https://lat.sputnikportal.rs/20231204/od-dzepnih-dronova-do-zveri-velicine-aviona-pet-vrhunskih-bespilotnih-letelica-1164554377.html
Od „džepnih“ dronova do „zveri“ veličine aviona: Pet vrhunskih bespilotnih letelica
Od „džepnih“ dronova do „zveri“ veličine aviona: Pet vrhunskih bespilotnih letelica
Sputnik Srbija
Kriza u Ukrajini pokazala je kritičnu važnost bespilotnih letelica u modernom ratovanju. Rusija i NATO preplavili su bojno polje najnovijim bespilotnim... 04.12.2023, Sputnik Srbija
2023-12-04T13:44+0100
2023-12-04T13:44+0100
2023-12-04T13:44+0100
svet
svet
rusija
rusija – vojska i naoružanje
dron
dronovi
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0a/14/1144905583_0:0:841:473_1920x0_80_0_0_bcf06b6dbfb9792affa7b418ee5f6ecf.jpg
Bespilotne letelice koje je Rusija rasporedila duž 1000 kilometara duge linije fronta pokazale su se kao pogodne za osujećivanje ukrajinskih armija nesrećne letnje protivofanzive Kijeva. Oni su ruskim snagama davali preko potrebne izviđačke podatke i postali smrtonosni za tenkove zapadne proizvodnje – one za koje su se Vašington i Brisel nadali da će probiti ruske linije, preseći kopneni put do Krima i naterati Moskvu da moli za mir.„Izdelije 53“Među istaknutim, potpuno novim bespilotnim letelicama koje je Rusija rasporedila u zoni specijalne vojne operacije je „Izdelije 53“ – nadogradnja smrtonosne serije „Lancet“ za koju zapadni posmatrači kažu da se pretvorila u pošast za ukrajinske snage. Nove bespilotne letelice, koje su nedavno prikazane kako napadaju neprijateljske artiljerijske sisteme koristeći sistem automatskog navođenja, razvila je podružnica Koncerna „Kalašnjikov„ „ZALA Aero“, i imaju nosivost do pet kilograma. Bespilotne letelice „Izdelije 53“, poznate i kao Z-53, sposobne su da lete u grupama i da se međusobno koordiniraju u odabiru ciljeva, kao i da koriste principe mrežnocentričnog ratovanja tokom operacija kako bi olakšali efektivno rojenje. Bespilotne letelice imaju domet između 60-70 km, sa sposobnošću da unište NATO MBT i druge sisteme teškog naoružanja, što je navelo britanske odbrambene zvaničnike da seriju „Lancet“ nazovu jednom od „najefikasnijih novih sposobnosti“ u ruskom arsenalu.Lansirani iz prenosivih lansirnih kontejnera koji se mogu montirati na sve, od teških vojnih vozila do lakih kamiona, Z-53 se ne mogu potisnuti korišćenjem konvencionalnih sredstava za elektronsko ratovanje.„Skalpel“: niskobudžetni „Lancet“Dok je Z-53 već stekao široko priznanje u inostranstvu kao jedan od najsmrtonosnijih dronova nove generacije, nova platforma za samoubilačke bespilotne letelice za jednokratnu upotrebu poznata kao „Skalpel“ tek dobija na snazi. Bespilotnu letelicu koja je ove jeseni ušla u serijsku proizvodnju, a prvi put je korišćena u borbi ranije ovog meseca, projektovao je „Vostok dizajn biro“, a okarakterisana je kao jeftinija alternativa dronovima serije „Lancet“.Skalpel ima prijavljenu cenu od oko 3.300 američkih dolara po komadu, dok „Lancet“ košta između 20.000 i 30.000 dolara, u zavisnosti od modela.