https://lat.sputnikportal.rs/20240127/hoce-li-ceh-krize-u-nemackoj-platiti-i-njene-firme-u-srbiji-1166940617.html
Hoće li ceh krize u Nemačkoj platiti i njene firme u Srbiji
Hoće li ceh krize u Nemačkoj platiti i njene firme u Srbiji
Sputnik Srbija
Za sada nema bojazni da nemačke firme U Srbiji stave ključ u bravu, iako je evidentan pad privrede u samoj Nemačkoj, jer naša zemlja osim što nudi povoljne uslove... 27.01.2024, Sputnik Srbija
2024-01-27T18:05+0100
2024-01-27T18:05+0100
2024-01-27T18:05+0100
srbija
srbija
srbija – ekonomija
nemačka
privreda
recesija
nemačke kompanije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/02/1151793346_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_efe40764f38dc4974de729c69ab63697.jpg
Nemačka privreda prethodnu godinu završila je u recesiji sa ekonomskim padom od 0,3 odsto, a prema najavama njihovih stručnjaka taj trend će se nastaviti i tokom 2024. godine.S obzirom da su Nemci, prema podacima Nemačko-srpske privredne komore iz 2023. godine, naši najveći spoljnotrgovinski partneri, u čijim firmama u Srbiji je zaposleno oko 78.000 naših radnika, postavlja se pitanje da li će se pad nemačke privrede odraziti i na njihove fabrike kod nas.Nemačka privreda nije na kolenimaBojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže da pad nemačke privrede u prošloj godini nije tako dubok imajući u vidu kroz šta je sve nemačka privreda prošla od pandemije, usporavanja međunarodne tražnje i skupljih energenata.Ono što je, međutim, bitno da se istakne, prema rečima Stanića, jeste da se nemačka privreda suočava sa ozbiljnim problemima koji proističu iz politike.„Taj privredni sentiment je relativno slab, jer se politička neusaglašenost oseća kroz tamošnje proteste i malu podršku koju njihova vlada ima od strane građana. Ali ono što je bitno generalno jeste da je nemačka privreda vitalna i da ne može da upadne u neke dublje probleme, osim ako bi baš nastupila neka svetska kriza. Dakle, nema neke duboke strukturne krize u njihovoj privredi,“ ocena je našeg sagovornika.Srbija nudi izuzetne pogodnostiKada govorimo o Srbiji, dodaje Stanić, jasno je da se taj nemački anemični rast privrede preliva i na manji potencijal našeg izvoza.Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija kaže da ima logike da će se recesija koja u Nemačkoj traje još od 2019. godine nastaviti, ali da će se to prvo odraziti u samoj Nemačkoj.„Sve investicije koje je Nemačka uradila u poslednjih 20 godina ovde je manje od kapi vode u Atlantskom okeanu i to se ne da uopšte upoređivati sa njihovom ukupnom privredom. Drugo, struktura njihovih investicija ovde je takva da je ovde najjeftinija radna snaga,“ ističe Bušatlija.Najjači spoljnotrgovački partnerOvome treba dodati, kaže on, da tu radnu snagu subvencioniše i naša država pa samim tim te kompanije imaju manje troškova.On isto tako ne misli da bi zatvaranje nemačkih fabrika Srbiji moglo da se desi tek tako, osim ako bi se situacija u Nemačkoj drastično pogoršala i ako bi bili ugroženi njihovi radnici koji tamo proizvode istu robu.Po mišljenju Bušatlije, ako se to slučajno i desi Srbija neće mnogo da izgubi, iako se tako čini na prvi pogled jer naša zemlja u svakom slučaju ima na raspolaganju i druge opcije. Naši sagovornici su saglasni da su te druge opcije traženje novih izvoznih tržišta i razvoj drugih sektora kao dugoročna strategija.Godišnja trgovinska razmena Srbije i Nemačke je 2023. dostigla vrednost od 8,3 milijarde evra. Prema podacima Agencije za privredne registre Republike Srbije za prošlu godinu, ovde je registrovano 860 privrednih subjekata čiji su većinski vlasnici državljani Nemačke. Inače, nemačke firme u Srbiji uglavnom proizvode komponente za autoindustriju koje ne idu na slobodno tržište, već za proizvođače automobila u samoj Nemačkoj.
https://lat.sputnikportal.rs/20240120/hiljade-nemackih-farmera-na-ulicama-berlina-talas-protesta-zapljusnuo-i-francusku-video-1166627517.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230817/tesno-skrojen-nemacki-budzet--energenti-pojeli-pare-za-vojsku-1160014396.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230604/recesija-u-nemackoj-sta-ce-biti-sa-njenim-firmama-u-srbiji-1156514782.html
srbija
nemačka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
hoće li ceh krize u nemačkoj platiti i njene firme u srbiji
hoće li ceh krize u nemačkoj platiti i njene firme u srbiji
Hoće li ceh krize u Nemačkoj platiti i njene firme u Srbiji
Za sada nema bojazni da nemačke firme U Srbiji stave ključ u bravu, iako je evidentan pad privrede u samoj Nemačkoj, jer naša zemlja osim što nudi povoljne uslove poslovanja za strane pa i nemačke kompanije, ima i stručnu a za njihove prilike jeftinu radnu snagu, saglasni su sagovornici Sputnjika.
