https://lat.sputnikportal.rs/20230604/recesija-u-nemackoj-sta-ce-biti-sa-njenim-firmama-u-srbiji-1156514782.html
Recesija u Nemačkoj, šta će biti sa njenim firmama u Srbiji
Recesija u Nemačkoj, šta će biti sa njenim firmama u Srbiji
Sputnik Srbija
Recesija u Nemačkoj čije firme u Srbiji zapošljavaju skoro 80.000 ljudi, ne bi kod nas trebalo da prouzrokuje dramatične posledice, ni ostanak ljudi bez posla... 04.06.2023, Sputnik Srbija
2023-06-04T12:01+0200
2023-06-04T12:01+0200
2023-06-04T12:01+0200
ekonomija
srbija – ekonomija
nemačke kompanije
recesija
posao
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/images/sharing/article/serbian-latin/1156514782.jpg?1685872861
Nemačka je ušla u recesiju pošto je na kraju prvog kvartala ove godine, kao i po završetku prethodnog, njena privreda zabeležila negativan privredni rast. Posle privrede u minusu dva tromesečja zaredom, za ekonomiste je to bio znak da je i dalje najjača privreda EU i zvanično ušla u zrecesiju.Šta nam može recesija u NemačkojPrema podacima Nemačko-srpske privredne komore s kraja januara, Nemačka je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije i godišnja trgovinska razmena dve zemlje dostigla je vrednost od 8,3 milijarde evra. Nemačke kompanije u Srbiji zapošljavaju oko 78.000 ljudi.Hoće li se ostvariti predviđanja da će taj broj do kraja 2024. godine porasti na oko 100.000, ili će recesija, pa sve ako i izađe iz nje u narednom kvartalu, verovatno skroman privredni rast Nemačke našim zaposlenim u njenim firmama u Srbiji zapretiti gubitkom posla?Bušatlija za Sputnjik kaže da možemo očekivati neke uticaje recesije koja će u Nemačkoj, po njegovom mišljenju , potrajati, ali ne veruje da će ljudi kod nas zbog recesije u Nemačkoj ostati bez posla. Zašto bi se, dodaje on, Nemci povlačili odavde sve dok imaju pogodnosti u pogledu jeftinih energenata i radne snage, a država još subvencioniše njihove troškove za plate zaposlenih.Ne da nemačka državaOn podseća da su nemačke firme ovde uglavnom one čiji proizvodi ne idu na slobodno tržište, već prave komponente za kompanije u Nemačkoj. Zato tek u slučaju da tamo uđu u probleme to može da se odrazi i na ove ovde. Naš sagovornik, međutim, ne veruje da će toga biti u meri da bi moglo da zabrine najveći broj naših ljudi, ali kaže da svakako treba da nas brine iz mnogo važnijeg razloga.Ovaj konsultant za strana ulaganja podseća da je još 2018. godine u najrazvijenijim zemljama EU ekonomija već polako usporavala, da je 2019. godina završena ulaskom Nemačke u recesiju. Tu priču o recesiji je, kako ističe, zaustavila pandemija kovida koja je zbog lokdauna i pada tražnje poslužila kao opravdanje za pad privredne aktivnosti.„Nakon toga dolazi sukob u Ukrajini koji je, potpuno nepotrebnom i nepromišljenom evropskom intervencijom prema Rusiji, izazvao krizu energenata. Prošle godine se to proširilo na primarne proizvode, razne metale, minerale, sve ono što se dobijalo po vrlo niskoj ceni iz Rusije. Sada je to znatno skuplje. I sasvim je normalno da se posle tako ozbiljnog udara sa povećavanjem svih cena, lako ulazi u recesiju“, objašnjava Bušatlija.Naš problemOn je vrlo skeptičan da bi ta sitaucija mogla uopšte da se popravi već u sledćem kvartalu, naročito u ovoj situaciji kada nema rešenja za ono što se desilo, posebno u oblasti energenata, pa delom i hrane.Recesiju u Nemačkoj i eventualno drugim razvijenim evropskim zemaljama, poput Britanije, koju ekonomisti već najavljuju, Bušatlija vidi pre svega kao signal da se ozbiljnije posvetimo planiranju našeg ekonomskog razvoja.On je mišljenja da možemo da imamo tržište na sve strane sveta, od Kine, preko Irana, Saudijske Arabije, Afrike, ali to treba da planiramo, da znamo šta nam je sada prirotet koji će dati željeni rezultat za 25 godina.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
srbija – ekonomija, nemačke kompanije, recesija, posao
srbija – ekonomija, nemačke kompanije, recesija, posao
Recesija u Nemačkoj, šta će biti sa njenim firmama u Srbiji
Recesija u Nemačkoj čije firme u Srbiji zapošljavaju skoro 80.000 ljudi, ne bi kod nas trebalo da prouzrokuje dramatične posledice, ni ostanak ljudi bez posla, ali bi trebalo da bude signal da ozbiljnije planiramo ekonomski razvoj zemlje, smatra konsultant za strana ulaganja, Mahmud Bušatlija.
