije.
