Siniša Mali: Dokazali smo da Srbija može da bude jaka kad je teško – sad nam treba apsolutna pobeda
© Sputnik
Pratite nas
Srbija je uprkos svim izazovima s kojima se suočava cela svetska ekonomija uspela da pokaže da je stabilna i jaka i da zna kako da pobeđuje u ekonomiji. Da bismo sa tom politikom i nastavili potrebno nam je većinsko poverenje građana, poručuje Siniša Mali, potpredsednik Srpske napredne stranke i ministar finansija.
U intervjuu za Sputnjik Mali ističe da i ne razmišlja o postizbornim partnerima i koalicijama ni u republici, ni u Beogradu jer SNS interesuje pre svega apsolutna pobeda, kako bi uspešno sproveli svoju politiku.
Siguran je da će lista “Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane”, uspeti da ostvari taj cilj i da zato i idu sa pozitivnom kampanjom i rezultatima koji su ostvareni, kao i sa konkretnim obećanjima kako će Srbija da izgleda u budućnosti.
Konzistentna ekonomska politika
Aktuelna vlast već 10-11 godina vodi odgovornu i veoma konzistentnu ekonomsku politiku koja je usmerena na podizanje životnog standarda građana Srbije, plata, penzija, minimalne zarade, a s druge strane na velike infrastrukturne projekte, napominje Mali i podseća da je upravo otvorena nova deonica Moravskog koridora.
“Svako obećanje koje damo ispunjavamo. Trenutno se u Srbiji gradi osam brzih saobraćajnica, a u narednih deset dana stižu još tri lepe vesti za građane: kreće izgranja obilaznice oko Kragujevca, radovi na autoputu Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, kao i radovi na tzv. osmehu Vojvodine, od Bačkog Brega preko Sombora do Kikinde. To samo govori ne samo o stabilnosti naših javnih finansija i da imamo dovoljno novca na računu kao nikad pre nego i o suštini naše ekonomske politike: što više puteva i pruga izgradite postajete atraktivniji, konkurentniji, dolaze novi investitori, otvaraju se nove fabrike, raste broj zaposlenih, rastu plate, a tako imate više novca u budžetu. I samim tim opet i za veće plate, penzije i nove investicije”, objašnjava ministar.
On navodi da je u budžetu za narednu godinu 600 milijardi dinara predviđeno samo za kapitalne investicije, što je 6,8 odsto BDP-a zemlje.
Kontinuirana pomoć građanima
Mali navodi i podatak da je u poslednje četiri godine izdvojeno ukupno 9,4 milijardi evra za različite vidove pomoći građanima uz opasku da time ni na koji način nije ugrožena makroekonomska stabilnost.
“Štaviše, 2020-2021. kad se pogleda kumulativno, upravo zbog te pomoći i načina na koji je Srbija reagovala mi smo bili najbrže rastuća privreda u Evropi. I to nije bilo samo pitanje novca, to je bilo pitanje doze optimizma koju dajete ljudima i sigurnosti da znaju da je država tu da pomaže i da će biti tu koliko god je potrebno”, obrazlaže ministar povodom finansijskih podsticaja koji su poslednjih godina isplaćivani različitim kategorijama stanovništva, od helikopterskog novca u vreme korone, pa preko pomoći penzionerima, mladima od 16-29 godina, svim majkama sa decom do 16 godina, socijalni ugroženim stanovnicima, srednjoškolcima…
Ta pomoć je, prema rečima Malog, kontinuirana, a uz pomoć privredi dala je rezultat u vidu spasavanja radnih mesta i podizanja potrošačke moći građana.
“Time je Srbija izbegla crne scenarije – sačuvali smo radna mesta i fabrike uprkos koroni. Nakon toga smo imali konflikt u Ukrajini, energetsku krizu, poremećaj u lancima snabdevanja, sada konflikt u Gazi, a uprkos tome Srbija ima 2.367.000 ljudi koji rade i plaćaju poreze i doprinose. To je najveći broj zaposlenih u istoriji naše zemlje na ovaj broj stanovnika”, precizira ministar.
Inflacija jednocifrena u oktobru
On odbacuje navode koji se mogu čuti iz redova opozicije da se pomoć građanima isplaćuje zbog izbora, jer kako kaže, od 2020. ne prestaju razni vidovi pomoći.
“Ova pomoć nema veze sa izborima, kontinuirano je sprovodimo zato što razmišljamo da održimo nivo potrošnje, da građanima Srbije umanjimo negativne posledice svih kriza koje se dešavaju u svetu i pošaljemo poruku da smo jaki i stabilni”, kaže Mali.