Nemačka je ušla u recesiju pošto je na kraju prvog kvartala ove godine, kao i po završetku prethodnog, njena privreda zabeležila negativan privredni rast. Posle privrede u minusu dva tromesečja zaredom, za ekonomiste je to bio znak da je i dalje najjača privreda EU i zvanično ušla u zrecesiju.
Šta nam može recesija u Nemačkoj
Prema podacima Nemačko-srpske privredne komore s kraja januara,
Nemačka je
najveći spoljnotrgovinski partner Srbije i godišnja trgovinska razmena dve zemlje dostigla je vrednost od 8,3 milijarde evra.
Nemačke kompanije u Srbiji zapošljavaju oko 78.000 ljudi.Hoće li se ostvariti predviđanja da će taj broj do kraja 2024. godine porasti na oko 100.000, ili će recesija, pa sve ako i izađe iz nje u narednom kvartalu, verovatno skroman privredni rast Nemačke našim zaposlenim u njenim firmama u Srbiji zapretiti gubitkom posla?
Bušatlija za Sputnjik kaže da
možemo očekivati neke uticaje recesije koja će u Nemačkoj, po njegovom mišljenju , potrajati,
ali ne veruje da će ljudi kod nas zbog recesije u Nemačkoj
ostati bez posla. Zašto bi se, dodaje on, Nemci povlačili odavde sve dok
imaju pogodnosti u pogledu jeftinih energenata i radne snage, a država još subvencioniše njihove troškove za plate zaposlenih.
„Jedino ako propadne firma u Nemačkoj pa onda nema više smisla da ona nastavi da radi ovde. Ali toga neće biti mnogo, jer nemačka država gleda da prežive svi i kada je recesija u pitanju, tek onda se zalaže da te velike firme ne propadaju“, objašnjava Bušatlija.
On podseća da su nemačke firme ovde uglavnom one čiji proizvodi ne idu na slobodno tržište, već prave komponente za kompanije u Nemačkoj. Zato tek u slučaju da tamo uđu u probleme to može da se odrazi i na ove ovde. Naš sagovornik, međutim, ne veruje da će toga biti u meri da bi moglo da zabrine najveći broj naših ljudi, ali kaže da svakako treba da nas brine iz mnogo važnijeg razloga.
Ovaj konsultant za strana ulaganja podseća da je još 2018. godine u najrazvijenijim zemljama EU ekonomija već polako usporavala, da je 2019. godina završena ulaskom Nemačke u recesiju. Tu priču o recesiji je, kako ističe, zaustavila pandemija kovida koja je zbog lokdauna i pada tražnje poslužila kao opravdanje za pad privredne aktivnosti.
„Nakon toga dolazi sukob u Ukrajini koji je, potpuno nepotrebnom i nepromišljenom evropskom intervencijom prema Rusiji, izazvao krizu energenata. Prošle godine se to proširilo na primarne proizvode, razne metale, minerale, sve ono što se dobijalo po vrlo niskoj ceni iz Rusije. Sada je to znatno skuplje. I sasvim je normalno da se posle tako ozbiljnog udara sa povećavanjem svih cena, lako ulazi u recesiju“, objašnjava Bušatlija.
On je vrlo skeptičan da bi ta sitaucija mogla uopšte da se popravi već u sledćem kvartalu, naročito u ovoj situaciji kada nema rešenja za ono što se desilo, posebno u oblasti energenata, pa delom i hrane.
Recesiju u Nemačkoj i eventualno drugim razvijenim evropskim zemaljama, poput Britanije, koju ekonomisti već najavljuju, Bušatlija vidi pre svega kao signal da se ozbiljnije posvetimo planiranju našeg ekonomskog razvoja.
On je mišljenja da možemo da imamo tržište na sve strane sveta, od Kine, preko Irana, Saudijske Arabije, Afrike, ali to treba da planiramo, da znamo šta nam je sada prirotet koji će dati željeni rezultat za 25 godina.
