00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
VESTI (repriza)
Sukob u Ukrajini napada zapadnim raketama na Rusiju poprimio globalni karak
21:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

Nemačko-francuska akcija „30 plus“: EU ne planira da se širi, ali planira da – zamazuje oči

© Sputnik / Alekseй Vitvickiй / Uđi u bazu fotografijaPlenarna sednica Evropskog parlamenta
Plenarna sednica Evropskog parlamenta - Sputnik Srbija, 1920, 22.09.2023
Pratite nas
Dokument koji su izradili francuski i nemački eksperti, kojim se predlažu reforme Evropske unije i njeno proširenje na „30 plus“ članica do 2030, samo je zamazivanje očiju. Jer, EU uopšte ne planira da se dalje širi. Sa druge strane, ovaj dokument plod je rada odlazećih političkih elita.
Ovako analitičar Branko Pavlović komentariše plan za reformu EU koji su izradili eksperti iz Francuske i Nemačke angažovani od vlada ovih zemalja, a koji je predstavljen na Samitu ministara za evropska pitanja u Briselu 19. septembra.
Francuski i nemački stručnjaci predlažu da se odluke o otvaranju ili zatvaranju poglavlja u pregovaračkom procesu usvajaju kvalifikovanom većinom u Savetu EU, a ne jednoglasno, kao što je do sada bila praksa. Međutim, konsenzus bi ostao način donošenja odluka kada je u pitanju prijem nove članice u EU.

Zamazivanje očiju

Ipak, prema Pavlovićevim rečima, ideja nije u tome da se zemlje koje pretenduju na članstvo u Uniji, među kojima je i Srbija, zaista u članstvo i prime. Ideja je, kaže on, da se pitanje proširenja EU skine sa dnevnog reda, a da to ne izgleda baš tako.
„Da ne bi izgledalo da sa dnevnog reda skidaju proširenje uopšte, imaju 'novu metodologiju', 'nove principe', 'nove brzine'“, kaže naš sagovornik i dodaje da u EU smatraju da je državama koje su u procesu priključivanja to dovoljno, jer i tako moraju da slušaju sve šta im se iz Brisela kaže.
Sa tačke gledišta briselske birokratije, nijedna država u procesu pridruživanja ne mora ni da bude primljena u članstvo – ali, kao svojevrsna koprena preko očiju, prave se navodne nove mogućnosti prema kojima poslušne države ka Uniji idu brže, a one manje poslušne sporije. Međutim, osnovna ideja je da se EU uopšte ne širi.

Plan je ideja odlazećih političkih elita

Ovaj plan, prema mišljenju našeg sagovornika, neće imati bilo kakvog uticaja ni na odnose unutar Unije. Na dokument, kaže on, treba gledati iz ugla predstojećih izbora za Evropski parlament.
„Ideja da smo i dalje na okupu, da i dalje sve to funkcioniše, da je osnovna postavka i dalje vitalna, samo je ugao gledanja postojećih političkih garnitura u Parizu i Berlinu. Ali, suštinski, one su već prošlost. To više nisu političke snage koje mogu da iznedre bilo šta pozitivno“, smatra Pavlović.
Radi se, zapravo, o spletu ideja odlazeće garniture političara i zato, kada dođe vreme da se bilo šta primenjuje, predlog neće imati bilo kakvog uticaja na EU, zaključuje Pavlović.
Pre takozvanog proširenja na „30 plus“ članica, Evropska unija bi trebalo da izvrši unutrašnje reforme kako bi bila funkcionalna. Istovremeno, proces proširenja treba da teče paralelno sa produbljivanjem integracija unutar unije.
Francuski i nemački eksperti podržali su ideju odlazećeg predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela da EU treba da bude spremna za prijem novih članica do 2030. i stoga predlažu reforme koje bi taj proces omogućile.
Prema njihovom mišljenju, trebalo bi stvoriti četiri nivoa evropskih integracija. Najdublja integracija bila bi unutrašnji krug, sličan evrozoni, koja ima jedinstvenu valutu i pasoš za šengenski prostor.
Drugi nivo bio bi sama Unija, a širi krug činile bi pridružene članice, koje bi učestvovale na jedinstvenom tržištu robe i usluga i postupale bi po zajedničkim načelima EU.
Na kraju, postojala bi Evropska politička zajednica – forum koji je predložila Francuska i koji je lansiran prošle godine – kao spoljni nivo političke saradnje i koji nije vezan za pravo Evropske unije.
Pogledajte i "Teške posledice Šolcovog pada na glavu: Hitlerovska mržnja prema Srbima i Rusima":
Predsednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen i premijer Italije Đorđa Meloni u obilasku Lampeduze - Sputnik Srbija, 1920, 17.09.2023
DRUŠTVO
Ursula fon der Lajen: Mi odlučujemo ko i pod kojim uslovima može da dođe u EU
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala