https://lat.sputnikportal.rs/20231108/zastarelo-parce-papira-recidiv-hladnog-rata-nato-rusija-olivera-ikodinovic-1163496323.html
Zastarelo parče papira, recidiv hladnog rata
Zastarelo parče papira, recidiv hladnog rata
Sputnik Srbija
Nakon što su se Rusija, a zatim i zemlje NATO-a povukle iz Sporazum o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi, novi dogovori o kontroli naoružanja trenutno... 08.11.2023, Sputnik Srbija
2023-11-08T20:31+0100
2023-11-08T20:31+0100
2023-11-08T20:31+0100
rusija
svet
svet – politika
rusija – vojska i naoružanje
rusija – politika
analize i mišljenja
nato
varšavski pakt
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/427/91/4279131_20:0:982:541_1920x0_80_0_0_e2ae80f70f7daf9d5b2e6cf69742889b.jpg
Novi pregovori o kontroli nad konvencionalnim naoružanjem u Evropi biće mogući samo u slučaju da Zapad odustane od antiruske politike.Ruski eksperti objašnjavaju da je Dogovor o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi (CFE) potpisan pre više od tri decenije u potpuno drugačijim realnostima, koje nemaju veze sa današnjicom, a povlačenje Moskve iz sporazuma je logičan korak, koji neće imati nikakve posledice po Rusiju.Sa pravne tačke gledišta Rusija će se nakon povlačenja iz Sporazuma zauvek osloboditi obaveza po njemu, a sa praktične tačke gledišta povlačenje Rusije, pa i NATO-a iz tog dogovara je samo formalnost koja neće ništa promeniti.Nakon što se Rusija ove nedelje i formalno povukla iz tog bezbednosnog sporazuma, koji je nakon hladnog rata trebalo da smanji šanse za potencijalne sukobe između Istoka i Zapada, i zemlje NATO-a su najavile da će krenuti istim putem.Velika Britanija je već objavila suspenziju učešća u sporazumu, dok je Bela kuća saopštila da će SAD 7. decembra prestati da ispunjavaju svoje obaveze iz CFE ugovoraBerlin će nastaviti da se pridržava određenih tačaka, uključujući nacionalna ograničenja sistema naoružanja obuhvaćenih sporazumom. Osim toga, Nemačka ćerazmenjivati podatke sa zainteresovanim evropskim zemljama.Kapi koje su prelile čašuRuski eksperti ocenjuju da hibridni rat NATO-a protiv Rusije trenutno onemogućava rad na alternativama ovog sporazuma.S druge strane, napominje ekspert, osnovi problem je i što je poljuljano, pa čak i izgubljeno poverenje u Evropu. Prema njegovim rečima, evropska diplomatska tradicija se zasniva na trikovima – oni prvo pristaju na sporazume, a potom odbijaju da ih ratifikuju. Dakle, dogovor je potreban, ali nema poverenja, zaključuje Glazunov.Zemlje NATO-a osudile su odluku Rusije da se povuče iz Sporzuma o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi, jer to „podriva globalnu bezbednost“, prećutkujući činjenicu da SAD i njihovi saveznici nikada nisu ni planirali dijalog sa Rusijom o kolektivnoj bezbednosti i otvoreno su zaobilazili ograničenja iz tog Sporazuma – ubrzali su proces širenja NATO-a i direktno su ušli u hibridni rat sa Rusijom rukama Ukrajinaca.Sporazum, koje potpisan u Parizu 1990. godine, zaključili su predstavnici 16 država članica NATO-a i šest država članica Varšavskog pakta. Sporazum je postavio ograničenja na raspoređivanje vojne opreme kako bi se održala vojna ravnoteža između NATO-a i zemalja tadašnjeg Varšavskog saveza i to u pet glavnih kategorija: borbeni tenkovi, oklopna borbena vozila, artiljerija, jurišni helikopteri i borbeni avioni.Dakle, sporazum je pripremljen praktično na kraju hladnog rata, kada se činilo mogućim formiranje nove arhitekture globalne i evropske bezbednosti utemeljene na saradnji, kao i za vreme postojanja Varšavskog pakta. Međutim,stupio je na snagu nakon što više nisu postojali ni SSSR, ni Varšavski pakt, pa se javila potreba da se prilagodi novim realnostima. Zbog toga je 1999. godine u Istanbulu je potpisana obnovljena verzija dokumenta, ali ta verzija nikada nije stupila na snagu jer je nije ratifikovala većina zemalja.Rusija je još 2007. godine suspendovala učešće u Sporazumu dok zemlje NATO ne ratifikuju dokument i ne počnu da ga ispunjavaju. Dakle, ta odluka je, između ostalog, bila diktirana činjenicom da dokument u to vreme praktično nije funkcionisao, a čak i formalno očuvanje tog Sporazuma za Moskvu je postalo neprihvatljivo sa stanovišta bezbednosnih interesa Rusije, uzimajući u obzir odgovornost zemalja NATO-a za raspirivanje sukoba u