https://lat.sputnikportal.rs/20230426/pesnik-ljudske-topline-koji-je-pripitomio-svetu-sanu-urucene-nagrade-sa-imenom-velikog-branka-copica-marija-jakovljevic-1154790094.html
Pesnik ljudske topline koji je pripitomio svet:U SANU uručene nagrade sa imenom velikog Branka Ćopića
Pesnik ljudske topline koji je pripitomio svet:U SANU uručene nagrade sa imenom velikog Branka Ćopića
Sputnik Srbija
Nagrada iz Fonda Zadužbine Branka Ćopića za dela visoke umetničke vrednosti uručena je danas u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Selimiru Raduloviću za... 26.04.2023, Sputnik Srbija
2023-04-26T15:19+0200
2023-04-26T15:19+0200
2023-04-27T14:12+0200
kultura
kultura
branko ćopić
nagrada
književnost
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/1a/1154776378_0:0:3070:1728_1920x0_80_0_0_bcbf978b5361a99ac2fa54f99e3dae2d.jpg
Treći laureat Alek Vukadinović, koji je nagrađen za zbirku pesama „Pod prozorom mojim okean zeleni“ nije prisustvovao svečanosti u Salonu SANU.Alek Vukadinović - noćni tkalac zagledan u tminuAkademik Milosav Tešić je o Vukadinovićevoj zbirci istakao da se to pesničko delo doživljava kao „skladno oblikovana melodijska poema, u kojoj se u novim blagozvučnim tonovima obnavljaju i variraju njegovi raniji pesnički motivi i tipično njegove pesničke slike, zaokružene nebeskim projekcijama s korenom u zemaljskim egzistencijalnim teskobama, odnosno u onom što prvenstveno u duhovno-saznajnom smislu onespokojava čoveka“.Primetio je Tešić u Vukadinovićevim pesmama kontrast svetlog i tamnog, jadilo i crnilo zbilje suprostavljene slici srećnih dana, uznesenu apoteozu letnjim pejzažima pod nebeskom pučinom, upitanost pred smislom i nerešivim tajnama postojanja, zaokupljenost relacijom Bog i pesnik…U najnovijoj zbirci „Pod prozorom mojim okean zeleni“ i nadalje, naglasio je Tešić, „autentično peva Noćni tkalac zagledan u tminu“.Selimir Radulović – Dokaz da je poezija iznad istineGovoreći o pesniku Selimiru Raduloviću kao „jednom od najučljivijih i najmarkantnijih obnovitelja srpskog duhovnog pesništva našeg vremena“, akademik Matija Bećković se prisetio vremena kada je „Bog pisan malim slovom, a reč sveti stavljana pod znake navoda“, kada je Branko Ćopić posvedočio da je „komesar saopštio da Boga više nema“ i kada je UDBA saslušavala pisca Miladina Ćulafića zato što je učenicima Gimnazije u Mladenovcu preporučivao da čitaju Solomonovu „Pesmu nad pesmama“.Ćopićev naslutio apokaliptičnu neman sa kosomSelimir Radulović se, zahvalivši na nagradi, poklonio Branku Ćopiću, „vedrom smejaču i zasmejaču“, čija je „gotovo svaka knjiga mašteno vrelo koje nas upućuje ka čudesnim krajolicima detinjstva i nevinosti“.Podsetio je Radulović na unuka i dedu u Ćopićevoj „Bašti sljezove boje“ koji u savršenom saglasju veruju da je lisica crvena, a vuk zelen, te da je učiteljica koja to osporava obična šiškavica, ali i na detalj iz prologa te zbirke priča koji svedoči o Ćopićevom dalekometnom prodoru ka neveseloj slici savremenog čoveka i sveta:„On, naime, veli da je naslutio neku apokaliptičnu neman s kosom smrti, pitajući se ko su ti tamni dželati u ljudskom liku, te da li, i njega, čeka isti kraj u svetu kojim jezdi kuga s kosom. Pominje, još, i crne konje i crne konjanike, te noćne i dnevne vampire, sećajući se lirskih kristalizacija Federika Garsije Lorke – Crni su im konji, crne potkovice. Reklo bi se da je Ćopić, u drugoj polovini prošlog veka, obelodanjujući strašne znake savremenosti, ukazao na ona njena osetljiva mesta koja su je vodila sve do danas. Mogu da zamislim kako bi se on, danas, u ikumeni koja je u plamenu, podsmevao svim talasima, životnim, gledajući na ono što se ne vidi, a ne na ono što se vidi. Tom i takvom Ćopiću klanjam se i ovoga časa“.Zrelost opsesija romana Slobodana MandićaZrelost, odnosno zrijevanje, zrenje je glavna opsesija romana „Regina Panonija“ Slobodana Mandića, primetio je dopisni član SANU Jovan Delić:Delić je konstatovao da je Mandić originalan i neobičan moderan pisac koji ni izdaleka nema onaj status u srpskoj književnosti koji njegove knjige zaslužuju te da u romanu „Regina Panonija“ nastoji da obuhvati svu raznovrsnost i prebogatu stvarnost.Slobodan Mandić – Šezdeset leta sa ĆopićemMandić je rekao da je sa Brankom Ćopićem odavno povezan:„Kada sam za stihove koje sam kao osnovac sricao nagrađen knjigom i diplomom dečjeg časopisa 'Zmaj', s potpisom Branka Ćopića, taj nesvakidašnji doživljaj postao je tajni dodatak detinjstvu i snovima. Od tada do današnjeg susreta s Ćopićem proteklo je više od šezdeset leta. Čitao sam ga otkako mi je otac predao 'trideset slova i njima svet', zatekli smo ga zajedno s narodnom epikom i 'Gorskim vijencom' u okruženju u kome smo progledali, naročito mu se vraćajući u studenim danima, kako bi naš pisac rekao, rogatim vremenima“.Kao čitalac i pisac Mandić je kod Ćopića našao dve neiscrpne teme koje ga nadahnjuju – detinjstvo i kolonizaciju:„Radost što bezazlenost postoji i seta što ona nailazi na nenaklonjenu i surovu stvarnost, nerazdvojive su u Ćopićevoj priči o vremenu i ljudima. Uprkos svemu, ovaj pesnik, kao da pripitomljuje svet, neprekidno otkriva iskru ljudske topline i nalazi tren koji valja zaustaviti i ugrabiti ispred prolaznosti. Branko Ćopić je pouzdan dokaz da zlatno doba nije tek san, da nismo samo sanjali nego i živeli. Samo se treba setiti“.
https://lat.sputnikportal.rs/20230412/zapisano-u-vecnosti-matiji-beckovicu-povelja-za-zivotno-delo-udruzenja-knjizevnika-srbije-marija-jakovljevic-1154071468.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
kultura, branko ćopić, nagrada, književnost
kultura, branko ćopić, nagrada, književnost
Pesnik ljudske topline koji je pripitomio svet:U SANU uručene nagrade sa imenom velikog Branka Ćopića
15:19 26.04.2023 (Osveženo: 14:12 27.04.2023) Nagrada iz Fonda Zadužbine Branka Ćopića za dela visoke umetničke vrednosti uručena je danas u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Selimiru Raduloviću za zbirku pesama „Sedam malih drhtaja“ i Slobodanu Mandiću za roman „Regina Panonija“.
Treći laureat Alek Vukadinović, koji je nagrađen za zbirku pesama „Pod prozorom mojim okean zeleni“ nije prisustvovao svečanosti u Salonu SANU.
Alek Vukadinović - noćni tkalac zagledan u tminu
Akademik Milosav Tešić je o Vukadinovićevoj zbirci istakao da se to pesničko delo doživljava kao „skladno oblikovana melodijska poema, u kojoj se u novim blagozvučnim tonovima obnavljaju i variraju njegovi raniji pesnički motivi i tipično njegove pesničke slike, zaokružene nebeskim projekcijama s korenom u zemaljskim egzistencijalnim teskobama, odnosno u onom što prvenstveno u duhovno-saznajnom smislu onespokojava čoveka“.
Primetio je Tešić u Vukadinovićevim pesmama kontrast svetlog i tamnog, jadilo i crnilo zbilje suprostavljene slici srećnih dana, uznesenu apoteozu letnjim pejzažima pod nebeskom pučinom, upitanost pred smislom i nerešivim tajnama postojanja, zaokupljenost relacijom Bog i pesnik…
U najnovijoj zbirci „Pod prozorom mojim okean zeleni“ i nadalje, naglasio je Tešić, „autentično peva Noćni tkalac zagledan u tminu“.
Selimir Radulović – Dokaz da je poezija iznad istine
Govoreći o pesniku Selimiru Raduloviću kao „jednom od najučljivijih i najmarkantnijih obnovitelja srpskog duhovnog pesništva našeg vremena“, akademik Matija Bećković se prisetio vremena kada je „Bog pisan malim slovom, a reč sveti stavljana pod znake navoda“, kada je Branko Ćopić posvedočio da je „komesar saopštio da Boga više nema“ i kada je UDBA saslušavala pisca Miladina Ćulafića zato što je učenicima Gimnazije u Mladenovcu preporučivao da čitaju Solomonovu „Pesmu nad pesmama“.
