Neko za ovo mora da odgovara: Pomor ptica u Srbiji opasno poremetio ekosistem
© Foto : Kalman Moldvaj/Sputnjiku ustupio Stefan Prekajski
Pratite nas
Nikad ih nisam video tako mirne, odmah sam naslutio da nešto ne valja. Trovanje sam video i ranije, ali ovakvo nikad. Bila je to strašna scena, ptice nam umiru ispred očiju, padaju s grana. Za ovo neko mora da odgovara. Ako javni tužilac ne podnese prijavu. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica svakako će to učiniti.
Ovako Stefan Prekajski, terenski biolog Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije za Sputnjik opisuje do sada nezabeležen, najveći pomor ptica u našoj zemlji na koji je naišao prošle nedelje kod kikindskog sela Nakovo u blizini rumunske granice.
Okolnosti ukazuju na masovno trovanje čak 800 ptica, 434 lovostajem zaštićena gačca i 373 čavke koje su zakonom zaštićene.
„Ne verujem da je ptice neko ciljano trovao, pretpostavljam da su možda trovani glodari, pošto je pošla godina bila dosta povoljna za glodare koji su se namnožili. Možda se radi i o prskanju, pošto u okolini ima i voćnjaka i zasad lešnika, vrlo je moguće da su prskali te površine i da su pesticidi završili u vodi koju su ptice pile“, kaže Prekajski.
On dodaje da su se ljudi žalili na gačce, ali da je nemoguće da ptice oštete zasade, pošto im semenke nisu glavni izvor hrane, jedu insekte, leševe, konzumiraju sve. Slična je situacija i sa čavkama, samo što su sitnije. Sve ih je moguće rasterati takozvanim vazdušnim topovima ili strašilima.
Naš sagovornik dodaje da bi uzrok tragedije mogao biti i ptičji grip koji je zimus bio uzrok pomora ždralova. Veruje da će nadležna laboratorija u koju su leševi odneti sigurno uraditi i to ispitivanje. On ipak veruje da su ptice bile zdrave, sve uginule su iz familije vrana, a one veoma retko obolevaju od ptičjeg gripa, uglavnom ga prenose.
„Položaj tela ovih ptica je bio glava na dole, zaboden kljun u zemlju, ptica kao da je samo pala napred, to ukazuje na trovanje“, dodaje.
"Bila je to strašna scena, ptice nam umiru ispred očiju, padaju s grana".
© Foto : Kalman Moldvaj/Sputnjiku ustupio Stefan Prekajski
Ubistvom ptica prekinut lanac ishrane
Naš sagovornik objašnjava da ptice imaju neverovatan značaj u ekosistemu, u lancu ishrane svi imaju svoje mesto. Ovaj događaj već ga je poremetio. Pri vrhu tog lanca su ptice grabljivice.
„One kontrolišu populacije glodara i ostalih štetočina. Orlovi krstaši na primer love tekunice, ali love i zečeve koji prave štetu u voćnjacima i njivama. Miševi, pacovi, voluharice, sove, vetruške, mišari, sve su to ptice grabljivice koje se hrane tim životinjama. Ako njih istrebimo, nema predatorskog pritiska na glodare. Oni se namnože, nastaje problem, ljudi tada sipaju sve više otrova, jer imaju sve više štete, a to je opasnost i po naše zdravlje“.
Ovaj biolog dodaje da postoji još jedan zakon prirode koji je narušen, gačci se gnezde kolonijalno, prave svoja gnezda koja kasnije koriste sove vetruške. Ove važne ptice ne prave gnezda već koriste formirana.
„Sove takođe održavaju nivo populacije glodara u određenom nivou. Ako nemamo gačaca, neće biti njihovih gnezda, a onda vetruške i sove neće imati gde da se gnezde. Porodica sova ušara, mama, tata i nekoliko sovica, godišnje pojedu toliko glodara, da sačuvaju godišnju hranu za dve krave“.
Položaj tela ptica, kljun zaboden u zemlju, ukazuje na trovanje
© Foto : Kalman Moldvaj/Sputnjiku ustupio Stefan Prekajski
Pored značaja za biodiverzitet, Prekajski navodi još jednu važnu funkciju ptica o kojoj raste svest u našoj zemlji:
„Ptice su ljudima i izvor prihoda, Kikinda je savršen primer za to, postala je grad poznat po sovama. Privlači turiste zbog velikog broja ovih ptica koje zimuju u samom centru grada“.
Otrov opasan i po ljude i dalje u opticaju
Prekajski dodaje da poljoprivrednici uglavnom znaju šta rade sa otrovima kojima tretiraju zemljište, ali da ima i nesavesnih koji sa njima ne rukuju tačno onako kako je naglašeno. Isto važi i za one koji truju glodare, otrov je potrebno zakopati.
Kontrola uvoza tih preparata je stroga, ali na crnom tržištu još uvek je moguće naći čak i Furadan, iako je zabranjen skoro deceniju.
„Od njega ptica umire za manje od 10 minuta, za pet minuta. To je ružičasti otrov, male doze su dovoljne da ubiju i čoveka. Mi i dalje imamo problema i sa tim otrovom. I dalje je na tržištu, može da se kupi na vašarima. To je krivično delo, institucije moraju delovati, kada neko prijavi da se prodaje Furadan, moraju izaći na teren“.
Četiri dana posle najvećeg pomora ptica u ovom delu Evrope, lovci iz Banatskog Velikog Sela u ovom ataru pronašli su pet uginulih srna, a lovci iz udruženja „Kikinda“ između Ruskog Sela i Banatske Topole još 14 leševa srna i srndaća. Veruju da je razlog takođe trovanje.
Još traju analize leševa koje treba da pokažu čime su se ptice otrovale
© Foto : Milan Ružić/Sputnjiku ustupio Stefan Prekajski
U toku analize leševa
Leševi mrtvih ptica, njih 11, ali i leševi srna, odneti su u Institut za veterinarstvo “Novi Sad“ vodeću naučno-istraživačku ustanovu u oblasti veterinarske medicine i biotehnologije u Srbiji koja poseduje najsavremeniju opremu. Direktor Instituta Sava Lazić za Sputnjik kaže da analize uveliko traju.
„Laboratorije to rade vrlo pažljivo i precizno, ne može da se predvidi koliko će trajati analize. Radiće se dok se zaista sve ne proveri, jer smo svesni da je u u pitanju zaista značajna stvar. Kod nas su i leševi pet srna, urađena je obdukcija. Očekuju se laboratorijske analize po pitanju eventualnog trovanja“, kaže Lazić.
Pogledajte i:
