https://lat.sputnikportal.rs/20231115/kokainski-nilski-konji-seju-strah-u-kolumbiji-vlasti-pripremile-radikalne-mere-1163800709.html
„Kokainski“ nilski konji seju strah u Kolumbiji, vlasti pripremile radikalne mere
„Kokainski“ nilski konji seju strah u Kolumbiji, vlasti pripremile radikalne mere
Sputnik Srbija
Kolumbija je počela sterilizaciju „Eskobarovih nilskih konja“, a plan je da se do kraja 2023. uhvati, anestezira i steriliše 20 jedinki. 15.11.2023, Sputnik Srbija
2023-11-15T22:53+0100
2023-11-15T22:53+0100
2023-11-15T22:53+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/0f/1163801430_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_8234a3d63524c5d04eed423f30025b1b.jpg
Kolumbijski nilski konji su najveće invazivne životinje na svetu i često se nazivaju Eskobarovi ili kokainski nilski konji. Zloglasni kolumbijski narko bos i najbogatiji kriminalac u istoriji Pablo Eskobar (1949-1993) je osamdesetih godina prošlog veka ilegalno uvezao četiri nilskog konja (Hippopotamus amphibius) u svoju hacijendu Napoles. Posle njegove smrti, mužjak i tri ženke ostali su prepušteni sami sebi, ali su se lepo „snašli“ u reci Magdaleni.Zahvaljujući nedostatku suše i predatora, faktora koji inače drže pod kontrolom populaciju nilskih konja u njihovoj rodnoj podsaharskoj Africi, oni su se brzo razmnožili.Studija objavljena u aprilu, koju je naručilo kolumbijsko ministarstvo životne sredine, procenjuje da u zemlji sada ima 181-215 jedinki ove vrste. Jedan model rasta njihove populacije procenjuje da bi ih moglo biti više od 1.000 do 2035. godine ako se ne preduzmu mere za njihovu kontrolu.Ekolozi su zabrinuti zato što ove izuzetno teritorijalne životinje, koje mogu da teže i do tri tone, svojim izmetom menjaju sastav Magdalene, najveće reke Kolumbije. Nilski konji su postali pretnja autohtonim vrstama u reci, ali i ljudima: u nekoliko navrata napadali su ribare, a jednom su zalutali u školsko dvorište, ali srećom nije bilo žrtava.Kolumbijska vlada je ove godine izdvojila 200.000 dolara za kampanju sterilizacije, a do sada su obavljene tri.Svaka sterilizacija traje između šest i osam sati i uključuje tim od osam ljudi, uključujući veterinare, tehničare i pomoćno osoblje. U narednim godinama cilj je sterilizacija 40 nilskih konja godišnje. Pokušaji sterilizacije u prošlosti nisu bili efikasni, jer su se nilski konji razmnožavali brže nego što je bilo moguće uhvatiti ih i operisati.Sterilizacija je samo deo seta mera koje uključuju transport životinja u strane rezervate i zoološke vrtove, kao i eutanaziju nekih jedinki.„Sterilizacija nije jedina strategija, niti će biti dovoljna. Ne možemo kontrolisati populaciju nilskih konja samo sterilizacijom. U trci smo s vremenom u pogledu trajnih uticaja na životnu sredinu i ekosistem“, rekla je na konferenciji za novinare Suzana Muhamad, kolumbijska ministarka životne sredine, preneo je naučni časopis „Nature“.
https://lat.sputnikportal.rs/20230330/zasto-su-nilski-konji-pabla-eskobara-boljka-kolumbije-i-koliko-ce-kostati-njihovo-preseljenje-1153347877.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, društvo
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, društvo
„Kokainski“ nilski konji seju strah u Kolumbiji, vlasti pripremile radikalne mere
Kolumbija je počela sterilizaciju „Eskobarovih nilskih konja“, a plan je da se do kraja 2023. uhvati, anestezira i steriliše 20 jedinki.
Kolumbijski nilski konji su najveće invazivne životinje na svetu i često se nazivaju Eskobarovi ili kokainski nilski konji. Zloglasni kolumbijski narko bos i najbogatiji kriminalac u istoriji Pablo Eskobar (1949-1993) je osamdesetih godina prošlog veka ilegalno uvezao četiri nilskog konja (Hippopotamus amphibius) u svoju hacijendu Napoles. Posle njegove smrti, mužjak i tri ženke ostali su prepušteni sami sebi, ali su se lepo „snašli“ u reci Magdaleni.
Zahvaljujući nedostatku suše i predatora, faktora koji inače drže pod kontrolom populaciju nilskih konja u njihovoj rodnoj podsaharskoj Africi, oni su se brzo razmnožili.
Studija objavljena u aprilu, koju je naručilo kolumbijsko ministarstvo životne sredine, procenjuje da u zemlji sada ima 181-215 jedinki ove vrste. Jedan model rasta njihove populacije procenjuje da bi ih moglo biti više od 1.000 do 2035. godine ako se ne preduzmu mere za njihovu kontrolu.
Ekolozi su zabrinuti zato što ove izuzetno teritorijalne životinje, koje mogu da teže i do tri tone, svojim izmetom menjaju sastav Magdalene, najveće reke Kolumbije. Nilski konji su postali pretnja autohtonim vrstama u reci, ali i ljudima: u nekoliko navrata napadali su ribare, a jednom su zalutali u školsko dvorište, ali srećom nije bilo žrtava.
„U dvorištu se igralo oko 35 dece, koja su mogla da im priđu i izazovu tragediju. Iako nilski konji mogu da izgledaju veoma smireno, u svakom trenutku, s obzirom na njihovo veoma nepredvidivo ponašanje, mogu da napadnu, kao što se već događalo“, ispričao je svojevremeno David Eheveri, zvaničnik lokalne uprave za zaštitu životne sredine.
Kolumbijska vlada je ove godine izdvojila 200.000 dolara za kampanju sterilizacije, a do sada su obavljene tri.
Svaka sterilizacija traje između šest i osam sati i uključuje tim od osam ljudi, uključujući veterinare, tehničare i pomoćno osoblje. U narednim godinama cilj je sterilizacija 40 nilskih konja godišnje. Pokušaji sterilizacije u prošlosti nisu bili efikasni, jer su se nilski konji razmnožavali brže nego što je bilo moguće uhvatiti ih i operisati.
Sterilizacija je samo deo seta mera koje uključuju transport životinja u strane rezervate i zoološke vrtove, kao i eutanaziju nekih jedinki.
„Sterilizacija nije jedina strategija, niti će biti dovoljna. Ne možemo kontrolisati populaciju nilskih konja samo sterilizacijom. U trci smo s vremenom u pogledu trajnih uticaja na životnu sredinu i ekosistem“, rekla je na konferenciji za novinare Suzana Muhamad, kolumbijska ministarka životne sredine,
preneo je naučni časopis „Nature“.