„Skalpel“ ima prijavljenu nosivost od 5 kg, težinu pri poletanju 10,5 kg, brzinu krstarenja do 120 km na sat, domet leta 40 km i vreme leta od dva sata.Niža cena znači smanjenje uglova, uključujući inferioran radio-kanal koji je manje otporan na smetnje. Ipak, usred sve manje spremnosti NATO-a da nastavi da finansira proksi rat protiv Rusije u Ukrajini, raspoređivanje velikih količina jeftinih dronova „Skalpel“ na bojnom polju moglo bi da dokaže maksimu da „kvantitet ima svoj kvalitet“.Povrh toga, poboljšanja „niskobudžetnog 'Lanceta'“ su već u toku, a uključuju i planove za ugradnju dronova sa novim sistemom za hvatanje ciljeva uz pomoć kamere, poboljšanim katapultom za lansiranje i kontrolnim kanalom otpornim na smetnje.Kineski analogni „Svičblejd“Rusija nije jedini protivnik NATO-a koji pravi velike korake u razvoju dronova. Prošle nedelje, kineski mediji objavili su snimak testiranja KSS101, nove kineske bespilotne letelice-kamikaze za koju se očekuje da će dramatično poboljšati sposobnosti Narodnooslobodilačke vojske zasnovane na dronovima.Minijaturni dron koji je, čini se, sličnog dizajna kao i američki samoubilački dron „Svičblejd 300“, viđen je kako je lansiran iz uređaja sličnog bazuki na visini od oko 4.600 i navodno ga je razvio „Beiđing Angfei Tehnolodži“. Snimci testova pokazuju kako dron seče kroz svoju metu, pri čemu je bespilotna letelica verovatno opremljena mogućnošću autonomne navigacije, što znači da nije potrebno stalno ljudsko navođenje.Nisu dostupne nikakve druge informacije o dronu, uključujući njegov domet, nosivost i drugi detalji. Ali ako liči na svoj američki pandan, očekuje se da će KSS101 postati efikasna, prenosiva alternativa bliskoj vazdušnoj podršci protiv koncentracija neprijateljskih trupa, lakih vozila i zgrada, koje su dovoljno lagane da se mogu nositi u rancu. „Svičblejd 300“ je težak 25 kg, ima operativni domet od 10 km, vreme leta od 15 minuta i brzinu između 101 i 160 km na sat.Iranski „Šahin 1“Još jedan vrhunski dron vredan uključivanja na ovu listu je „Šahin 1“, (doslovno „Kralj ptica“), potpuno nova letelica iranske proizvodnje koja je predstavljena ove nedelje na ceremoniji kojoj je prisustvovao najviši vrh ove države.„Šahin 1“ ima jedinstven dizajn sa dvostrukim krilima, a zasnovan je na sistemu za lansiranje kanistera i, kao i mnoge iranske bespilotne letelice, treba da bude univerzalna borbena platforma sa mogućnošću raspoređivanja kako iz pomorskih, tako i iz kopnenih sistema. Čini se da „Šahin 1“ ima sličnu filozofiju dizajna kao iranske bespilotne letelice sa sklopivim krilima serije „Sina“ i „Meraj 521“ – ali poboljšanu verziju.Izveštaji sugerišu da dron uključuje autonomno, daljinsko pilotiranje i autonomno određivanje ciljeva i mogućnosti angažovanja. Iranci ne govore o dometu i karakteristikama nosivosti ovog drona, osim što kažu da će njegove misije uključivati otkrivanje neprijatelja i misije udara.„Mohadžir 10“: Iranski teški udarni dron dugog dometaJoš jedna bespilotna letelica iranske proizvodnje vredan pomena na ovoj listi je „Mohadžir 10“, bespilotna letelica za nadzor, izviđanje, udar, elektronsko ratovanje i superiornost u punom spektru, predstavljena u avgustu.Ovaj dron ima operativni domet do 2.000 km, visinu leta od 7 km, maksimalnu brzinu do 210 km na sat, vreme izdržljivosti 24 sata i sposobnost nošenja tereta do 300 kg, koji se sastoji ili od raketa i bombi ili opreme za nadzor i operacije elektronskog ratovanja. Dron je dugačak 6,5 metara, visok 4,2 metra i ima raspon krila od 18,2 metara, što ga u suštini čini zamenom za avion.Sposobnost Rusije, Kine i Irana da proizvode moderne borbene bespilotne letelice, u rasponu od malih protivpešadijskih bespilotnih letelica do velikih analoga krilatim divovima američkog ratnog vazduhoplovstva, pokazuje da je monopol koji je Pentagon uživao tokom 2000-ih i 2010-ih okončan i da će budućnost modernog ratovanja neizbežno uključivati sve veće oslanjanje na bespilotne letelice.
https://lat.sputnikportal.rs/20231130/privet-82-ruska-vojska-lansirala-na-front-nove-dronove-kamikaze--1164429340.html
https://lat.sputnikportal.rs/20231129/revolucionarni-ruski-dron-avijacija-olivera-ikodinovic-1164393087.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, rusija, rusija – vojska i naoružanje, dron, dronovi
svet, rusija, rusija – vojska i naoružanje, dron, dronovi
Od „džepnih“ dronova do „zveri“ veličine aviona: Pet vrhunskih bespilotnih letelica
Kriza u Ukrajini pokazala je kritičnu važnost bespilotnih letelica u modernom ratovanju. Rusija i NATO preplavili su bojno polje najnovijim bespilotnim letelicama. U svetlu sve većeg značaja dronova, Sputnjik je sastavio listu najperspektivnijih bespilotnih letelica u narednoj godini.
Bespilotne letelice koje je Rusija rasporedila duž 1000 kilometara duge linije fronta pokazale su se kao pogodne za osujećivanje ukrajinskih armija nesrećne letnje protivofanzive Kijeva. Oni su ruskim snagama davali preko potrebne izviđačke podatke i postali smrtonosni za tenkove zapadne proizvodnje – one za koje su se Vašington i Brisel nadali da će probiti ruske linije, preseći kopneni put do Krima i naterati Moskvu da moli za mir.
Među istaknutim, potpuno novim bespilotnim letelicama koje je Rusija rasporedila u zoni specijalne vojne operacije je „Izdelije 53“ – nadogradnja smrtonosne serije „Lancet“ za koju zapadni posmatrači kažu da se pretvorila u pošast za ukrajinske snage. Nove bespilotne letelice, koje su nedavno prikazane kako napadaju neprijateljske artiljerijske sisteme koristeći sistem automatskog navođenja, razvila je podružnica Koncerna „Kalašnjikov„ „ZALA Aero“, i imaju nosivost do pet kilograma. Bespilotne letelice „Izdelije 53“, poznate i kao Z-53, sposobne su da lete u grupama i da se međusobno koordiniraju u odabiru ciljeva, kao i da koriste principe mrežnocentričnog ratovanja tokom operacija kako bi olakšali efektivno rojenje. Bespilotne letelice imaju domet između 60-70 km, sa sposobnošću da unište NATO MBT i druge sisteme teškog naoružanja, što je navelo britanske odbrambene zvaničnike da seriju „Lancet“ nazovu jednom od „najefikasnijih novih sposobnosti“ u ruskom arsenalu.
Lansirani iz prenosivih lansirnih kontejnera koji se mogu montirati na sve, od teških vojnih vozila do lakih kamiona, Z-53 se ne mogu potisnuti korišćenjem konvencionalnih sredstava za elektronsko ratovanje.
„Skalpel“: niskobudžetni „Lancet“
Dok je Z-53 već stekao široko priznanje u inostranstvu kao jedan od najsmrtonosnijih dronova nove generacije, nova platforma za samoubilačke bespilotne letelice za jednokratnu upotrebu poznata kao „Skalpel“ tek dobija na snazi. Bespilotnu letelicu koja je ove jeseni ušla u serijsku proizvodnju, a prvi put je korišćena u borbi ranije ovog meseca, projektovao je „Vostok dizajn biro“, a okarakterisana je kao jeftinija alternativa dronovima serije „Lancet“.
Skalpel ima prijavljenu cenu od oko 3.300 američkih dolara po komadu, dok „Lancet“ košta između 20.000 i 30.000 dolara, u zavisnosti od modela.
„Skalpel“ ima prijavljenu nosivost od 5 kg, težinu pri poletanju 10,5 kg, brzinu krstarenja do 120 km na sat, domet leta 40 km i vreme leta od dva sata.
„Povratne informacije od operatera su uglavnom bile pozitivne. Uređaj se dobro drži, veoma je poslušan, stabilan tokom poniranja i lak za nišan. Vojnici takođe primećuju lakoću sa kojom se dron može pripremiti za let“, rekao je izvor iz Projektnog biroa „Vostok“ ruskim medijima ranije ovog meseca.
Niža cena znači smanjenje uglova, uključujući inferioran radio-kanal koji je manje otporan na smetnje. Ipak, usred sve manje spremnosti NATO-a da nastavi da finansira proksi rat protiv Rusije u Ukrajini, raspoređivanje velikih količina jeftinih dronova „Skalpel“ na bojnom polju moglo bi da dokaže maksimu da „kvantitet ima svoj kvalitet“.
