Kako je Dule Savić postao Mik Džeger srpskog fudbala
00:09 29.10.2023 (Osveženo: 11:50 29.10.2023)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Od 20 miliona Jugoslovena samo 11 ih je nosilo dres „Crvene zvezde“ i to je moralo da se poštuje i čuva.
Uz mnoštvo anegdota iz blistave karijere slavni centarfor "Crvene Zvezde" Dušan Savić ispričao je večeras na promociji knjige „Dule Savić“ Aleksandra Apostolovskog koliko mu je značilo kada je sa svojim timom posle 20 godina pobedio „Hajduk“ iz Splita 10. aprila 1977. godine:
„Nama Vaskrs, njima Uskras, nama april, njima travanj. Praznik NDH, a mi baš tog dana pobedimo sa 2:1 posle 20 godina. Izašli smo na zagrevanje i čujemo da se nešto dešava. Naš navijač iz Knina je preskočio ogradu, ušao na teren, zastavu zabo u centar, prekrstio se i poljubio je. Policija ga je uhvatila, odveli ga sa stadiona i poslali u Knin. U drugom poluvremenu se čulo neko navijanje kao da smo dali gol. Taj naš čovek je iskočio iz voza, vratio se i naši poludeli od sreće kada su ga videli“.
Deset godina kasnije ga je Savić sreo i pitao ga: Šta ti bi, mogao si da izgubiš glavu? Odgovorio mu je: Mi za Zvezdu ne žalimo glavu.
Poredeći pobedu nad „Arsenalom“ na stadionu „Hajberi“ 1978. i čuveni gol koji je poslužio kao inspiracija za dokumentarni film „Dule Savić: a u Londonu – muk“ sa pobedom u Splitu, Savić je istakao da mu podjednako znače.
„Ja imam dva sina i obojicu volim maksimalno, podjednako. Isto je i sa tim pobedama“, rekao je Savić za Sputnjik i priznao da mu srce i duša uvek zadrhte kada govori o Zvezdi.
Dule Savić - fenomen
© Sputnik / Lola Đorđević
Nije bilo važno gde spavam i umivam se, samo da igram
Savić se prisetio kada je kao klinac pratio Svetsko prvenstvo u Čileu 1962. godine:
„Danas naši unuci od dve godine imaju mobilne telefone, a mi smo čekali snimak iz Čilea i sedeli po nekoliko sati na patosu, glave iskrivlje, gledamo gore ka ormanu na jedinom televizoru u celoj varoši. Pričao sam svojim sinovima da sam sa nepunih 17 godina svakog dana putovao autobusom 60 kolometara na trening. U povratku sam u 20 sati išao na spavanje. Čudili su se. Stanovao sam na Voždovcu pa na Dušanovcu, u straćarama, sa česmom i veceom napolju, a igrao sam za reprezentaciju. Isto bih uradio. Nije mi bilo važno gde spavam i umivam se, već da odem ujutru na trening i igram“.
Dugo je naš slavni fudbaler odbijao, uprkos ubeđivanjima prijatelja i porodice, da svoje uspomene uobliči u knjigu:
„Nisam smatrao da je potrebno da se o meni piše, međutim prelomio sam 2009. godine u Nju Džerziju, gde sam bio gost svog kolege Vladislava Bogićevića Blekija. Sedeli smo i pričali o Zvezdi . Video sam da je on skoro sve zaboravio. Događaji u Americi su polako poništavali sva sećanja iz našeg vremena. Hteo sam ovom knjigom da otrgnem od zaborava vreme koje je bilo fudbalski fantastično i neke događaje koji su važni ne samo meni, već za jugoslovenski fudbal i 'Crvenu zvezdu', da zahvalim ljudima zbog kojih sam postao ovo što jesam, kao fudbaler i čovek“.
Dule Savić – neobičan fenomen
Apostolovski, kolumnista i urednik lista „Politika“, istakao je da je knjigom želeo da pokaže kakav je bio fudbal i život nekada i sa posetiocima Sajma knjiga podelio nekoliko tajni o Duletu Saviću:
„Njega je čuveni norveški ekspert za Hladni rat želeo da ubije. Izučavao je odnose između Vašingtona i Moskve u doba Brežnjeva i ostalih momaka, ali mu je ostao neostvaren san kako da ukoka Duleta Savića. Naime on je bio prilično neuračunljiv navijač Arsenala, a Dule Savić ih je sredio na Hajberiju svojim čuvenim golom u poslednjim minutama i taj profesor, koji je predavao i na Jejlu i Harvardu, imao nameru da ili raspori Duleta ili da ga baci u Temzu. Dule je zamalo stradao, ali su sve rešili u Beogradu uz ljute papričice, pečenje i francusko vino“.
Promocija knjige o Duletu Saviću na Sajmu knjiga
© Sputnik / Lola Đorđević
Apostolovski je ispričao i zašto je prihvatio da piše knjigu o Saviću:
„Dule Savić je neobičan fenomen, pokretni bilbord Vladimira Putina koji je postao pop ikona i to po svim pravilima vašingtonskih i engleskih spin doktora. Kako je on postao Mik Džeger srpskog fudbala? Kroz Mika Džegera protiču kokain i viski, a kroz njega ubska krv, kozja surutka i francuska vina“.
