Rusija će opet biti Rusija, a Kosovo srpsko: Miroslav Lekić o filmu „Ruski konzul“ /video/
© Foto : Sputnjiku ustupio CEBEF/FEST promo
Pratite nas
Razmišljajući kako danas praviti film o Kosovu, odlučio sam da se držim romana i vremena, jer su sedamdesete godine nukleus početka geneze problema koje danas živimo. Tada je zasađena klica iz koje je izraslo današnje drvo. Sve je tada postavljeno. Nisam ulepšavao ništa što se desilo, kaže Miroslav Lekić, reditelj filma „Ruski konzul“.
Film „Ruski konzul”, koji će 3. marta zatvoriti 52. FEST, dramatična je priča o ključnim trenucima začetka kosovske krize i donosi pred publiku zaplet koji nas vraća u godine koje će definisati budući suživot Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji.
Četvrt veka od filma „Nož“, snimljenog po romanu Vuka Draškovića sa Žarkom Lauševićem u glavnoj ulozi, Lekić se poduhvatio nastavka te priče iz Draškovićeve trilogije – „Ruski konzul“ u kome je Laušević snimio svoju poslednju filmsku ulogu.
„Počeo sam da radim na tom filmu odmah nakon 'Noža', ali nismo uspeli da ga realizujemo uglavnom iz finansijskih razloga. I sada smo krenuli od početka. Radnja 'Ruskog konzula' dešava se 10 godina nakon 'Noža', junaci su tu već postavljeni i oni se sreću posle decenije, ali smo odlučili da film 'Ruski konzul' treba da bude autonoman film i dogovorili smo se da krenemo od nule, da naši junaci nemaju nikakve veze sa junacima iz 'Noža'. Imaju nove biografije, nisu isti ljudi. Tako da je film više sniman po motivima Vukovog romana nego što je ekranizacija“, objašnjava Lekić za Sputnjik.
Film ne može da objasni srpsko-albanske odnose
Dok je u „Nožu“ Lekić odlučio da nadogradi Draškovićevu priču segmentom o ratu u Bosni koji ne postoji u knjizi, ovoga puta je odlučio da se drži vremenskog okvira iz romana „Ruski konzul“:
„Vremenski period u kome se Vuk bavi Kosovom i problemima Srba na Kosovu je lociran između 1973. i 1983. Od 1983. do danas se desilo svašta i dalje se dešava. To je i dalje otvoreno pitanje. Ovoga puta svesno smo rešili da ne ulazimo u dodatnu rekonstrukciju pokazujući šta se desilo od te 1983. Mislim da bi to bila vrsta pleonazma u odnosu na 'Nož', a s druge strane kada sam pokušao da raščivijam srpsko- albanske odnose, shvatio sam da je to toliko složena stvar koju jedan film nema način da objasni, a nema ni potrebe da to čini. Film nije istorijski dokument, već treba da izazove emociju i locira izvrsnu vrstu problematike. Odlučili smo da se bavimo sedamdesetim godinama“.
Lekić ističe da su sedamdesete godine bile novi početak razvoja problematike vezane za odnos Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji:
„U tim sedamdesetim godinama je sadržano sve, cela problematima je inkorporirana i mi se bavimo demontiranjem optimizma zato što smo imali ideologiju koja je insistirala na bratstvu i jedinstvu i nije bila loša, ali manipulacijom te ideje došlo se do njene suprotnosti, do negacije svega što je bratstvo i jedinstvo trebalo da podrazumeva. Tako da smo krenuli od toga kako jedna ideologija u manipulativnim odnosima biva iskorišćena, s jedne strane, da bi ostvarila svoje istorijske ciljeve i, s druge strane, da bi ljudi unutar te ideologije sačuvali svoje pozicije. Njih nije mnogo interesovalo šta je istorija koliko da odbrane sebe kroz ideologiju“.
Zlo koje hrani sebe
Napominje da su želeli da se bave zlom koje samo sebe hrani:
„Za zlo su vam potrebno dve strane. Ono može da krene od inidividualnog, ali ako se taj krug zla ne prekine, on se zatvara i onda zlo reprodukuje zlo. Ti krugovi mogu jako dugo da traju i jedni druge hrane. To je jako loše i opasno. Bavili smo se ideološkim pokrićem zla - onim što i danas živimo, a s druge strane smo pokušali da objasnimo da taj zatvoreni krug zla ne vodi nigde, da će se samo dalje reprodukovati, da je on sam sebi svrha“.
Protagonista ovog ostvarenja je srpski doktor Ilija Jugović, koga tumači Nebojša Dugalić, a koji po kazni dobija premeštaj u bolnicu u Prizrenu. Na novoj dužnosti upoznaje profesora istorije Ljubu Božovića – „ruskog konzula”, naizgled psihijatrijskog pacijenta, koga igra Žarko Laušević.
Nebojša Dugalić u filmu "Ruski konzul" Miroslava Lekića
© Foto : Sputnjiku ustupio CEBEF/FEST promo
Čovek oboleo od stvarnosti
„Ruski konzul” tvrdi da će uskoro „Rusija opet postati Rusija, a Kosovo će opet biti srpsko” što čini da se protiv Božovića okrenu lokalni albanski moćnici, separatisti. Oni pokušavaju da isele Božovića ali u njegovu zaštitu staje doktor Jugović.
„Ljuba je veoma složen lik. U knjizi ga je lakše voditi nego u filmu, jer morate da odredite tu tananu nit između njegovog ludila i njegove objektivnosti. I Žarko i ja smo pokušavali da odgonetnemo za sebe da li je Ljuba lud ili ne, da li se u njega zaista uselio duh ruskog konzula ili ne. Ljuba Božović je žrtva ogromnog pritiska i gubitka identiteta što je za nas bilo asocijativno za stanje koje se Srbima dešava u tom trenutku i može se prevesti na malo univerzalniji sistem. On je normalan čovek oboleo od stvarnosti“, kaže Lekić.
Film „Ruski konzul“ bavi se situacijom koja je, naglašava naš sagovornik, u ovom trenutku veoma aktuelna i delikatna na svaki način:
„Ima svoju predistoriju i dugačak istorijski kontinuitet, ali mislim da film ne treba da bude propagadno sredstvo i da na nečiji tas baca manje ili više. Obično takvi filmovi ne ispadnu dobro, niti su vredni. Cela propagadna mašinerija koja se godinama trudila da napravi raj bratstva i jedinstva, zemlju sreće, na kraju je pukla kao balon sapunice i završilo se u nasilju. Nisam želeo da napravim film koji će biti oprezan i stalno se truditi da nekog ne uvredi. To mi je opet neka vrsta lažne situacije i guranje glave u pesak. Uvek postoji žrtva i zločinac, ali odnos između njih je nešto drugo i tu ima prostora za razna nijansiranja unutar filma“.
