https://lat.sputnikportal.rs/20240211/napad-na-kulu-22-kako-je-iran-uvukao-ameriku-u-igru-koju-je-sam-osmislio-1167519403.html
Napad na Kulu 22: Kako je Iran uvukao Ameriku u igru koju je sam osmislio
Napad na Kulu 22: Kako je Iran uvukao Ameriku u igru koju je sam osmislio
Sputnik Srbija
Majk Pompeo, nekadašnji direktor CIA poznat i po priznanju da su tamo imali čitave kurseve posvećenje varanju i laganju, pokazao je da ume da kaže i istinu kad... 11.02.2024, Sputnik Srbija
2024-02-11T17:43+0100
2024-02-11T17:43+0100
2024-02-11T17:43+0100
svet
svet – politika
svet
politika
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
komentari i analitika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/307/69/3076917_0:182:3500:2151_1920x0_80_0_0_e099abefd3b6041e2835090f81437062.jpg
Iskazani oprez bio je sasvim na mestu, jer samo par dana nakon ove izjave Majka Pompea, kao da se ništa u međuvremenu nije dogodilo, u nedelju je izvršen još jedan napad na američke okupacione snage u Siriji, na njihovu bazu kod naftnog polja Al Omar, u kome samo slučajno nije poginuo nijedan američki, već šest kurdskih vojnika. Odgovornost je preuzeo Islamski otpor, labavi savez naoružanih grupa s podrškom Irana.A potom su i iranski saveznici iz Jemena, pokret Ansaralah, poznatiji kao Huti, u Crvenom moru napali američki brod „Star nasija“ i britanski „Morning tajd“.85 meta na 7 lokacijaOvim napadima prethodila je pak pompezno najavljena akcija američke vojske u odnosu na čiji rezultat je Majk Pompeo iskazao citirani oprez. Kako se pokazuje, sasvim razložno, jer, napadi koji je trebalo da spreče dalju iransku agresiju protiv američkih okupatora očigledno nisu impresionirali one kojima su bili namenjeni.U toj odmazdi za nedavnu pogibiju troje i ranjavanje 47 američkih vojnika u bazi Kula 22 na tromeđi Jordana, Sirije i Iraka, oružane snage SAD gađale su ovog vikenda, kako se pohvalila njihova Centralna komanda, ukupno 85 meta na 7 lokacija u Jemenu, Siriji i Iraku. Ali ne i u samom Iranu. Meta su im bile grupe povezane sa Iranskom revolucionarnom gardom, ali ne i sama garda, iako su upravo nju optužili za smrtonosni napad na Kulu 22, zbog koga je Amerika i bila prinuđena da pruži nekakav odgovor koji će delovati ubedljivo.Sam napad dronom na Kulu 22 28. januara, od koga je započeo najnoviji krug zaoštravanja krize na Bliskom istoku, inače, ostaje nedovoljno razjašnjen uprkos preliminarnom izveštaju Pentagona da se neprijateljski dron sakrio iza američkog pa ih je protivvazdušna odbrana pobrkala. Te je ovaj zato i okončao svoju misiju s krvavim uspehom. Bivši visoki zvaničnik Pentagona Stiven Brajen, međutim, objašnjava da je to objašnjenje sumnjivo jer dronovi imaju sistem za identifikaciju da onemogući takvu zabunu, ukazuje i na velike razmere štete – ubijeno i ranjeno čak 50 od oko 350 vojnika u Kuli 22 – a opominje i da satelitski snimci pokazuju da su razmere štete u obližnjoj bazi Al Tanf, nakon prethodnih napada Islamskog otpora, znatno ozbiljnije nego što je zvanično prijavljeno.Glineni goluboviŠto bi značilo da američka vojska tamo sve manje demonstrira imperijalnu silu dok se sve više pretvara u glinenog goluba. Svest o tome možda je i diktirala sadržinu oružane odmazde u odnosu na čiji rezultat je Majk Pompeo unapred iskazao implicitnu sumnju.Dajući Pompeu za pravo, general Kit Kelog kaže da „uopšte nije impresioniran” američkom odmazdom, uz pojašnjenje da su za pogođene mete – uglavnom zgrade i skladišta – u Pentagonu znali odavno, a ipak su čekali danima dok nije doneta odluka o napadu. Štaviše, dodao je nezadovoljno, nisu ni pogođene primarne, nego samo drugorazredne i trećerazredne mete.Ili je upravo to i bio cilj američkih vlasti – da odreaguju zato što moraju da odreaguju, ali tako da ne izazovu još oštriju kontrareakciju. Kako ne bi bili uvučeni u rat koji ne mogu ni da priušte, ni da dobiju.Ima osnova za baš takvu sumnju. „Prilično je čudno što je administracija tako otvoreno najavila ono što planira da uradi… To je suprotno svemu što znamo da je potrebno za uspešnu vojnu operaciju”, prokomentarisao je Stiven Kuk iz Saveta za spoljne odnose, dok je Al Džazira na arapskom prenela informaciju svojih iranskih izvora da je uoči napada „Vašington preko trećih strana poslao više poruka Iranu da ne