Povrh toga, poboljšanja „niskobudžetnog 'Lanceta'“ su već u toku, a uključuju i planove za ugradnju dronova sa novim sistemom za hvatanje ciljeva uz pomoć kamere, poboljšanim katapultom za lansiranje i kontrolnim kanalom otpornim na smetnje.
Kineski analogni „Svičblejd“
Rusija nije jedini protivnik NATO-a koji pravi velike korake u razvoju dronova. Prošle nedelje, kineski mediji objavili su snimak testiranja KSS101, nove kineske bespilotne letelice-kamikaze za koju se očekuje da će dramatično poboljšati sposobnosti Narodnooslobodilačke vojske zasnovane na dronovima.
Minijaturni dron koji je, čini se, sličnog dizajna kao i američki samoubilački dron „Svičblejd 300“, viđen je kako je lansiran iz uređaja sličnog bazuki na visini od oko 4.600 i navodno ga je razvio „Beiđing Angfei Tehnolodži“. Snimci testova pokazuju kako dron seče kroz svoju metu, pri čemu je bespilotna letelica verovatno opremljena mogućnošću autonomne navigacije, što znači da nije potrebno stalno ljudsko navođenje.
Nisu dostupne nikakve druge informacije o dronu, uključujući njegov domet, nosivost i drugi detalji. Ali ako liči na svoj američki pandan, očekuje se da će KSS101 postati efikasna, prenosiva alternativa bliskoj vazdušnoj podršci protiv koncentracija neprijateljskih trupa, lakih vozila i zgrada, koje su dovoljno lagane da se mogu nositi u rancu. „Svičblejd 300“ je težak 25 kg, ima operativni domet od 10 km, vreme leta od 15 minuta i brzinu između 101 i 160 km na sat.
Još jedan vrhunski dron vredan uključivanja na ovu listu je „Šahin 1“, (doslovno „Kralj ptica“), potpuno nova letelica iranske proizvodnje koja je predstavljena ove nedelje na ceremoniji kojoj je prisustvovao najviši vrh ove države.
„Šahin 1“ ima jedinstven dizajn sa dvostrukim krilima, a zasnovan je na sistemu za lansiranje kanistera i, kao i mnoge iranske bespilotne letelice, treba da bude univerzalna borbena platforma sa mogućnošću raspoređivanja kako iz pomorskih, tako i iz kopnenih sistema. Čini se da „Šahin 1“ ima sličnu filozofiju dizajna kao iranske bespilotne letelice sa sklopivim krilima serije „Sina“ i „Meraj 521“ – ali poboljšanu verziju.
Izveštaji sugerišu da dron uključuje autonomno, daljinsko pilotiranje i autonomno određivanje ciljeva i mogućnosti angažovanja. Iranci ne govore o dometu i karakteristikama nosivosti ovog drona, osim što kažu da će njegove misije uključivati otkrivanje neprijatelja i misije udara.
„Mohadžir 10“: Iranski teški udarni dron dugog dometa
Još jedna bespilotna letelica iranske proizvodnje vredan pomena na ovoj listi je „Mohadžir 10“, bespilotna letelica za nadzor, izviđanje, udar, elektronsko ratovanje i superiornost u punom spektru, predstavljena u avgustu.
Ovaj dron ima operativni domet do 2.000 km, visinu leta od 7 km, maksimalnu brzinu do 210 km na sat, vreme izdržljivosti 24 sata i sposobnost nošenja tereta do 300 kg, koji se sastoji ili od raketa i bombi ili opreme za nadzor i operacije elektronskog ratovanja. Dron je dugačak 6,5 metara, visok 4,2 metra i ima raspon krila od 18,2 metara, što ga u suštini čini zamenom za avion.
Sposobnost Rusije, Kine i Irana da proizvode moderne borbene bespilotne letelice, u rasponu od malih protivpešadijskih bespilotnih letelica do velikih analoga krilatim divovima američkog ratnog vazduhoplovstva, pokazuje da je monopol koji je Pentagon uživao tokom 2000-ih i 2010-ih okončan i da će budućnost modernog ratovanja neizbežno uključivati sve veće oslanjanje na bespilotne letelice.
