Vojska u Ekvadoru i krvavi obračun bandi – kad vladaju neoliberali i mafijaši
Pratite nas
Uvođenje vanrednog stanja u Ekvadoru zbog krvavih obračuna narko-kartela i kriminalnih bandi sa državom posledica je neoliberalnog zaokreta u politici zemlje čiji je rezultat nagli porast siromaštva stanovništva, smatra dr Rajko Petrović iz beogradskog Instituta za evropske studije.
Vlasti Ekvadora rasporedile su tenkove u Kitu, glavnom gradu zemlje za borbu protiv kriminalnih bandi. Vojska se našla u istorijskom centru grada nakon što je predsednik Ekvadora Danijel Noboa potpisao dekret kojim se uvodi režim „unutrašnjeg oružanog sukoba“ i naredio vojsci da neutrališe više od 20 kriminalnih grupa koje su izazvale nemire u nekoliko velikih gradova.
Nemiri su počeli nakon što su naoružani ljudi upali u studio „TC Televisión“ u gradu Gvajakila i uzeli novinare za taoce. U specijalnoj operaciji policija je privela 13 napadača i optužila ih za terorizam. Tokom nemira u gradu poginulo je osam osoba, dok je dvoje, među kojima je i policajac, povređeno.
Nemiri u Ekvadoru naglo su eskalirali 7. januara nakon što je vođa kriminalne grupe „Los Čoneros“, sa nadimkom Fito, pobegao iz zatvora. To je dovelo do nereda u nekoliko kazneno-popravnih ustanova u zemlji. Istog dana, u gradu Riobamba, iz zatvora je pobegao šef druge najveće bande u zemlji, „Los Lobos“, sa nadimkom Kapetan Piko.
Neoliberalizam – uzrok vanrednog stanja i haosa u Ekvadoru
Bekstva iz zatvora vođa kriminalnih bandi ne dešavaju se prvi put u Ekvadoru, a osim toga, već nekoliko meseci postoje ozbiljne pobune u zatvorima koje su rezultirale desetinama mrtvih i stotinama ranjenih, kaže Petrović za Sputnjik.
Vrhunac sukoba između kriminalnih grupa i narko-kartela protiv države bilo je ubistvo predsedničkog kandidata Fernanda Viljavisencija tokom predizborne kampanje u avgustu prošle godine, dodaje Petrović.
Očigledno je da novoizabrana vlast predvođena predsednikom Danijelom Noboom nije sasvim ozbiljno shvatila tadašnju poruku kriminalaca i tek sada se odlučila nakon bekstva iz zatvora vođa narko-kartela da uvede vanredno stanje i izvede vojsku na ulice, ističe Petrović.
„Međutim, ni to nije novost u Ekvadoru s obzirom da smo i 2019. i 2020. imali proteste nezadovoljnih građana na ulici protiv neoliberalnih vlasti. Tada je to bio slučaj sa predsednikom Lenjinom Morenom a kasnije i sa predsednikom Giljermom Lasom. Generalno, čitava nestabilnost u Ekvadoru nije samo posledica obračuna kriminalnih bandi među sobom i sa državom, već i činjenice da je ta zemlja 2017. godine napravila ozbiljan zaokret u političkom i ekonomskom smislu, tako da je Ekvador od jedne socijalističke zemlje iz vremena Rafaela Koree naglo postao neoliberalna zemlja čvrsto vezan uz SAD.“
Preti dugoročna kriza
Petrović nije siguran da će vojska biti u stanju da, kako je rekao predsednik Noboa, jednom za svagda uništi kriminalne grupe koje je on jasno označio kao terorističke, poručivši tako da su protiv terorista dozvoljena sva moguća sredstva da bi se oni eliminisali.
Ovo je veoma delikatan momenat u kome se našao novoizabrani predsednik Ekvadora Noboa koji je najmlađi u njegovoj istoriji sa 35 godina i pitanje je koliko će biti u stanju da se nosi sa tim izazovima.
„Svakako da je i ekonomska kriza koja potresa Ekvador nešto što podstiče unutrašnje sukobe, između ostalog i zato što Ekvador nije uveo sankcije Rusije, ali se na neki način složio sa zapadnim zemljama koje su to učinile, pa zbog toga trpi izvoz ekvadorskih banana u Rusiju. Sve u svemu to je jedan kontekst koji zaista preti da Ekvador dugoročno uvede u jednu tešku političku, bezbednosnu i ekonomsku krizu“.
Kad vladaju neoliberali, mafijaši su – humanitarci
I u Ekvadoru postoji trend koji je svugde prisutan kad je reč o narko-kartelima i kriminalnim bandama da one nastoje da se približe lokalnom stanovništvu na teritorijama koje kontrolišu tako što finansiraju izgradnju škola ili bolnica, ili raspodeljuju novac siromašnima. Zbog toga ih deo osiromašenog stanovništva i doživljava kao zaštitnike, objašnjava Petrović.
„Ali to je sve direktno vezano, po mom mišljenju, za taj nagli zaokret u politici Ekvadora iz 2017. godine. Jer u vreme levičara Rafaela Koree od 2007. do 2017. godine Ekvador je beležio ozbiljan rast i uspon, socijalna slika je bila daleko povoljnija i nismo imali ovakve situacije da kriminalne bande mogu da ubiju bilo koga tek tako, a kamoli da vrše teror na ulici da država mora zbog njih da uđe u vanredno stanje“.
Kao Kolumbija u vreme Eskobara
Kriza u Ekvadoru ide ka tome da postane kao ona u Kolumbiji u vreme Pabla Eskobara, pre svega zato što postoje jasno motivisana politička ubistva kao što je bio slučaj u Kolumbiji krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka.
Kad u jednoj zemlji kriminalne grupe izvrše uspešan atentat na predsedničkog kandidata koji je čitavu svoju politiku baštinio na borbi protiv njih, onda imate jasnu poruku da one ne žele da dozvole takva dešavanja u zemlji, smatra Petrović.
„Paralela sa Kolumbijom iz tog vremena je i visok stepen korupcije i sprege koja postoji između politike i kriminala za šta je optuživan bivši neoliberalni predsednik Giljermo Laso. Tako da mislim da Ekvador ulazi u jednu fazu kriminalizacije svega – od ekonomije do politike i da, za razliku od Kolumbije u kojoj se polako ali sigurno situacija pacifikuje, Ekvador i neke druge zemlje su danas mnogo više u fokusu u odnosu na Kolumbiju nekad“.
Situacija je slična i u Meksiku gde postoje brojni veoma moćni narko-karteli koji planiraju da ozbiljno ometaju predsedničke izbore ove godine, a već su na prethodnim, lokalnim i regionalnim izborima izvršavali direktne egzekucije lokalnih kandidata i članova biračkih odbora.
„To je nažalost jedna vrsta trenda koji je u manjoj ili većoj meri uvek prisutan na latinoameričkom prostoru“, zaključio je Petrović.
