Priština okupirala Sever - i na tome neće stati
© AP Photo / Visar KryeziuTzv. kosovska policija
© AP Photo / Visar Kryeziu
Pratite nas
Godina 2023. sasvim sigurno je bila jedna od najgorih posleratnih godina na Kosovu i Metohiji po srpski narod, a ako se po jutru dan poznaje ni 2024. neće biti mnogo bolja, ako ne bude i gora, ocena je istoričara i političkog komentatora i univerzitetskog profesora Luke Jovanovića sa Kosova i Metohije.
Jovanović podseća da su problemi koji su eskalirali 2023. godine preneti iz 2022. godine, a njihova razmera i dinamika je samo dobila na snazi u 2024.
Vojna okupacija Severa Kosova
„Stanje Srba na Kosovu i Metohiji nije se pogoršalo samo u političkom smislu, već i u svakom drugom, od društvenog do kulturnog. Ovaj poslednji aspekt je bio naročito izražen, a što se tiče politike da Srbi više ne postoje u kosovskim institucijama. Kulminacija je dosegla vrhunac posle albanskog zauzimanja, i to nasilnog, srpskih opština na Severu posle izbora koji ni po čemu nisu bili legalni,“ podseća Jovanović.
Iz toga može da se vidi gde se srpski narod na KiM nalazi danas, dodaje naš sagovornik, a to je da su mu iz ruku otete sve poluge vlasti koje su proizilazile iz raznih sporazuma, počev od Briselskog.
„Ono što smo mogli da vidimo jeste ogoljena osvajačka politika Albanaca i brutalna politika Aljbina Kurtija koji je kroz razne nasilne akcije uspeo da sprovede svoju vlast na severu Kosova i Metohije. Faktički, mi smo bili svedoci vojnog preuzimanja Severa od strane Kurtija, iako je sve to bilo uvijeno u oblande policijske specijalne intervencije. Ta šema je počela da se ostvaruje još izgradnjom vojnih, odnosno, kako oni kažu, policijskih baza na severu Kosova i otimanjem srpske zemlje,“ navodi Jovanović.
Ne samo politički egzodus
Jovanović procenjuje da ni 2024. godina neće biti bolja za Srbe na KiM jer, kako kaže, ulazimo u nju bez ponovljenih izbora na severu Kosova i sa ozbiljnim indicijama da Priština neće stati sa terorom kada je reč o osvajanju severa.
„Ako se po jutru dan poznaje, vidimo da Priština najavljuje i podiže nove optužnice protiv Srba. Čak je 60 Srba za nedelju dana dobilo pozive da se jave njihovim organima, zbog narušavanja ustavnog poretka Kosova i tu možemo videti da će se hapšenja nastaviti i da će se nastaviti te farse i pritisci koje će Srbe samo terati na iseljavanje,“ kaže Jovanović.
Ono na šta Jovanović posebno skreće pažnju jeste novi atak Albanaca, i to ozbiljan, u pravcu menjanja istorije i pokušaja da ne samo srpsko kulturno nasleđe, već i vizantijsko pa i tursko i rimsko, prikažu kao svoje ne bi li dokazali da su oni autohtoni narod na KiM.
„I u tom smislu takođe možemo reći da se na KiM u stvari dešava tihi egzodus Srba u svakom smislu ne samo u političkom, već i u istorijskom jer ono što Priština radi jeste pokušaj da se zatre svako postojanje Srba na ovim prostorima. Podsećam samo da je samo zbog iskopavanja Ulpijane pod mogućom uzurpacijom oko 70 hektara srpske zemlje pa i sam manastir Gračanica,“ kaže Jovanović.
Kurti neće dati sever Kosova Srbima
Naš sagovornik upozorava da Kurti nema nameru da stane i zato očekuje da će u narednoj godini za Srbe na KiM situacija biti još gora, jer Priština ima i ogoljenu pomoć dela međunarodne zajednice za sve što radi.
„Ne očekujem da će biti sprovedeni izbori na Severu jer Kurti ne želi da izgubi stečenu moć, ali isto tako ne mislim ni da će doći do izbora u Prištini jer Zapadu Kurti odgovora. Tako da kada se svede račun u ovoj brzinskoj jednačini dolazimo do toga da Srbi u sledeću godinu ulaze sa umanjenim pravima, da ne kažem potpuno obespravljeni, bez mogućnosti da na bilo koji način deluju na KiM ali i sa veoma malom zaštitom koja je ranije bar postojala u okviru međunarodne zajednice. A ona je sada jasno stala na stranu Prištine,“ ističe Jovanović.
Kurtiju se sve metode tolerišu, da li su one vojne, kulturološke, revizionističke tako da, prema oceni Jovanovića, sve ukazuje na to da je sve što se dešava deo jedne dobro koordinisane akcije Zapada i Prištine.
Burna vremena
Podsećanja radi, ozbiljna kriza na Severu je faktički počela odlukom Prištine iz maja 2022. da se ukinu lična dokumenta i registarske oznake Srbije. Mesec dana kasnije Srbi su na severu Kosova i Metohije počeli da postavljaju barikade. KFOR, predvođen NATO, poslao je trupe da patroliraju ulicama, dok su istovremeno, Kosovske bezbednosne snage zatvorile administrativne prelaze sa Srbijom.
Srpski politički predstavnici najavili su 5. novembra iste godine povlačenje svih Srba iz vladinih institucija, uključujući opštinske uprave, sudove, organe za sprovođenje zakona i kosovski parlament i policiju u znak protesta zbog ove odluke Prištine i zvanično su zatražili formiranje Zajednice srpskih opština i hitno poništenje odluka Prištine.
Priština je izlazak Srba iz institucija rešila organizovanjem izbora za četiri srpske opštine na severu Kosova i Metohije na kojima nisu učestvovali Srbi. Izlaznost je bila manja od tro odsto, ali Amerika je priznala i izbore i izborne rezultate tako da prvi put od 1999. godine četiri srpske opštine preuzimaju Albanci. U decembru, uz prisustvo tzv. Kosovske policije u zgradi opštine u Severnoj Mitrovici održava se sednica skupštine na kojoj su novoimenovani odbornici položili zakletve, a za predsednika je izabran Nedžat Ugljanin.
Potpuna podrška međunarodne zajednice Prištini
Time je faktički opština Severna Mitrovica pripala Albancima, kao i ostale tri opštine Zubin Potok, Leposavić i Zvečan.
Srbima koji su bili zaposleni u tim opštinama novo albansko rukovodstvo nije dozvolio povratak zbog čega je došlo do masovnog protesta Srba koje su napali pripadnici specijalnih policijskih snaga ROSU, da bi se kasnije umešao i Kfor.
Posle kraćeg zatišja i mirnih protesta Srba uz prisustvo Kfora, ali i snaga ROSU, stanje tenzija ali bez nasilja nastavljeno je sve do septembra 2023. kada dolazi do incidenta kod manastira Banjska gde u sukobu sa Srbima gine jedan kosovski policajac i tri Srbina. Priština je ovo odmah proglasila terorističkim aktom i zahtevala od međunarodne zajednice da učini isto i sankcioniše Beograd, okrivljujući Srbiju da je umešana u incident, što su srpski zvaničnici više puta odlučno demantovali.