želi otvoreni rat” – Teheran je navodno na to uzvratio uspostavljanjem svojih crvenih linija – a jedan viši irački zvaničnik je, kao da potvrđuje da su Iranci unapred znali šta će Amerikanci da gađaju, američkoj TV mreži En-Bi-Si rekao da je unapred evakuisano osoblje i oružje iz baza koje su potom gađane. Žrtava je svejedno bilo – duplo manje nego meta – a među njima, kako je rekao portparol Pentagona general-major Patrik Rajder, po svemu sudeći nije bilo nijednog Iranca.Strah od eskalacijeSve u svemu, komentariše „Politiko“, „Teheran ovakvu igru može da igra do u beskraj“, ali Amerika, koja time ne uspeva da odvrati napade na svoju vojsku i interese – ne može. Predsednik SAD Džo Bajden je, opominje ovaj portal, „uvučen u igru koju je brižljivo osmislio Iran”.Američki strah od eskalacije, kako se objašnjava, obesmislio je pokušaje odvraćanja daljih (pro)iranskih napada na pozicije Sjedinjenih Država, koji imaju dvojak cilj: da primoraju Zapad da obustavi podršku izraelskoj akciji u Gazi kako bi spasao Hamas kao „važan deo tzv. osovine otpora”, i drugi, dugoročniji – da nateraju SAD na povlačenje sa Bliskog istoka. Što će zauzvrat ojačati poziciju Irana u regionu.Ovako neugodna pozicija SAD uznemirila je lokalne američke saveznike do te mere da se, na primer, Saudijska Arabija okrenula Iranu za garancije da je Huti neće napadati.Te Amerika sad pred sobom, napominje „Politiko“, ima dve alternative: da se pokupi i pobegne kao iz Avganistana, ili da uzvrati snažnije. Ali Iran se upravo sprema da održi još jedne pomorske vojne vežbe sa Rusijom i Kinom. Dok američki državni sekretar Entoni Blinken na Bliski istok stiže po peti put od početka rata s nekakvom mirovnom ponudom, koja sad tobože uključuje i formiranje palestinske države.Šta može da uradi Amerika? Kakav se poredak rađa na Bliskom istoku? I šta ovo znači za predsedničke izbore u SAD u novembru?O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili novinar Siniša Ljepojević i saradnik Instituta za evropske studije Srboljub Peović.Pogledajte video:
https://lat.sputnikportal.rs/20240209/pogledajte-ceo-razgovor-u-cetiri-oka-koji-je-uzdrmao-planetu-video-1167500842.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet – politika, svet, politika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, komentari i analitika
svet – politika, svet, politika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, komentari i analitika
Napad na Kulu 22: Kako je Iran uvukao Ameriku u igru koju je sam osmislio
Majk Pompeo, nekadašnji direktor CIA poznat i po priznanju da su tamo imali čitave kurseve posvećenje varanju i laganju, pokazao je da ume da kaže i istinu kad mora. „Isključivi pokazatelj efikasnosti vazdušnih udara biće da li su sprečili dalju iransku agresiju protiv interesa SAD ma gde u svetu”, opomenuo je oprezno za „Foks“ televiziju.
Iskazani oprez bio je sasvim na mestu, jer samo par dana nakon ove izjave Majka Pompea, kao da se ništa u međuvremenu nije dogodilo, u nedelju je izvršen još jedan napad na američke okupacione snage u Siriji, na njihovu bazu kod naftnog polja Al Omar, u kome samo slučajno nije poginuo nijedan američki, već šest kurdskih vojnika. Odgovornost je preuzeo Islamski otpor, labavi savez naoružanih grupa s podrškom Irana.
A potom su i iranski saveznici iz Jemena, pokret Ansaralah, poznatiji kao Huti, u Crvenom moru napali američki brod „Star nasija“ i britanski „Morning tajd“.
Ovim napadima prethodila je pak pompezno najavljena akcija američke vojske u odnosu na čiji rezultat je Majk Pompeo iskazao citirani oprez. Kako se pokazuje, sasvim razložno, jer, napadi koji je trebalo da spreče dalju iransku agresiju protiv američkih okupatora očigledno nisu impresionirali one kojima su bili namenjeni.
U toj odmazdi za nedavnu pogibiju troje i ranjavanje 47 američkih vojnika u bazi Kula 22 na tromeđi Jordana, Sirije i Iraka, oružane snage SAD gađale su ovog vikenda, kako se pohvalila njihova Centralna komanda, ukupno 85 meta na 7 lokacija u Jemenu, Siriji i Iraku. Ali ne i u samom Iranu. Meta su im bile grupe povezane sa Iranskom revolucionarnom gardom, ali ne i sama garda, iako su upravo nju optužili za smrtonosni napad na Kulu 22, zbog koga je Amerika i bila prinuđena da pruži nekakav odgovor koji će delovati ubedljivo.
