Novi brutalni potez Brisela: Kraj evrointegracija Srbije i otkrivanje – apsolutne obmane
© Sputnik / Lola ĐorđevićZastave Srbije i EU
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Zahtevom da se Poglavlje 35 pristupnih pregovora Srbije sa EU dopuni Ohridskim sporazumom, Brisel zapravo šalje poruku da u svojim redovima ne želi Srbiju. Tu poruku šalju upravo ovakvim uslovljavanjem. Ako priznanje kosovske nezavisnosti postane uslov za pristupanje Srbije, biće to kraj srpskih evrointegracija.
Na ovaj način novinar i dugogodišnji dopisnik agencije Tanjug iz Londona i Brisela Siniša Ljepojević komentariše zaključke koje je o Srbiji usvojio Savet za opšte poslove EU.
U zaključcima se, podsećamo, od Evropske komisije i visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku traži da hitno, pre januara 2024, Evropskom savetu predlože izmene i dopune merila za Poglavlje 35 pristupnih pregovora Srbije kako bi se, kako se navodi, „odrazile obaveze Srbije“ koje proizilaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa i njegovog implementacionog aneksa.
Ukratko, savet za opšte poslove traži da se u Poglavlje 35 uvrsti ispunjavanje obaveza iz Ohridskog sporazuma, odnosno da Srbija de fakto prizna nezavisnost Kosova i Metohije. Na ovaj način, može se reći, završena je evolucija, od Briselskog sporazuma do briselskog ultimatuma.
Potvrda apsolutne obmane
Da Evropska unija ne želi Srbiju u svojim redovima, osim ultimatuma i uslovljavanja koje briselska birokratija ispostavlja našoj zemlji, prema Ljepojevićevim rečima, svedoči i nedavno istraživanje javnog mnenja, prema čijim rezultatima građani EU u članstvu Unije najmanje žele da vide Srbiju i Gruziju.
„Prema tome, ovo je samo još jedna potvrda apsolutne obmane. S jedne strane tvrde da žele Srbiju u EU, a suštinski je ne žele i raznim uslovljavanjima tu poruku i šalju“, kategoričan je Ljepojević.
U briselskoj birokratiji očigledno vlada uverenje da može da uslovljava Srbiju kako želi, jer su uvereni da će zvanični Beograd pristati na sve samo da bi održao privid evropskog puta, dodaje on.
„Problem je što ne postoji garancija da neće biti još nekih novih uslova. Tome, jednostavno, nema kraja. Srbija mora da odlučno stane na takozvane „crvene linije“ i da ne sme da ide dalje u popuštanju, jer je već previše i dala i popustila“, ističe Ljepojević.
Treba prebaciti loptu u evropsko dvorište
Ukoliko Poglavlje 35 bude promenjeno na način na koji je predložio Savet za opšte poslove, Srbija ne bi trebalo da prekine evrointegracije, smatra Ljepojević.
Naša zemlja bi, prema njegovim rečima, u tom slučaju trebalo da predoči koje su njene pozicije ispod kojih ne može da ide i da na taj način loptu prebaci u evropsko dvorište
„Neodređene izjave, neodređene pozicije, daju šansu EU za dalja uslovljavanja. Srbija bi, takođe, morala da shvati da ni EU, ni SAD ne znaju šta da rade sa Kosovom. Svima je jasno da od priča američkih ambasadora i briselske birokratije, da je Kosovo nezavisna i suverena država i da Srbija tu nema šta da traži, nema ništa i da Kosovo na ovakav način, kakva je bila zapadna politika poslednih dvadeset godina, ne funkcioniše“, navodi Ljepojević.
Ohridski sporazum kao uslov - kraj EU-integracija
I za direktora Centra za međunarodnu saradnju Stevicu Deđanskog, ukoliko Poglavlje 35 bude izmenjeno, biće to nedvosmislen znak da EU ne želi Srbiju u svojim redovima. Srpski zvaničnici decidno su rekli šta je iz Ohridskog sporazuma prihvatljivo za Srbiju, a šta ne.
„Tako da ako uslov bude kompletan sporazum, to znači kraj evropskih integracija, ali ne zato što mi to želimo, već zato što to EU želi. Zato sam siguran da oni to neće uraditi, neće ga ubaciti u poglavlje kao obavezujući akt. Tako da treba sačekati, ovo je samo predlog, mislim da se to neće ozvaničiti“, smatra Deđanski.
Ono što je bitno je da ne izgleda da Srbija prekida evropske integracije iz hira – Srbija se kreće putem evropskih integracija, ispunjavanjem obaveza, usaglašavanjem zakona, pa i promenom ustava, Srbija je pokazala volju i opredeljenost na putu ka EU.
„Ali ako nam EU ispostavi nemoguć uslov, onda greška nije do nas, nego ne idemo dalje evropskim putem zato što oni to neće. Jako je bitno da se kontekst tako postavi i da veliki deo sveta koji je na našoj strani ili na strani međunarodnog prava, vidi da nismo mi ti koji prave problem. A EU onda neka razmišlja da li joj je Srbija potrebna ili nije“, kaže Deđanski i podseća na reči mađarskog premijera Viktora Orbana, koji je izjavio da nije siguran da nije siguran da EU želi Srbiju u svom članstvu, iako je Srbija potrebnija EU, nego EU Srbiji.
Srbija ne može da se odrekne dela svoje države da bi postala članica EU nekada u budućnosti, zaključuje on.