Ukrajini. Stupanje Finske u NATO i procedura prijema Švedske u Alijansu bili su samo „kap koja je prelila čašu“. To je učinilo neizbežnim konačno povlačenje Rusije iz pomenutog sporazuma, mada mnogi ruski stručnjaci smatraju da je i bez ovog proširenja CFE ugovor bio osuđen na propast.Bezbednosne garancije za RusijuEksperti objašnjavaju da bi u uslovima sukoba u Ukrajini, u koji su uključene i zemlje NATO-a, bilo čudno poštovati uslove sporazuma koji predviđa razmenu informacija sa Alijansom. Niti Rusija namerava da pruža informacije NATO-u, niti zapadni blok Rusiji. Dakle, sporazum se dugo nije sprovodio, postojao je samo na papiru i nikome više nije bio potreban. Odluka Rusije da se iz njega povuče je ispravna.Tome u prilog ide i činjenica, kaže vojni ekspert Viktor Litovkin, to što su po tom Sporazumu ugovorne strane morale da obaveštavaju Bečki vojni komitet o prisustvu oružja u pojedinim oblastima. Međutim, Rusija je dovedena u nepovoljan položaj, jer su ruske kvote mogle da kontrolišu inspekcije zemalja – učesnica Sporazuma, dok Moskva to nije mogla da uradi, jer NATO članice nisu ratifikovale dogovor.Kineski eksperti ocenjuju da povlačenje Rusije iz Sporazuma služi prvenstveno kao politički gest koji demonstrira čvrst stav Rusije po pitanju obezbeđivanja nacionalne bezbednosti - CFE je tumačen kao „kamen temeljac evropske bezbednosti“, a pravi kamen temeljac evropske bezbednosti je međusobno poverenje, koje je prokockano.Ruski eksperti zaključuju da se posle pobedonosnog kraja ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini i ostvarivanja njenih ciljeva može razmotriti potpisivanje novih dogovora sa zapadnim zemljama, uključujući i one o konvencionalnom naoružanju, ali takav sporazum bi morao da uzme u obzir bezbednosne garancije za Rusiju.
https://lat.sputnikportal.rs/20220417/zasto-jedna-pravila-vaze-za-rusiju-a-druga-za-sve-ostale-1136543477.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
svet, svet – politika, rusija – vojska i naoružanje, rusija – politika, analize i mišljenja, nato, varšavski pakt
svet, svet – politika, rusija – vojska i naoružanje, rusija – politika, analize i mišljenja, nato, varšavski pakt
Zastarelo parče papira, recidiv hladnog rata
Nakon što su se Rusija, a zatim i zemlje NATO-a povukle iz Sporazum o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi, novi dogovori o kontroli naoružanja trenutno nisu mogući zbog neprijateljskih akcija koje preduzima zapadni vojni blok, gomilajući trupe i razmeštajući ofanzivno oružje u blizini ruskih granica, i provocirajući novu trku u naoružanju.
Novi pregovori o kontroli nad konvencionalnim naoružanjem u Evropi biće mogući samo u slučaju da Zapad odustane od antiruske politike.
Ruski eksperti objašnjavaju da je Dogovor o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi (CFE) potpisan pre više od tri decenije u potpuno drugačijim realnostima, koje nemaju veze sa današnjicom, a
povlačenje Moskve iz sporazuma je logičan korak, koji neće imati nikakve posledice po Rusiju.
Sa pravne tačke gledišta Rusija će se nakon povlačenja iz Sporazuma zauvek osloboditi obaveza po njemu, a sa praktične tačke gledišta povlačenje Rusije, pa i NATO-a iz tog dogovara je samo formalnost koja neće ništa promeniti.
„To parče papira je zastarelo. Još 2007. godine suspendovali smo CFE nakon što su zemlje NATO-a odbile da ga ratifikuju, dok su ga 1999. godine samo četiri zemlje ratifikovale: Belorusija, Rusija, Kazahstan i Ukrajina. Sve ostali su u Istanbulu rekli ‘da’, ali ga nisu ratifikovali, tako da ovaj sporazum nije imao smisla. Mi smo, kao zemlja koja uvek poštuje sve dogovore, jednostavno zatvorili tu temu“, kaže ruski ekspert Oleg Glazunov.
Nakon što se Rusija ove nedelje i formalno povukla iz tog bezbednosnog sporazuma, koji je nakon hladnog rata trebalo da smanji šanse za potencijalne sukobe između Istoka i Zapada, i zemlje NATO-a su najavile da će krenuti istim putem.
Velika Britanija je već objavila suspenziju učešća u sporazumu, dok je Bela kuća saopštila da će SAD 7. decembra prestati da ispunjavaju svoje obaveze iz CFE ugovora
Berlin će nastaviti da se pridržava određenih tačaka, uključujući nacionalna ograničenja sistema naoružanja obuhvaćenih sporazumom. Osim toga, Nemačka ćerazmenjivati podatke sa zainteresovanim evropskim zemljama.