Na pitanje, može li rast plata da sustigne cene i kako obuzdati inflaciju konstatuje da je nesporno da je došlo do rasta cena, ali da nije Srbija to izazvala, već je inflacija uvezena zbog konflikata u svetu i poremećaja na tržištu, a dodaje da je rast plata i penzija ipak veći od inflacije:
“Ne kažem da je idealno ali smo se trudili da odgovornim merama umanjimo negativne posledice inflacije. Nismo još zadovoljni, iako smo uspeli da ostvarimo to da u oktobru bude jednocifrena inflacija, a cene se smiruju. Od prvog januara idemo sa povećanjem plata u javnom sektoru od 10 odsto i povećanjem minimalne zarade 17,8 odsto, povećanjem penzija 14,8 odsto, a prosek inflacije za narednu godinu biće oko 3,5 odsto. I dalje su nam među najjeftinijim cena struje i gasa, i dalje kontrolišemo cenu goriva, I dalje nam je cena hleba najjeftinija u regionu…”
Mali napominje da su pritom, i prema oceni MMF, svi ekonomski parametri Srbije odlični, pa je tako udeo javnog duga u BDP-u 51 odsto što je ispod mastrihtskih preporuka za zemlje EU.
“Mi smo odgovornom politikom doveli do toga da i sa te strane građani mogu da budu opušteni. Još jedan podatak je da, pošto imamo skoro pet milijardi evra na računu, kad bismo vratili još neke dugove, nama bi udeo javnog duga u BDP-u bio 44 odsto”, dodaje ministar.
Mali se posebno osvrnuo i na finansijsku podršku Srbima na KiM. Kako kaže, za njih važe sve mere kao i za sve građane Srbije, plus su dobili 100 evra za sve, a 200 evra je isplaćeno kao jednokratna pomoć za sve one koji su nezaposleni.
“Inače budžet Kancelarije za KiM je preko 14 milijardi dinara, ali svako ministarstvo ima posebne aproprijacije za KiM u smislu da se plaćaju plate za zaposlene u zdravstvu, prosveti… Politika koju vodimo dovoljno govori koliko se borimo da sačuvamo KiM”, kaže Mali.
Diversifikovanje spoljnotrgovinske saradnje
Kad je reč o spoljnotrgovinskoj saradnji, naš sagovornik navodi da glavni partner Srbije ostaje EU, ali i podseća da je pre mesec dana potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini s Kinom, a o sličnim ugovorima pregovara se i sa Južnom Korejom, Egiptom, Emiratima.
“Srbija ima i Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom. Polako ali sigurno želimo da diversifikujemo zemlje i kontinente sa kojima radimo”, kaže Mali, uz ocenu da uz ogromne investicije u infrastrukturu, sa rastom BDP-a, rastom plata i penzija Srbija postaje ozbiljan igrač u ekonomiji i privredni partner mnogim zemljama.
Osim toga rastu i strane direktne investicije, koje će ove godine iznositi oko 4,5 milijardi evra, a to znači da je, kako kaže, Srbija postala atraktivna i da ko god ovde dođe može da izvozi svoje proizvode u veliki broj drugih zemalja:
“Situacija u svetu se definitivno menja, rast je više orijentisan na Aziju, čak i na Afriku, manje na Evropu ali ona je i dalje najbogatiji kontinent osim severnoameričkog. Promene su vidljive, pitanje koliko će trajati, a mi moramo da budemo pametni i da svoje interese imamo uvek na prvom mestu… Super je i istok, i zapad, hoćemo da budemo dobri sa svima. Srbija je otvorena zemlja, relativno je mala ali smo otvoreni za saradnju sa svima koji će doprineti daljem rastu i razvoju naše zemlje.”
Što se tiče ekonomske saradnje s Rusijom, Mali ističe da se politika aktuelne vlasti i predsednika Vučića pokazala kao konzistentna: nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji kao jedina zemlja u Evropi.
BRIKS perspektivan
Mali navodi i podatak da je spoljnotrgovinska razmena s Rusijom 4,2 milijarde, a da se ona nastavlja uprkos preprekama – fizičkim u smislu kako tamo da se dopremi roba zbog sankcija okolnih zemalja i s druge strane barijera u sistemu plaćanja.
“To su dve teškoće s kojima se suočavamo, ali pronalazimo rešenja”, kaže Mali.
Takođe, prema njegovim rečima, Srbija prati situaciju u vezi sa razvojem BRIKS-a:
“Nema sumnje da je BRIKS u usponu, nema sumnje da je to još jedna asocijacija zemalja koje su veoma perspektivne kad je njihov razvoj u pitanju. Pratimo na koji način i koje zemlje se priključuju toj inicijativi. I dalje je to samo trgovinska inicijativa… Naša obaveza je da pratimo sve. Nisam protiv nikakvih aktivnijih uključenja u bilo koje udruženje, asocijaciju, sporazum od kojeg će građani Srbije imati koristi.”