Pomenuo je Apostolovski i da je Duleta Savića lično Tomislav Ilić, legendarni trener „Hajduka“, zvao da pređe u splitski tim, a da „Crvena zvezda“ dobije Slavišu Žungula i poprililno novca, ali „Savić nikada nije želeo da napusti Marakanu kao zatočenik pravila da fudbaleri do 28. godine ne mogu da napuštaju Jugoslaviju kako bi održavali red i mir u društvu“.
Proslavljeni fudbaler Dušan Savić sa urednikom Sputnjika Predragom Vasiljevićem
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku/Marina Rajević Savić
Raketni štit oko Uba
Još jedna tajna Dušana Savića jeste, ispričao je Apostolovski nasmejavši sve u sali, da hoće od Rusa da pozajmi S-500, a pristao bi i na S-300:
„Ideja mu je da postavi raketni štit oko Uba jer misli da je Ub centar sveta i da kroz Ub prolazi Zemljina osa i da se svet okreće oko Uba. On bi postavio raketni štit gde se peku prasići iz dva razloga – da bi konačno dokazao da je najveći rusofil od svih na Ubu i da njegovi drugari Bronza i Struja ne bi cepkali praseće meso dok se potpuno ne ispeče. Dok sam pisao knjigu, on je zaista dobijao majce sa Putinovom slikom i Rusije“.
Apostolovski je ocenio da su „današnji fudbaleri robovi krupnog kapitala, fiktivnih zalizanih menadžera čija imena niko ne zna, jedna noga im je vlasništvo porodice, druga noga mističnog investicionog fonda i da ko zna u koji klub će otići“:
„Mogao je i Dule da otperja u arapski svet, u pustinje orjenta, i ogrebe se za dobru lovu nekog od šejkova, ali ostao je ovde i zabavlja svoje prijatelje i javnost svojim nestašlucima, ali šta god da uradi i koliko se ja sa tim ne slagao, on ima alibi za sve – jednostavno zato što se zove Dušan Savić“.
Pripovedanje o specifičnom izrastanju jedne ličnosti u čitavoj drugoj polovini 20. veka
© Sputnik / Lola Đorđević
Toliku popularnost, dodao je Apostolovski, nema nijedan srpski fudbaler:
„Dušan priznaje da nije najbolji igrač ni u svojoj generaciji. To je njegov kum, pobratim i prijatelj Vladimir Petrović Pižon, ali on svakako jeste najpopularniji“.
Sistem vrednosti koji danas deluje arhaično
Profesor Filološkog fakulteta i recezent knjige Milo Lompar je primetio da je autor Aleksandar Apostolovski pokazao specifičnu i doslednu simpatiju za svog junaka, a u izvesnom smislu je to kontrastirao sa pojedinim ironičnim ili ponekad humornim odnosom prema temi ili njemu:
„Pružio nam je izuzetno zanimljivu i u svakom pogledu originalnu tvorevinu kakvih u našoj kulturi nema odviše. To nije samo biografija jednog fudbalera niti je samo biografija izrastanja jedne ličnosti unutar jedne masovne kulture sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, nego je to u isto vreme pripovedanje o specifičnom izrastanju jedne ličnosti u čitavoj drugoj polovini 20. veka“.
Knjiga je opremljena, istakao je Lompar, bogatim dokumentarnim materijalom:
„Ima jako mnogo fotografija iz ranog perioda života junaka ove knjige. Upoznajemo jednu varoš u Srbiji koja je veoma značajna za istoriju Srbije – Ub. Tu se nalaze, u podsećanju, dvojica prvih filozofa u čitavoj srpskoj modernoj filozofiji. To su Boža Knežević i Branislav Petronijević. Dakle, suočeni smo sa jednom vrstom izrastanja svesti o posebnosti i kvalitetima mesta koja smo, u ovoj nagloj okrenutostima ka središtima fudbalskog života, ponekad skloni da zaboravimo“.
Imamo i mnogo podataka o posleratnoj sportskoj kulturi i načinu na koji se poimao svet:
„Odlazimo daleko od pojedinačne sportske začaurenosti i širimo način posmatranja stvari na društvo unutar koga nastaje jedan način života, a on daje biografiju posebnog junaka. Taj junak nam se prikazuje u više odnosa i događaja vezanim za lokalnu sredinu, za sportsko takmičenje i nešto što danas nije tako često, a obeležava sportiste njegovog vremena, a to je jedna vrsta osećanja poštovanja prema svojim trenerima, onim koji nisu među najslavnijim, a za njega su važni u formativnom smislu. Upoznajemo i pozorišni i novinarski svet toga vremena, kafanski život, stvarnost koja obeležava njegov život, događaje iz fudbalskog života u znaku Crvene zvezde i sistem vrednosti koji danas deluje arhaično“.
24 Avgust 2023, 15:24
