00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
REGION
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz zemalja u regionu

Evropski lideri kao zavisnici od droge: Znaju da su sankcije štetne ali nastavljaju da ih uvode

© Sputnik / Vladimir Sergeev / Uđi u bazu fotografijaZastave Rusije i EU
Zastave Rusije i EU - Sputnik Srbija, 1920, 03.02.2024
Pratite nas
Kada kaže da Crna Gora nije imala nikakve koristi od uvođenja sankcija Rusiji, crnogorski premijer Milojko Spajić govori istinu, kao što istinu govore i drugi evropski lideri koji to isto tvrde. Međutim, evropski političari su kao zavisnici od droge – pričaće o njenoj štetnosti ali će nastaviti da je uzimaju.
Ovako Stevan Gajić, gostujući profesor na Moskovskom institutu za međunarodne odnose komentariše izjavu crnogorskog premijera Milojka Spajića da praćenje politike sankcija EU prema Moskvi 2021. i 2022. njegovoj zemlji nije donelo nikakvu korist.
Igrom ili ironijom sudbine, Spajićeva izjava, data za evropsko izdanje magazina „Politiko“, data je u danu kada je Savet EU produžio sankcije Rusiji za još šest meseci.

Ako veliki ćute, šta može da se očekuje od Crne Gore

Crna Gora nema samostalnu spoljnu politiku, NATO ju je „kidnapovao“ i po tom pitanju ništa ne može da učini, a to važi i za druge evropske zemlje, navodi Gajić.
Prema njegovim rečima, istina koju je crnogorski premijer izrekao malo vredi jer Crna Gora je kao Južna Koreja – slobodna iznutra, ali ne samo da je ograničena u spoljnoj politici, već je ni nema.
„Crna Gora nema spoljnu politiku u klasičnom smislu. Oni moraju da slede opštu politiku NATO. I mislim da gledaju da se drže po strani. Naravno, uvek će pominjati evropske integracije, navodnu rusku agresiju… sve mantre koje su potrebne da se kažu. Ali, ako jedna Nemačka ćuti kao zalivena na to što je NATO izvršio teroristički napad na njenu kritično važnu infrastrukturu, mislim na dizanje u vazduh Severnog toka, šta treba očekivati od Crne Gore“, pita se Gajić.
Naš sagovornik podseća da je Crna Gora imala itekako koristi od ruskih investicija – najviše od dolaska ruskih turista, ali tu su i investicije u nekoliko fabrika, a u prvom kvartalu 2022, ruske investicije bile su najveće u Crnoj Gori uprkos sankcijama.
Između 2020. i 2022, ruske investicije u Crnoj Gori iznosile su 421 milion evra, a otkada je ta država stekla nezavisnost, Rusija je u nju uložila oko dve milijarde evra. Rusija je i prva četiri meseca 2023. bila najveći investitor u Crnoj Gori.
Izjavom o tome kako Crna Gora nije videla koristi od sankcija Rusiji, Spajić se pridružio plejadi evropskih političara koji upozoravaju na štetnost antiruskih sankcija. Među njima se najviše ističe mađarski premijer Viktor Orban, koji je u nekoliko navrata upozoravao da EU uvođenjem sankcija Rusiji puca sebi u nogu. Na štetnost uvođenja sankcija Rusiji upozorava i slovački premijer Robert Fico, ali i mnogi opozicioni političari u Evropi, poput Marin Lepen.
„Orban nije prijatelj Rusije, ali nije ni njen neprijatelj. Orban je odlučio da bude prijatelj, pre svega, Mađarske, da bude realpolitičar i da svoju zemlju ne uvlači u katastrofu. On je shvatio da, svaki put kada se Mađarska konfrontirala sa Rusijom, to se završilo katastrofom po Mađare i on to ne želi. Mađarska učestvuje u svim paketima sankcija, ne pravi sebi preveliki problem sa Zapadom, ali neće da aktivno učestvuje u ratu“, objašnjava Gajić.
Glasovi protiv uvođenja antiruskih sankcija čuli su se i ranije, ne samo iz Mađarske, Slovačke i Francuske. Na njihovu štetnost po Evropu upozoravali su i bivši grčki premijer Aleksis Cipras, italijanski šef diplomatije Paolo Đentiloni, bivši nemački ministar ekonomije i spoljnih poslova Zigmar Gabrijel, bugarski premijer Bojko Borisov, predsednik Švajcarske Johan Šnajder-Aman…

