https://lat.sputnikportal.rs/20231101/recito-cutanje-da-li-i-ursula-fon-der-lajen-misli-da-je-smit-visak-u-bih-1163198012.html
Rečito ćutanje: Da li i Ursula fon der Lajen misli da je Šmit višak u BiH
Rečito ćutanje: Da li i Ursula fon der Lajen misli da je Šmit višak u BiH
Sputnik Srbija
Ostaje otvoreno pitanje kako će Bosna i Hercegovina da ispoštuje 14 odredbi EU od kojih je polovina o reformi pravosuđa ako u Ustavnom sudu sede strane sudije... 01.11.2023, Sputnik Srbija
2023-11-01T16:03+0100
2023-11-01T16:03+0100
2023-11-01T16:03+0100
region
region
region – politika
bosna i hercegovina (bih)
republika srpska (rs)
željka cvijanović
ursula fon der lajen
poseta
zvanična poseta
kristijan šmit
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/1f/1163149189_0:0:2489:1401_1920x0_80_0_0_4bf79f7578d622a0c3d8c4f4b6f7a728.jpg
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen sastala se u Sarajevu sa srpskim i bošnjačkim članom Predsedništva BiH, Željkom Cvijanović i Denisom Bećirovićem, kao i sa predsedavajućom Saveta minisara BiH Borjanom Krišto.Ćutanje znači odobravanjeFon der Lajenova je u Sarajevo doputovala iz Beograda, a ovo je ujedno i poslednja stanica njene balkanske turneje koja je trajala četiri dana, i završena je rečima da „bez reformi nema ni novca od EU za BiH".Reforme o kojima je Fon der Lajenova pomenula su u sklopu 14 tačaka koje je EU svojevremeno ispostavila BiH ako žele da postanu kandidati za ulazak u EU, a među kojima su u reforme koje obuhvataju pravosuđe i odlazak stranih sudija iz suda BiH.Upravo na taj moment je predsednicu Evropske komisije u razgovoru upozorila Željka Cvijanović, srpski član Predsedništva BIH, rekavši joj da ka ostvarenju tog cilja „vidi kao smetnju na evropskom putu to što jedan pojedinac, bio visoki predstavnik ili ne, može da zamenjuje ono što jeste rad parlamenata, a u konačnosti i rad vlada i Saveta ministara".S obzirom da je Fon der Lajenova na ovo odgovorila ćutanjem postavlja se pitanje da li je i ona svesna da prisustvo i uloga Kristijana Šmita u BiH samo šteti.Banjalučki politikolog Anđelko Kozomara na ovo pitanje ali i o poseti predsednice EK u celini kaže:Vidi se da je Sarajevo problemNevolja je, međutim, napominje naš sagovornik, što je Željka Cvijanović Srpkinja, a Srbi u ovom momentu, pogotovu u Evropi i Nemačkoj, nisu toliko popularni, jer nas i dalje vide kao „loše momke“, ne baš kao devedesetih, ali i sada su Srbi po njima „remetilački faktor“ na Zapadnom Balkanu.Naš sagovornik je skeptičan po pitanju entuzijazam koji je evropska komesarka ispoljila o agendi o ubrzanom prijemu država Balkana, pa samim tim i BiH u EU jer je, kaže, veliko pitanje šta će se desiti sa tom organizacijom na kraju.I u EU svesni da ovakva BiH ne može da funkcionišeNaravno, dodaje naš sagovornik, oni to ne kažu tako transparentno već uvijeno u reforme potpuno svesni da te reforme ne koči RS već Sarajevo. Međutim, kako kaže Kozomara, teško da će Sarajevo da se „urazumi“.Inače, Ursula fon der Lajen upoznala je BiH sa novom odlukom koja je EU donela o finansijskoj pomoći u visini od šest milijardi evra za zemlje ovog regiona čiji će deo kolača pripasti i BiH ako bude izvršila zahtevane reforme.Uoči dolaska Ursule von der Lajen Predstavnički dom Parlamenta BiH jednoglasno je usvojio rezoluciju u kojoj je pozvao EU da otvori pregovore o članstvu BiH. Aktuelna vlast je u proteklih godinu dana usvojila pet zakona koju su deo mišljenja Evropske komisije, no postoje kritike da neki od njih nisu usklađeni s evropskim standardima. U novembru, tačnije osmog, trebalo bi da Evropskoj uniji bude uručen i izveštaj o napretku BiH.
https://lat.sputnikportal.rs/20231030/eu-planira-da-pomogne-zemljama-zapadnog-balkana-sa-sest-milijardi-evra-1163058984.html
https://lat.sputnikportal.rs/20231031/sta-je-porucila-fon-der-lajen-beogradu-dobrodosli-u-eu-bez-kosova-i-sa-sankcijama-rusiji-1163154428.html
https://lat.sputnikportal.rs/20231031/ako-bi-beograd-pao-pred-velikom-ucenom-eu--zapad-ne-bi-stao-u-razaranju-srbije--1163143298.html
bosna i hercegovina (bih)
republika srpska (rs)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
rečito ćutanje: da li i ursula fon der lajen misli da je šmit višak u bih
rečito ćutanje: da li i ursula fon der lajen misli da je šmit višak u bih
Rečito ćutanje: Da li i Ursula fon der Lajen misli da je Šmit višak u BiH
Ostaje otvoreno pitanje kako će Bosna i Hercegovina da ispoštuje 14 odredbi EU od kojih je polovina o reformi pravosuđa ako u Ustavnom sudu sede strane sudije, a Kristijan Šmit donosi zakone, kaže politikolog Anđelko Kozomara povodom poruka upućenih tokom posete predsednice Evropske komisije Sarajevu.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen sastala se u Sarajevu sa srpskim i bošnjačkim članom Predsedništva BiH, Željkom Cvijanović i Denisom Bećirovićem, kao i sa predsedavajućom Saveta minisara BiH Borjanom Krišto.
