Neka mesta su rezervisana: Ovo je oaza u Beogradu gde još živi - pravi bioskop
© Foto : Sputnjiku ustupio Kulturni centar Beograda/Anđelka Tomašević
Pratite nas
Pod sloganom „Bolje je u bioskopu“ Dvorana Kulturnog centra Beograda, najstariji aktivni bioskop u Beogradu, obeležava 60 godina postojanja.
Otvoren je 19. oktobra 1963. godine projekcijama animiranog filma „Solista‟ Nikole Majdaka, pobedničkim filmom na međunarodnom festivalu vazduhoplovnih filmova u Dovilu, „Drugovi”, i dugometražnim igranim filmom „Radopolje‟ Stoleta Jankovića, jednog od laureata Festivala u Puli.
U tadašnjoj štampi prepoznat je kao „specijalizovana bioskopska dvorana namenjena prvenstveno projekcijama kratkometražnih i dokumentarnih filmova”.
Festival nesnimljenih filmova
Šest decenija negovanja kvalitetnog filma, biće obeleženo pokretanjem novog festivala, dodelom počasnih sedišta odabranim filmskim autorima, digitalnom arhivom ličnih priča iz bioskopa, filmskim maratonom, izložbom u Filmskoj galeriji i novim vizuelnim identitetom, a sve pod sloganima „Bolje je u bioskopu” i „Mesta nisu numerisana, ali su neka rezervisana”.
„U eri kada mnogi ne razmišljaju o kulturi mi smo želeli da pogledamo u retrovizor i vidimo šta je bilo proteklih šest decenija, gde smo sada i kako želimo da gledamo u budućnost. Na ideju Stefana Arsenijevića, reditelja i dugogodišnjeg urednika filmskog programa Kulturnog centra Beograd, odlučili smo da organizujemo Međunarodni festival nerealizovanih filmova, odnosno nesnimljenih filmova. Rajko Grlić, Srđan Karanović i Goran Marković govoriće o projektima koje su godinama pripremali, želeli da snime, ali se nešto desilo i nisu uspeli“, kaže za Sputnjik Ivan Aranđelović, urednik filmskog programa KCB-a.
Festival nesnimljenog filma otvara reditelj Rajko Grlić (čija je knjiga i bila inspiracija za pokretanje festivala) zajedno sa piscem, novinarom i scenaristom Antom Tomićem i glumcima Goranom Bogdanom i Ivanom Roščić. Biće predstavljen scenario rađen po Tomićevom bestseler-romanu „Čudo u Poskokovoj Dragi“.
Dvorana Kulturnog centra Beograda, 1994.
© Foto : Sputnjiku ustupio Kulturni centar Beograda
Drugog dana festivala Goran Marković predstaviće scenario za film „Doktor D” koji govori o fiktivnom ratnom zločincu koji preuzima lažni identitet nadrilekara. Publika će moći da čuje originalni scenario u izvođenju Tihomira Stanića, Sergeja Trifunovića i Katarine Marković.
Srđan Karanović će 21. oktobra predstaviti projekat na kojem je radio više od 30 godina - „Tramontanu”, neočekivanu ljubavnu priču sa elementima bajke koja se proteže kroz više decenija i više generacija. U razgovoru će pored Stefana Arsenijevića, učestvovati i producent Majk Dauni.
Non-stop bioskop
Za 22. oktobar planiran je filmski maraton „Non-stop bioskop” kao omaž programu koji je osmislila prva filmska urednica DKC-a, Marija Marinčić Majdak.
Borba, 21. okt 1963., iz arhive Biblioteke grada Beograda
© Foto : Sputnjiku ustupio Kulturni centar Beograda
Od 11 do 23 časa prikazivaće se aktuelni, evropski filmovi po popularnoj ceni od 200 dinara. Prva dva termina u nedelju od 11 i 13 sati rezervisana su za crtane filmove kao što je bila praksa šezdesetih, a u 15 sati na programu je višestruko nagrađivan film „Leto kada sam naučila da letim”.
Kao ekskluzivna poslastica, pre projekcija biće prikazivani filmski žurnali iz oktobra i novembra 1963. godine.
Hvala filmskim autorima
Aranđelović kaže da su želeli da nekim srpskim i jugoslovenskim autorima kažu hvala za sve filmove koje su snimili pa će tako Đorđe Kadijević, Zdravko Šotra, Boro Drašković, Miša Radivojević, Želimir Žilnik, Lordan Zafranović, Srđan Karanović, Goran Marković, Slobodan Šijan, Rajko Grlić, Emir Kusturica i Darko Bajić dobiti u DKC-u svoja sedišta.
„U Dvorani KCB-a ima 295 mesta, ali su oni odabrali svoja omiljena mesta u bioskopu i na tim mestima će biti naznačeno da su ta mesta rezervisana. To ne znači da naši redovni posetioci ne mogu da sednu na ta mesta. Naprotiv, treba, ali ukoliko jednog dana Darko Bajić dođe u naš bioskop i poželi da pogleda neki film, on će apsolutno imati svoje rezervisano mesto i moći će da gleda film iz stolice koju je lično odabrao“, ističe Aranđelović.
Promocija knjige Stefana Arsenijevića o Srđanu Karanoviću, 2023.
© Foto : Sputnjiku ustupio Kulturni centar Beograda
Oaza kvalitetnog filma
DKC je decenijama prepoznata kao dvorana dobrog filma u kojoj se može pogledati kvalitetan film.
„DKC je danas oaza kvalitetnog filma. Nekada je bilo mesto gde su se održavali filmski maratoni, gde su se tražile karte više za Fest. U DKC-u je stvoren Festival autorskog filma i bio je platforma za mnogo novih mladih autora koji su tu stasavali, učili i zamišljali svoje pokretne slike. To je sala u kojoj se održavaju projekcije na Festu, Festivalu autorskog filma i Slobodnoj zoni, predstavljanje nacionalnih kinematografija i njihovih najnovijih ostvarenja“, kaže Aranđelović.
Publike, naglašava, uvek ima:
„Iz godine u godinu beležimo porast posete i želimo da održimo taj pozitivan trend. Uvek ćete moći da pogledate dobar film u DKC-u, prisustvujete razgovoru sa autorima, a u galeriji će ove godine biti izloženo sve ono što je obeležilo proteklih šest decenija ove dvorane“.