Ideološka zaslepljenost gura EU u ponor

Danas, na štetnost antiruskih sankcija po Evropsku uniju ukazuje i jedan od onih koji se za njihovo uvođenje najvatrenije zalaže – šef evropske diplomatije Žozep Borelj. Prema njegovim rečima, evropske sankcije nisu uspele da unište rusku odbrambenu industriju i sada Evropska unija ne vidi svetlo na kraju ukrajinskog tunela.
Da sankcije ne daju rezultate saglasna je i bivši glavni ekonomista Svetske banke i bivša prva zamenica direktora Međunarodnog monetarnog fonda, profesorka međunarodne ekonomije na Univerzitetu Džons Hopkins, En Kruger. Ona je, čini se, ozlojeđena na ostatak sveta koji se nije pridružio sankcijama.
Čak je i pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Džejms O'Brajen priznao je da talentovano rusko ekonomsko rukovodstvo dobro izlazi na kraj sa zapadnim restrikcijama.
Iako su svesni činjenice da antiruske sankcije ne daju rezultate, kao i da Evropskoj uniji nanose više štete nego koristi, njeni zagovarači uporno i tvrdoglavo ostaju pri svojim stavovima i sankcije pooštravaju ih.

Hoće li EU promeniti politiku?

Dušan Dostanić sa Instituta za političke studije smatra da je malo verovatno da će zemlje Evropske unije promeniti svoju politiku, iako su svesne da antiruske sankcije njima nanose više štete nego Rusiji.
„Donosioci odluka u ovom trenutku ne mogu da se izvuku iz paketa sankcija i ponude drugu politiku. Od početka je bilo jasno da je ulog tako postavljen – ako je odbrana Ukrajine predstavljena kao principijelna stvar, ako je rečeno da je Rusija agresor i da sa agresorima nema razgovora, da se mora pokazati solidarnost sa Ukrajinom po svaku cenu – ne možete da se tek tako izvučete. Mnogo toga se u međuvremenu dogodilo“, kaže Dostanić.
U odgovoru na pitanje dokle bi EU mogla da ide sa antiruskim sankcijama, naš sagovornik ovu organizaciju upoređuje sa nekadašnjim socijalističkim državama, čiji su političari, kako kaže, sprovodili zamišljenu viziju uprkos realnosti u dugom periodu i bez obzira na protivljenje građana.
„Kada se taj ideološki momenat uzme u razmatranje, kada se ima u vidu da je to posledica zaslepljenosti ideologijom, onda su ljudi u takvoj situaciji spremni da idu dosta, dosta daleko i da pronalaze druge krivce i razna opravdanja jer njihov model društva, njihova ideološka vizija nešto je što se ne može kritikovati. Ona je besprekorna. Dakle, uzroci moraju da leže kod nekog drugog – to može da bude spoljni faktor ili neki neprijatelji. Tako su nemačkoj za skorašnje proteste kao krivci proglašeni ruski botovi po društvenim mrežama“, konstatuje on.

Evropski političari kao heroinski zavisnici

Gajić, pak, evropske političare koji su svesni štetnosti antiruskih sankcija po Evropu upoređuje sa zavisnikom od heroina, koji govori o njegovoj štetnosti ali će ipak prvom prilikom uzeti dozu.
„Oni su na tom kursu, deo su globalističke elite i nemaju alternativnu politiku, a ipak nisu toliko slepi i pojedini među njima su spremni da priznaju ono što je očigledno. A to je da te sankcije ne da ne štete Rusiji, nego da je Evropska unija u međuvremenu devastirala svoju privredu, da se ponašala u korist svoje štete“, tvrdi on.
Radikalne politike evropske, a samim tim ni crnogorske politike prema Rusiji neće biti dok se ne promeni opšti trend – potreban je kolaps NATO-a, koji će se dogoditi u nekom trenutku, zaključuje Gajić.
Milojko Spajić - Sputnik Srbija, 1920, 29.01.2024
REGION
Spajić: Crna Gora nije imala nikakve koristi od uvođenja sankcija Rusiji
Pročitajte i:
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala