Poznati ruski pisac za Sputnjik: U Evropi su političari protiv Rusije, ali ne i narod
© Sputnik . Dejan Simić
Pratite nas
To što Evropa kida veze sa Rusijom nije opasno jer visoka politika se menja kako se menjaju političari. Narod na stvari gleda drugačije od političara. U razgovoru sa narodom čujete sasvim drugačije stvari od onih koje čujete kada razgovarate sa političarima, kaže za Sputnjik istaknuti ruski pesnik i prozaista Viktor Slipenčuk.
Naš sagovornik došao je u Beograd na Sajam knjiga, gde je imao promociju svojih najnovijih dela i gde je čitao svoje stihove.
Narod je uz Rusiju, nije važno šta misle političari
Iako naglašava da nije političar, nismo mogli, a da se u razgovoru ne dotaknemo političkih tema, pogotovo onih koje su vezane za kidanje kulturnih veza između Evrope i Rusije. Po tom pitanju Slipenčuk je optimista, jer, kako nam priča, njegova iskustva iz Francuske govore o tome da se kulturne veze među narodima teško kidaju – jedno je visoka, a drugo narodna diplomatija.
„Ovo o čemu pričamo ne događa se odjednom. Ukrajinu su, na primer, trideset godina spremali da napadne Rusiju. Nadam se da ću poživeti da vidim promene koje će se desiti. Evropa je protiv Rusije, uvela je razne zabrane i Rusija se okrenula istoku. Evo baš sada, Vladimir Putin je bio u Kini, sreo se sa Si Đinpingom. Dogovorena je razmena veća od dvesta milijardi dolara. A Evropa mora da razmisli o tome hoće li dobijati jeftini gas i naftu. Hoću da kažem da će u Evropi morati građanima da odgovore na to pitanje“, kaže Slipenčuk.
Primer šta znači narodna diplomatija, Slipenčuk nalazi u srpskoj poslovici „Nas i Rusa trista miliona“.
„Ta poslovica ima i nastavak – a bez Rusa pola kamiona. Ova poslovica pokazuje da bez obzira na visoku politiku, koja može da ovakva i onakva, običan narod na stvari gleda na poseban način“, objašnjava on.
Na to što se Rusija okreće Aziji, Slipenčuk naglašava da su Rusi ipak Evropejci. Međutim, ističe, u Aziji žive susedi, a sa susedima treba biti u dobrim odnosima.
„Sa njima treba da budete u boljim odnosima nego sa rođacima. A Evropa je Rusiji okrenula leđa. Mi se ne odričemo od naše evropske civilizacije, međutim, sada se nalazimo u vozu koji čeka na stanici da se nešto dogodi, a ništa od toga ne zavisi od nas“, kaže Slipenčuk.
Deca su najbolji književni kritičari
Slipenčuku se sviđa beogradski Sajam knjiga, jer se razlikuje od zapadnoevropskih sajmova, skupova biznismena-izdavača koji dogovaraju buduće poslovne poduhvate.
„Drago mi je što ću biti na sajmu, ne samo zato što ću prodavati svoje knjige, već zato što ću se videti oči u oči sa drugim piscima i sa čitaocima. Mislim i nadam se da ću posle sajma napisati i članak o njemu za jedan časopis koji se zove 'Argumenti nedelje'“, kaže Slipenčuk.
Takođe, obišao je i rusku školu „Valentina Terješkova“, čijoj je biblioteci poklonio veliki broj knjiga i razgovarao sa učenicima, koji su kako kaže, najbolji književni kritičari.
„Utisci su veoma lepi, deca su postavljala veoma pametna pitanja. A jedan od dečaka me je gotovo gurnuo u ćorsokak svojim pitanjem. Poklonio sam osam tomova svojih knjiga školskoj biblioteci, a jedna devojčica me je pitala koliko sam dugo pisao te knjige i da li i dalje nameravam da pišem. Odgovorio sam da nastavljam da pišem. Ne znam kakav sam utisak ja ostavio na decu, ali deca su na mene ostavila veoma lep“, priča naš sagovornik.
Plašio sam se da postanem profesionalni pisac
U biografiji našeg sagovornika stoji da se tokom života bavio mnogim zanimanjima – bio je geolog, radnik, specijalista za stoku, mornar, uzgajivač ribe, graditelj, novinar. Na opasku da njegova biografija podseća na biografiju Džeka Londona, američkog pisca sa početka dvadesetog veka, Slipenčuk odgovara je od detinjstva želeo da bude pisac.
„Plašio sam se da postanem profesionalac, jer sam mislio da bi to bio kraj, pa sam, između ostalog, dve godine radio i na televiziji za program „Zemlja altajska“. A posle dve godine shvatio sam da ću možda postati profesionalni novinar i postao sam mornar. Drugim mornarima nisam govorio da sam bio glavni urednik emisije koju sam radio na televiziji. Posle osam meseci na moru, postao sam prvi pomoćnik kapetana. I kada sam postao prvi pomoćnik kapetana, godinu dana sam bio u Singapuru, tamo smo remontovali brod. I kada su mi ponudili da postanem kapetan i da komandujem brodom, uplašio sam se da ću postati profesionalni mornar, shvatio sam da i od toga moram da odustanem. Tada sam otišao na gradilište, u udarničku komsomolsku izgradnju, sto kilometara od Barnaula. Prve temelje novog grada Koksohima postavio sam ja“, ističe Slipenčuk.
Naš sagovornik dodaje da je promenio mnoge profesije, ali sada sve zna. Zato njegove knjige imaju lični pečat. Pišem istinu, kaže Slipenčuk.
„Niko ne može da mi kaže da izmišljam. Ako pišem o stoci, uzgajao sam stoku, bio sam mornar, bio sam građevinar. Zalivao sam beton. Niko ništa ne može da mi zameri ili ospori“, zaključuje on.