Kapi koje su prelile čašu
Ruski eksperti ocenjuju da hibridni rat NATO-a protiv Rusije trenutno onemogućava rad na alternativama ovog sporazuma.
„Takav sporazum će biti potreban tek nakon završetka sukoba u Ukrajini, kada dođemo do nekih rešenja sa Evropljanima i Amerikancima“, dodao je Glazunov.
S druge strane, napominje ekspert, osnovi problem je i što je poljuljano, pa čak i izgubljeno poverenje u Evropu. Prema njegovim rečima, evropska diplomatska tradicija se zasniva na trikovima – oni prvo pristaju na sporazume, a potom odbijaju da ih ratifikuju. Dakle, dogovor je potreban, ali nema poverenja, zaključuje Glazunov.
Zemlje NATO-a osudile su odluku Rusije da se povuče iz Sporzuma o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi, jer to „podriva globalnu bezbednost“, prećutkujući činjenicu da SAD i njihovi saveznici nikada nisu ni planirali dijalog sa Rusijom o kolektivnoj bezbednosti i otvoreno su zaobilazili ograničenja iz tog Sporazuma – ubrzali su proces širenja NATO-a i direktno su ušli u hibridni rat sa Rusijom rukama Ukrajinaca.
Sporazum, koje potpisan u Parizu 1990. godine, zaključili su predstavnici 16 država članica NATO-a i šest država članica Varšavskog pakta. Sporazum je postavio ograničenja na raspoređivanje vojne opreme kako bi se održala vojna ravnoteža između NATO-a i zemalja tadašnjeg Varšavskog saveza i to u pet glavnih kategorija: borbeni tenkovi, oklopna borbena vozila, artiljerija, jurišni helikopteri i borbeni avioni.
Dakle, sporazum je pripremljen praktično na kraju hladnog rata, kada se činilo mogućim formiranje nove arhitekture globalne i evropske bezbednosti utemeljene na saradnji, kao i za vreme postojanja Varšavskog pakta. Međutim,stupio je na snagu nakon što više nisu postojali ni SSSR, ni Varšavski pakt, pa se javila potreba da se prilagodi novim realnostima. Zbog toga je 1999. godine u Istanbulu je potpisana obnovljena verzija dokumenta, ali ta verzija nikada nije stupila na snagu jer je nije ratifikovala većina zemalja.
Rusija je još 2007. godine suspendovala učešće u Sporazumu dok zemlje NATO ne ratifikuju dokument i ne počnu da ga ispunjavaju. Dakle, ta odluka je, između ostalog, bila diktirana činjenicom da dokument u to vreme praktično nije funkcionisao, a čak i formalno očuvanje tog Sporazuma za Moskvu je postalo neprihvatljivo
sa stanovišta bezbednosnih interesa Rusije, uzimajući u obzir odgovornost zemalja NATO-a za raspirivanje sukoba u Ukrajini. Stupanje Finske u NATO i procedura prijema Švedske u Alijansu bili su samo
„kap koja je prelila čašu“. To je učinilo neizbežnim konačno povlačenje Rusije iz pomenutog sporazuma, mada mnogi ruski stručnjaci smatraju da je i bez ovog proširenja CFE ugovor bio osuđen na propast.
Bezbednosne garancije za Rusiju
Eksperti objašnjavaju da bi u uslovima sukoba u Ukrajini, u koji su uključene i zemlje NATO-a, bilo čudno poštovati uslove sporazuma koji predviđa razmenu informacija sa Alijansom. Niti Rusija namerava da pruža informacije NATO-u, niti zapadni blok Rusiji. Dakle, sporazum se dugo nije sprovodio, postojao je samo na papiru i nikome više nije bio potreban. Odluka Rusije da se iz njega povuče je ispravna.
Tome u prilog ide i činjenica, kaže vojni ekspert Viktor Litovkin, to što su po tom Sporazumu ugovorne strane morale da obaveštavaju Bečki vojni komitet o prisustvu oružja u pojedinim oblastima. Međutim, Rusija je dovedena u nepovoljan položaj, jer su ruske kvote mogle da kontrolišu inspekcije zemalja – učesnica Sporazuma, dok Moskva to nije mogla da uradi, jer NATO članice nisu ratifikovale dogovor.
Kineski eksperti ocenjuju da povlačenje Rusije iz Sporazuma služi prvenstveno kao politički gest koji demonstrira čvrst stav Rusije po pitanju obezbeđivanja nacionalne bezbednosti - CFE je tumačen kao „kamen temeljac evropske bezbednosti“, a pravi kamen temeljac evropske bezbednosti je međusobno poverenje, koje je prokockano.
Ruski eksperti zaključuju da se posle pobedonosnog kraja
ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini i ostvarivanja njenih ciljeva može razmotriti potpisivanje novih dogovora sa zapadnim zemljama, uključujući i one o konvencionalnom naoružanju, ali takav sporazum bi morao da uzme u obzir
bezbednosne garancije za Rusiju.