Ćutanje znači odobravanje
Fon der Lajenova je u Sarajevo doputovala iz Beograda, a ovo je ujedno i poslednja stanica njene balkanske turneje koja je trajala četiri dana, i završena je rečima da „bez reformi nema ni novca od EU za BiH".
Reforme o kojima je Fon der Lajenova pomenula su u sklopu 14 tačaka koje je EU svojevremeno ispostavila BiH ako žele da postanu kandidati za ulazak u EU, a među kojima su u reforme koje obuhvataju pravosuđe i odlazak stranih sudija iz suda BiH.
Upravo na taj moment je predsednicu Evropske komisije u razgovoru upozorila
Željka Cvijanović, srpski član Predsedništva BIH, rekavši joj da ka ostvarenju tog cilja „vidi kao smetnju na evropskom putu to što jedan pojedinac, bio visoki predstavnik ili ne, može da zamenjuje ono što jeste rad parlamenata, a u konačnosti i rad vlada i Saveta ministara".
S obzirom da je Fon der Lajenova na ovo odgovorila ćutanjem postavlja se pitanje da li je i ona svesna da prisustvo i uloga Kristijana Šmita u BiH samo šteti.
Banjalučki politikolog Anđelko Kozomara na ovo pitanje ali i o poseti predsednice EK u celini kaže:
„Znamo da su Šmit i predsednica EK iz iste države, Nemačke, i da ona protiv Šmita nikada neće direktno, posebno ne javno, da istupi i kaže da je on nepotreban ili nešto drugo, ali i tim ćutanjem na neki način je dat signal da se slaže sa onim što je Željka Cvijanović rekla.“
Vidi se da je Sarajevo problem
Nevolja je, međutim, napominje naš sagovornik, što je Željka Cvijanović Srpkinja, a Srbi u ovom momentu, pogotovu u Evropi i Nemačkoj, nisu toliko popularni, jer nas i dalje vide kao „loše momke“, ne baš kao devedesetih, ali i sada su Srbi po njima „remetilački faktor“ na Zapadnom Balkanu.
„Međutim, odlazak stranaca iz Ustavnog suda BiH je jedna od dve ključne stvari na kojima EU insistira. To je činjenica i Republika Srpska to ističe od samog početka, kao i EU. Predsednica EP ne može sada da menja te stavove koje je usvojio Savet EU, kao što ne može da se promeni činjenica da su to muslimani u BiH od početka odbili, i rekli da to neće da prihvate sve dok BiH ne bude na vratima EU, dakle sve do 2030. godine,“ ukazuje Kozomara.
Naš sagovornik je skeptičan po pitanju entuzijazam koji je evropska komesarka ispoljila o agendi o ubrzanom prijemu država Balkana, pa samim tim i BiH u EU jer je, kaže, veliko pitanje šta će se desiti sa tom organizacijom na kraju.
I u EU svesni da ovakva BiH ne može da funkcioniše
„Mene lično ova poseta mnogo podseća na posetu Džejmsa Bejkera i drugih ministara spoljnih poslova pred raspad SFRJ, kada su takođe obećavali silne milijarde dolara, ako se sprovedu određene reforme. Čini mi se da se istorija sada ponavlja, jer očigledno da su i u EU postali svesni da ovakva BiH kao država u srcu Evrope ne može da funkcioniše i da treba preduzet radikalnije mere,“ smatra Kozomara.
Naravno, dodaje naš sagovornik, oni to ne kažu tako transparentno već uvijeno u reforme potpuno svesni da te reforme ne koči RS već Sarajevo. Međutim, kako kaže Kozomara, teško da će Sarajevo da se „urazumi“.
Inače, Ursula fon der Lajen upoznala je BiH sa novom odlukom koja je EU donela o finansijskoj pomoći u visini od šest milijardi evra za zemlje ovog regiona čiji će deo kolača pripasti i BiH ako bude izvršila zahtevane reforme.
Uoči dolaska Ursule von der Lajen Predstavnički dom Parlamenta BiH jednoglasno je usvojio rezoluciju u kojoj je pozvao EU da otvori pregovore o članstvu BiH. Aktuelna vlast je u proteklih godinu dana usvojila pet zakona koju su deo mišljenja Evropske komisije, no postoje kritike da neki od njih nisu usklađeni s evropskim standardima. U novembru, tačnije osmog, trebalo bi da Evropskoj uniji bude uručen i izveštaj o napretku BiH.