„U Bibliji nema pojmova poput - možda, ako se tako može reći, hajde da kažemo ma šta to značilo – i sličnih okolišnih izraza. Vera se ne pogađa. Tih pojmova nema ni kod pesnika Selimira Radulovića. Njegovo plodonosno čitanje, drukčije razumevanje i novo doživljavanje one jedine knjige, od koje su nastale sve ostale, još je jedan dokaz da je poezija iznad istine, nauke i filozofije. Molitva nema drugog cilja nego da potvrdi čovekovo postojanje“, ocenio je Bećković.
Ćopićev naslutio apokaliptičnu neman sa kosom
Selimir Radulović se, zahvalivši na nagradi, poklonio Branku Ćopiću, „vedrom smejaču i zasmejaču“, čija je „gotovo svaka knjiga mašteno vrelo koje nas upućuje ka čudesnim krajolicima detinjstva i nevinosti“.
Podsetio je Radulović na unuka i dedu u Ćopićevoj „Bašti sljezove boje“ koji u savršenom saglasju veruju da je lisica crvena, a vuk zelen, te da je učiteljica koja to osporava obična šiškavica, ali i na detalj iz prologa te zbirke priča koji svedoči o Ćopićevom dalekometnom prodoru ka neveseloj slici savremenog čoveka i sveta:
„On, naime, veli da je naslutio neku apokaliptičnu neman s kosom smrti, pitajući se ko su ti tamni dželati u ljudskom liku, te da li, i njega, čeka isti kraj u svetu kojim jezdi kuga s kosom. Pominje, još, i crne konje i crne konjanike, te noćne i dnevne vampire, sećajući se lirskih kristalizacija Federika Garsije Lorke – Crni su im konji, crne potkovice. Reklo bi se da je Ćopić, u drugoj polovini prošlog veka, obelodanjujući strašne znake savremenosti, ukazao na ona njena osetljiva mesta koja su je vodila sve do danas. Mogu da zamislim kako bi se on, danas, u ikumeni koja je u plamenu, podsmevao svim talasima, životnim, gledajući na ono što se ne vidi, a ne na ono što se vidi. Tom i takvom Ćopiću klanjam se i ovoga časa“.
Zrelost opsesija romana Slobodana Mandića
Zrelost, odnosno zrijevanje, zrenje je glavna opsesija romana „Regina Panonija“ Slobodana Mandića, primetio je dopisni član SANU Jovan Delić:
„Ne možemo da se ne setimo večnog Tolstoja i njegove trilogije – Detinjstvo, Dečaštvo, Mladost, pa i Danila Kiša – Rani jadi, Bašta, pepeo, Peščanik. Ma koliko Mandić ne ličio ni na jednog od njih dvojice, drama zrenja dočarana iz subjektivne perspektive, zajednička je svoj trojici, a time je već stvoren kontekst u koji pada Mandićeva trilogija“.
Delić je konstatovao da je Mandić originalan i neobičan moderan pisac koji ni izdaleka nema onaj status u srpskoj književnosti koji njegove knjige zaslužuju te da u romanu „Regina Panonija“ nastoji da obuhvati svu raznovrsnost i prebogatu stvarnost.
Slobodan Mandić – Šezdeset leta sa Ćopićem
Mandić je rekao da je sa Brankom Ćopićem odavno povezan:
„Kada sam za stihove koje sam kao osnovac sricao nagrađen knjigom i diplomom dečjeg časopisa 'Zmaj', s potpisom Branka Ćopića, taj nesvakidašnji doživljaj postao je tajni dodatak detinjstvu i snovima. Od tada do današnjeg susreta s Ćopićem proteklo je više od šezdeset leta. Čitao sam ga otkako mi je otac predao 'trideset slova i njima svet', zatekli smo ga zajedno s narodnom epikom i 'Gorskim vijencom' u okruženju u kome smo progledali, naročito mu se vraćajući u studenim danima, kako bi naš pisac rekao, rogatim vremenima“.
Kao čitalac i pisac Mandić je kod Ćopića našao dve neiscrpne teme koje ga nadahnjuju – detinjstvo i kolonizaciju:
„Radost što bezazlenost postoji i seta što ona nailazi na nenaklonjenu i surovu stvarnost, nerazdvojive su u Ćopićevoj priči o vremenu i ljudima. Uprkos svemu, ovaj pesnik, kao da pripitomljuje svet, neprekidno otkriva iskru ljudske topline i nalazi tren koji valja zaustaviti i ugrabiti ispred prolaznosti. Branko Ćopić je pouzdan dokaz da zlatno doba nije tek san, da nismo samo sanjali nego i živeli. Samo se treba setiti“.
