Tesno skrojen nemački budžet – energenti „pojeli“ pare za vojsku
© AFP 2023 / Kay Nietfeld
Pratite nas
Niti će skoro biti popunjen specijalni fond sa 100 milijardi evra za jačanje nemačke vojske, niti će i u 2024. godini biti dosegnut ukupan vojni budžet od dva odsto BDP-a Nemačke, na čemu NATO insistira. Naprosto, za to nema para, uglavnom zbog posledica rata u Ukrajini.
To za Sputnjik objašnjava dopsinik RTS-a iz Nemačke, Nenad Radičević, komentarišući vest o odluci nemačke vlade da ukine nedavno donetu odluku koja se tiče jačanja vojske.
Nemačka vlada odustala je od plana da se pravno obaveže da će finansirati NATO sa najmanje dva odsto svog BDP-a na godišnjem nivou, o čemu je skoro i donela odluku. Da je od toga odustala bilo je jasno pošto se ona nije našla u nacrtu budžeta za iduću godinu koji je usvojio kabinet kancelara Olafa Šolca.
I dalje ništa od dva odsto za vojsku
Tako će umesto tih dva odsto BDP-a svake godine to biti petogodišnji prosek izdvajanja za vojsku i odbranu zemlje.
„Ukidanje odluke da će se pravno obavezati da sledeće godine izdvoji dva odsto je delom uzrokovano time što trenutno vladajuća koalicija u Berlinu ugovara novi budžet, odnosno svaka strana pokušava da nategne što više. Taj budžet je tesan za povećane potrebe zbog ogromnog udara cene energenata na građane, zbrinjavanja vrlo brojnih izbeglica pre svega iz Ukrajine i zbog zelene tranzicije odnsno prelaska na obnovljive izvore energije“, objasnio je Radičević.
Zbog toga je, kako napominje, trenutno poprilično zategnuta situacija unutar vladajuće tročlane koalicije.
Od obećanja ministra odbrane Pistorijusa da će u poseban fond za jačanje nemačke vojske biti izdvojeno 100 milijardi evra do sada je izdvojena minorna suma jer para nema
© AP Photo / Moritz Frankenberg/dpa
Bilo je jasno
„Iako je kancelar na minulom samitu NATO-a rekao da će od sledeće godine izdvajati dva odsto BDP-a, znalo se da to u praksi neće biti moguće i da će u najboljem slučaju to biti 2025. godine. S druge strane, istina je, bez obzira na kritike, da je Nemačka posle Amerike najveći donator vojne i finansijske pomoći Ukrajini tako da unutar NATO-a ne bi trebalo da joj se toliko zameri“, smatra naš sagovornik.
On napominje da u tih zasad manje od dva odsto BDP-a za vojni budžet ulaze vojna davanja za Ukrajinu, davanja za sopstvenu vojsku i za potrebe NATO misija, pa i taj specijalni fond od najavljenih 100 milijardi evra za jačanje nemačke vojske koje je najavio ministar odbrane Boris Pistorijus. Dakle, sve zajedno.
Radičević pri tom napominje da je deo koji se prebacuje NATO-u mali, da praktično gro ide za nemačku vojsku. Zapravo, svaka država članica alijanse finansira sosptvenu vojsku koja delom učestvuje u NATO misijama. U ovoj situaciji, međutim, dobrim delom ta izdvajanja idu uglavnom na vojnu pomoć Ukrajini.
Nema para
„U tom smislu ne može se reći da će nemačka vojska značajnije da profitira zbog velikih obećanja ministra odbrane. Ministar finansija koliko god ulazio u veće zaduživanje Nemačke, još uvek ne može da ispuni obećanja koje je Pistorijus kao ministar odbrane dao i time u bezbednosne krugove uneo neki optimizam da će Nemačka napokon da ima vojsku u skladu sa svojom ekonomskom moći“, ocena je dopisnika iz Nemačke.
Prošle godine kada je najavljeno ulaganje od 100 milijardi evra uloženo je tek nešto minorno, kaže Radičević, napomenuvši da se ne zna kada će dobar deo tog fonda biti dostupan. Najavljena je kupovina američkih aviona, lovaca i najviše novca će, po njegovoj oceni, otići upravo na to.
Nemačka ni iduće godine neće uspeti da izdvoji dva odsto BDP-a za vojsku i NATO na čemu alijansa, a posebno SAD već dugo insistiraju
© AP Photo / Vadim Ghirda
„Mislim da zahtevi nemačke vojske ne mogu da se podmire i potrebno je povećati davanja, što bi značilo ili znatno veće zaduživanje, ili preraspodelu sredstava koja se na neki način već odvija tako što se smanjuje ili ne povećava budžet, na primer, za obrazovanje. Nedavno je ministar finansija smanjio iznos za roditeljsko odsustvo, odnosno ono što se u Srbiji zove porodiljsko bolovanje“, napominje naš sagovornik.
Tesan budžet
To je najbolji pokazatelj tesnog budžeta, jer su počela da se krate socijalna davanja, a najveći udar na budžet Nemačke je, kako ističe, što oni pokušavaju da subvencijama obuzdaju cenu struje i gasa, što donekle uspevaju, ali uz ogromne troškove na nacionalnom nivou.
Odricanje od jeftinih ruskih energenata skupo ih je koštalo.
„Ogroman skok cene energenata pa i brojni pojedini potezi nemačke vlade su uticali da su troškovi dramatično povećani i da je ministar finansija, koji je inače šef nemačkih liberala, čije je političko obećanje bilo da se Nemačka više neće zaduživati, zapravo prinuđen da državu zadužuje sve više“, konstatuje naš sagovornik.
Pri tom napominje da su svi u vladi svesni da je nemoguće kolač koji imaju podeliti tako da gotovo sve ode na vojsku.
