U Ježevoj kućici živi bolji svet: Najvoljenija knjiga svih vremena u novom čitanju u Muzeju Jugoslavije
© Foto : Sputnjiku ustupio Muzej Jugoslavije
Pratite nas
Nekad mi se čini da je dečija literatura samo jedan vid bežanja od stvarnosti, od sukoba sa njom. Od neljudskog sveta čovek se spasava vraćanjem u detinjstvo, izmišljajući novi svet koji je bolji i ljudskiji od onoga koji ga okružuje, rekao je svojevremeno pisac Branko Ćopić.
Ovaj citat poslužio je kao inspiracija za naslov i strukturu izložbe „Ježeva kućica – Izmišljanje boljeg sveta“ autorki Sare Sopić i Mirjane Slavković koja će biti otvorena 2. decembra u Muzeju 25. maj kao deo programa obeležavanja Dana Muzeja Jugoslavije.
Mirjana Slavković za Sputnjik kaže da poema Branka Ćopića „Ježeva kućica“ zauzima posebno mesto u sećanjima na detinjstvo brojnih generacija rođenih u Jugoslaviji, pre i nakon raspada, i da sedam decenija nakon objavljivanja to književno delo predstavlja mesto sećanja i jak okidač za nostalgiju.
Najvoljenija knjiga regiona
Polazeći od ikoničnog statusa koji ima u kolektivnom pamćenju i turbulentne istorije odnosa prema ovoj poemi i njenom piscu, kreirana je izložba koja ima za cilj da pokrene dijalog o zajedničkom nematerijalnom kulturnom nasleđu i njegovim potencijalima kako bismo preispitali svoje identitete danas, istovremeno otvarajući pitanja o značaju doma, odnosa prema bliskoj prošlosti, zajednicama kojima pripadamo, ksenofobiji, sećanju, nostalgiji, mentalnom zdravlju…
„Činilo nam se da je Ćopićeva poema mesto oko koga možemo da ispletemo kompeksnu priču. 'Ježeva kućica' se često pojavljuje u sećanju brojnih generacija nekadašnjih Jugoslovena ili onih koji se i dalje tako deklarišu, kao i njihove dece. Sačuvana su mnoga svedočanstva o 'najvoljenijoj knjizi regiona ikada' – kako se to navodi u često citiranom zapisu Rajka Petrova Noga iz Leksikona YU mitologije. Ta zapažanja uključuju i brojne priče roditelja koji, dok je danas čitaju svojoj deci, otkrivaju da je znaju napamet ili pak iskaze emigranata sa prostora bivše Jugoslavije koji tvrde da su, napuštajući zemlju, sa sobom poneli 'Ježevu kućicu' kao deo svog mentalnog i emotivnog prtljaga“, ističe kustoskinja i autorka izložbe Mirjana Slavković.
Ježeva i Lijina kuća
Ćopić je često govorio da izmišlja svet o kome piše kao štit od surove realnosti i od toga su autorke izložbe krenule podelivši postavku u dva dela.
Prva celina posvećena „Ježevoj kućici“, osmišljena kao svojevrsna fikcija, realizovana je u saradnji sa decom uzrasta od pet do deset godina iz Beograda, Zagreba i Sarajeva i studentkinjama scenografije Beogradskog univerziteta kao interaktivni prostor koji predstavlja poligon za igru i aktiviranje mašte, ali i okvir za međugeneracijske susrete i razmenu.
Jednoga dana Ježić je dobio pismo
© Tanjug / Nemanja Jovanović
Deca su, prema rečima Mirjane Slavković, ohrabrivana da maštaju i iznose svoje ideje o kreiranju šume u izložbenom prostoru, pa su detaljno opisivala okruženje u kom životinje iz priče borave, kreirajući za svaku od njih dom koji bi joj odgovarao u odnosu na to kako ih zamišljaju i koje osobine im pripisuju:
„Tako je Vuk, koga su deca nepogrešivo prepoznavala kao negativnog junaka u priči, postao mesto gde je prikazan materijal koji govori o odnosu prema Ježevoj kućici i Ćopiću tokom i nakon raspada Jugoslavije, o praksama cenzure i brisanja jugoslovenskog predznaka njegovog dela. Svinja je pak na svakoj radionici odnosila najveće simpatije, te su u procesu osmišljavanja postavke deca s najvećim entuzijazmom rešavala upravo prostor kaljuge u kome bi se i oni mogli igrati. Zbog toga je taj deo zauzeo centralno mesto ovog dela postavke“.
Deca uzrasta od pet do deset godina iz Beograda, Zagreba i Sarajeva smišljala su rešenja za šumu i kućice u šumi
© Tanjug / Nemanja Jovanović
Studentkinje scenografije sa Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu su za Ježevu kućicu predložile kamp kućicu modela Adria 380:
„Kako je prostor kuće u kojoj živi Ježurka Ježić bio viđen kao mesto koje će se baviti nostalgijom, sećanjem i odnosom publike prema ovoj priči, a posredno i prema Jugoslaviji, studentkinje su procenile da bi izbor kamp kućice bio efektna materijalizacija te metafore. Ideja da se Ježeva i Lijina kuća opreme odabranim predmetima iz jugoslovenskog perioda tako da Jež ima pokućstvo koje se moglo zateći u nekom skromnijem domu, dok bi se kod lisice ovim predmetima istaklo njeno bogatstvo, inspirisala nas je da predmetima iz muzejske kolekcije opremimo enterijere ove dve kuće. Tako su se neki od najreprezentativnijih predmeta iz zbirke poklona Josipa Broza Tita našli na trpezarijskom stolu u Lijinoj kući“.
Kućice u imaginarnoj šumi
U izmaštani šumski pejzaž smeštene su stanice - imaginarne kućice životinja, koncipirane tako da svaka od njih publici nudi različit sadržaj i pokreće neku od tema kojima se izložba bavi.
Kućica Ježurke Ježić nudi osećaj sigurnosti, pruža sklonište i prostor za izležavanje, sanjarenje, maštaranje, igru.
U ježevom imaginarnom dvorištu posetioci se susreću sa sećanjima različitih aktera na njihovu voljenu knjigu iz detinjstva, predstavljenih kroz seriju video intervjua snimljenih tokom pripreme izložbe.
Kućica Ježurke Ježić nudi osećaj sigurnosti, pruža sklonište i prostor za izležavanje, sanjarenje, maštaranje, igru
© Foto : Sputnjiku ustupio Muzej Jugoslavije
Na drugom kraju izložbene sale nalazi se Lijina kuća, predstavljena kao mesto bogatstva, prestiža, ali i hladnoće, uzdržanosti i fokusiranosti pre svega na aspekt materijalnog.
Sadržaj vezan za pozorišni život priče predstavljen je u Medinom prostoru, čiji je glavni deo otvorena scena na kojoj se predstava može izvoditi.
Kaljuga u kojoj boravi divlja svinja prostor je koji nudi mogućnost za pokret i zabavu, osmišljen ujedno da asocira na deo deponije sa vidljivim tragovima zagađenja.
Titovi pokloni - posuđe na Lijinom stolu
© Foto : Sputnjiku ustupio Muzej Jugoslavije
Vuk je uvek okarakterisan kao opasnost koja vreba, te se u izložbenoj interpretaciji njegova kuća pojavljuje kao mračni prostor sa jedva vidljivom svetiljkom koju tek naziremo i muzikom do neprepoznatljivosti distorizirane himne „Hej, Sloveni” koji skupa treba da izazovu osećaj straha i nelagode koje nacionalističke politike neminovno proizvode.
Život Branka Ćopića
Druga celina izložbe, sa predmetima pozajmljenim iz Srpske akademije nauka i umetnosti i Zadužbine Branka Ćopića, bavi se piščevim životom. Svet fikcije je isprepletan sa elementima stvarnosti.
„Bilo nam je važno da od ljudi kojima je ta knjiga obeležila detinjstvo, čujemo njihova sećanja, tumačenja, razmišljanja i da iz tih sećanja razvijemo teme na izložbi. Pokušali smo da ukrstimo viđenja dece i odraslih, a paralelno smo radili istraživanje o Ćopićevom životu i radu, jer smo želeli da vratimo u fokus i 'Ježevu kućicu' i delo Branka Ćopića koji je nekad bio najpopularniji pisac za decu i odrasle, a onda se izgubio iz fokusa čitalačke publike“, kaže Mirjana Slavković.
Pošto se piščev život završava u 1984. godini samoubistvom, pitanje mentalnog zdravlja, depresije i samoubistva nametnulo se kao važna tema kojom se izložba takođe bavi.
Deo izložbe posvećen je životu i radu Branka Ćopića
© Tanjug / Nemanja Jovanović
Ćopićev bolji svet
„Po završetku obilaska sobe pisca posetioci se vraćaju u prostor priče – 'u izmišljeni bolji svet'. Na ovaj način posetioci napuštaju izložbu kroz neku verziju boljeg sveta koju je Ćopić nastojao da ostavi svojim čitaocima“, ističu autorke.
Slavković podseća na esej Dubravke Ugrešić iz 1996. u kome se ona pita da li će se desiti trenutak kada ćemo uspeti da napravimo popis onih neopipljivih stvari koje se u ratovima gube, a koje su mnogima značile:
„'Ježeva kućica' je jedna od tih važnih stvari kojima je sećanje obeleženo, a prilikom raspada Jugoslavije je postojala opasnost da prestanu da budu bitne. Pokazalo se da ostaju i da se sećanje ne može na takav način kontrolisati. Čini se da je potrebno da se vratimo Ćopiću i kao dečijem piscu i kao piscu za odrasle, čije delo i danas može biti štit od surovog sveta“.
Muzej Jugoslavije obeležavaće svoj Dan od 29. novembra do 3. decembra, uz besplatan ulaz za posetioce, a u zgradi Muzeja 25. maj za 1. decembar najavljen je multimedijalni program „San Jugoslavije" Darka Bajića.