Nemačka privreda prethodnu godinu završila je u recesiji sa ekonomskim padom od 0,3 odsto, a prema najavama njihovih stručnjaka taj trend će se nastaviti i tokom 2024. godine.
S obzirom da su Nemci, prema podacima Nemačko-srpske privredne komore iz 2023. godine, naši najveći spoljnotrgovinski partneri, u čijim firmama u Srbiji je zaposleno oko 78.000 naših radnika, postavlja se pitanje da li će se pad nemačke privrede odraziti i na njihove fabrike kod nas.
Nemačka privreda nije na kolenima
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže da pad nemačke privrede u prošloj godini nije tako dubok imajući u vidu kroz šta je sve nemačka privreda prošla od pandemije, usporavanja međunarodne tražnje i skupljih energenata.
„Ali činjenica je da se za 2024. godinu njima od strane relevantnih institucija procenjuje rast privrede, doduše anemičan, tako da procene idu da bi on mogao biti oko 0,8 do 0,9 ove godine. S druge strane, procene koje dolaze, a nisu od zvaničnih institucija poput MMF-a, govore da bi moglo da se desi da i ovu godinu Nemačka ima pad u privredi, ali ne nešto drastično,“ kaže naš sagovornik.
Ono što je, međutim, bitno da se istakne, prema rečima Stanića, jeste da se nemačka privreda suočava sa ozbiljnim problemima koji proističu iz politike.
„Taj privredni sentiment je relativno slab, jer se politička neusaglašenost oseća kroz tamošnje proteste i malu podršku koju njihova vlada ima od strane građana. Ali ono što je bitno generalno jeste da je nemačka privreda vitalna i da ne može da upadne u neke dublje probleme, osim ako bi baš nastupila neka svetska kriza. Dakle, nema neke duboke strukturne krize u njihovoj privredi,“ ocena je našeg sagovornika.
Srbija nudi izuzetne pogodnosti
Kada govorimo o Srbiji, dodaje Stanić, jasno je da se taj nemački anemični rast privrede preliva i na manji potencijal našeg izvoza.
„Ali tu nema veće bojazni da će da se desiti neko otpuštanje ili zatvaranje firmi, jer toga nije bilo ni za vreme pandemije kada je stopa pada privrede u Nemačkoj bila i tri odsto. Ono što je, međutim, dugoročno problem u Nemačkoj jeste što gubi konkurentnost , posebno u autoindustriji po kojoj su poznati, i to od Japana, Amerike Kine i drugih država koje dolaze na to tržište sa boljom cenom,“ ističe Stanić.
Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija kaže da ima logike da će se recesija koja u Nemačkoj traje još od 2019. godine nastaviti, ali da će se to prvo odraziti u samoj Nemačkoj.
„Sve investicije koje je Nemačka uradila u poslednjih 20 godina ovde je manje od kapi vode u Atlantskom okeanu i to se ne da uopšte upoređivati sa njihovom ukupnom privredom. Drugo, struktura njihovih investicija ovde je takva da je ovde najjeftinija radna snaga,“ ističe Bušatlija.
Najjači spoljnotrgovački partner
Ovome treba dodati, kaže on, da tu radnu snagu subvencioniše i naša država pa samim tim te kompanije imaju manje troškova.
„Ukoliko se nemačke firme nađu u situaciji da ne mogu da održavaju ovde svoje firme, mada u principu na nas najmanje troše, to bi moglo da se desi pre svega jer njihova autoindustrija neće imati više toliku potražnju i jer im ta grana poprilično propada,“ smatra naš sagovornik.
On isto tako ne misli da bi zatvaranje nemačkih fabrika Srbiji moglo da se desi tek tako, osim ako bi se situacija u Nemačkoj drastično pogoršala i ako bi bili ugroženi njihovi radnici koji tamo proizvode istu robu.
Po mišljenju Bušatlije, ako se to slučajno i desi Srbija neće mnogo da izgubi, iako se tako čini na prvi pogled jer naša zemlja u svakom slučaju ima na raspolaganju i druge opcije.
Naši sagovornici su saglasni da su te druge opcije traženje novih izvoznih tržišta i razvoj drugih sektora kao dugoročna strategija.
Godišnja trgovinska razmena Srbije i Nemačke je 2023. dostigla vrednost od 8,3 milijarde evra. Prema podacima Agencije za privredne registre Republike Srbije za prošlu godinu, ovde je registrovano 860 privrednih subjekata čiji su većinski vlasnici državljani Nemačke. Inače, nemačke firme u Srbiji uglavnom proizvode komponente za autoindustriju koje ne idu na slobodno tržište, već za proizvođače automobila u samoj Nemačkoj.