Sam napad dronom na Kulu 22 28. januara, od koga je započeo najnoviji krug zaoštravanja krize na Bliskom istoku, inače, ostaje nedovoljno razjašnjen uprkos preliminarnom izveštaju Pentagona da se neprijateljski dron sakrio iza američkog pa ih je protivvazdušna odbrana pobrkala. Te je ovaj zato i okončao svoju misiju s krvavim uspehom. Bivši visoki zvaničnik Pentagona Stiven Brajen, međutim, objašnjava da je to objašnjenje sumnjivo jer dronovi imaju sistem za identifikaciju da onemogući takvu zabunu, ukazuje i na velike razmere štete – ubijeno i ranjeno čak 50 od oko 350 vojnika u Kuli 22 – a opominje i da satelitski snimci pokazuju da su razmere štete u obližnjoj bazi Al Tanf, nakon prethodnih napada Islamskog otpora, znatno ozbiljnije nego što je zvanično prijavljeno.
Što bi značilo da američka vojska tamo sve manje demonstrira imperijalnu silu dok se sve više pretvara u glinenog goluba. Svest o tome možda je i diktirala sadržinu oružane odmazde u odnosu na čiji rezultat je Majk Pompeo unapred iskazao implicitnu sumnju.
Dajući Pompeu za pravo, general Kit Kelog kaže da „uopšte nije impresioniran” američkom odmazdom, uz pojašnjenje da su za pogođene mete – uglavnom zgrade i skladišta – u Pentagonu znali odavno, a ipak su čekali danima dok nije doneta odluka o napadu. Štaviše, dodao je nezadovoljno, nisu ni pogođene primarne, nego samo drugorazredne i trećerazredne mete.
Ili je upravo to i bio cilj američkih vlasti – da odreaguju zato što moraju da odreaguju, ali tako da ne izazovu još oštriju kontrareakciju. Kako ne bi bili uvučeni u rat koji ne mogu ni da priušte, ni da dobiju.
Ima osnova za baš takvu sumnju. „Prilično je čudno što je administracija tako otvoreno najavila ono što planira da uradi… To je suprotno svemu što znamo da je potrebno za uspešnu vojnu operaciju”, prokomentarisao je Stiven Kuk iz Saveta za spoljne odnose, dok je Al Džazira na arapskom prenela informaciju svojih iranskih izvora da je uoči napada „Vašington preko trećih strana poslao više poruka Iranu da ne želi otvoreni rat” – Teheran je navodno na to uzvratio uspostavljanjem svojih crvenih linija – a jedan viši irački zvaničnik je, kao da potvrđuje da su Iranci unapred znali šta će Amerikanci da gađaju, američkoj TV mreži En-Bi-Si rekao da je unapred evakuisano osoblje i oružje iz baza koje su potom gađane. Žrtava je svejedno bilo – duplo manje nego meta – a među njima, kako je rekao portparol Pentagona general-major Patrik Rajder, po svemu sudeći nije bilo nijednog Iranca.
Sve u svemu, komentariše „Politiko“, „Teheran ovakvu igru može da igra do u beskraj“, ali Amerika, koja time ne uspeva da odvrati napade na svoju vojsku i interese – ne može. Predsednik SAD Džo Bajden je, opominje ovaj portal, „uvučen u igru koju je brižljivo osmislio Iran”.
Američki strah od eskalacije, kako se objašnjava, obesmislio je pokušaje odvraćanja daljih (pro)iranskih napada na pozicije Sjedinjenih Država, koji imaju dvojak cilj: da primoraju Zapad da obustavi podršku izraelskoj akciji u Gazi kako bi spasao Hamas kao „važan deo tzv. osovine otpora”, i drugi, dugoročniji – da nateraju SAD na povlačenje sa Bliskog istoka. Što će zauzvrat ojačati poziciju Irana u regionu.
Ovako neugodna pozicija SAD uznemirila je lokalne američke saveznike do te mere da se, na primer, Saudijska Arabija okrenula Iranu za garancije da je Huti neće napadati.
Te Amerika sad pred sobom, napominje „Politiko“, ima dve alternative: da se pokupi i pobegne kao iz Avganistana, ili da uzvrati snažnije. Ali Iran se upravo sprema da održi još jedne pomorske vojne vežbe sa Rusijom i Kinom. Dok američki državni sekretar Entoni Blinken na Bliski istok stiže po peti put od početka rata s nekakvom mirovnom ponudom, koja sad tobože uključuje i formiranje palestinske države.
Šta može da uradi Amerika? Kakav se poredak rađa na Bliskom istoku? I šta ovo znači za predsedničke izbore u SAD u novembru?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili novinar Siniša Ljepojević i saradnik Instituta za evropske studije Srboljub Peović.
