https://lat.sputnikportal.rs/20230921/borelj-eu-spremna-da-preduzme-mere-protiv-bakua-u-slucaju-pogorsanja-situacije-u-nagorno-karabahu-1161549826.html
Borelj: EU spremna da preduzme mere protiv Bakua u slučaju pogoršanja situacije u Nagorno Karabahu
Borelj: EU spremna da preduzme mere protiv Bakua u slučaju pogoršanja situacije u Nagorno Karabahu
Sputnik Srbija
Evropska unija smatra da je Azerbejdžan odgovoran za poštovanje prava i bezbednosti Jermena u Nagorno Karabahu i saopštila je da će u slučaju njihovog ugnjetavanja... 21.09.2023, Sputnik Srbija
2023-09-21T20:02+0200
2023-09-21T20:02+0200
2023-09-21T20:02+0200
svet
svet
sukob u nagorno-karabahu
evropska unija (eu)
žozep borelj
azerbejdžan
jermeni
bezbednost
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/1b/1153131171_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_0e8a5118112abf3ab220f8a5f20f4a5a.jpg
On je precizirao da je Evropska unija spremna da u slučaju daljeg pogoršanja situacije preduzme odgovarajuće mere, navodi se u saopštenju.Ranije je više od 60 poslanika Evropskog parlamenta pozvalo EU da uvede sankcije Azerbejdžanu zbog protekle operacije u Nagorno Karabahu.Ministarstvo odbrane Azerbejdžana u utorak je saopštilo da je Baku pokrenuo antiterorističku operaciju lokalnog karaktera u Nagorno Karabahu radi uspostavljanja ustavnog poretka. Uz posredovanje ruskih mirotvoraca, vlasti Nagorno Karabaha su u sredu 20. septembra prihvatile predlog o prekidu vatre od 11 sati, saopštile su vlasti nepriznate republike. Ministarstvo odbrane Rusije potvrdilo je da su Azerbejdžan i Karabah dogovorili potpuni prekid vatre.Sukob u Nagorno KarabahuNagorno-Karabah je region u Zakavkazju koji je dugo vremena predmet teritorijalnog spora između Jermenije i Azerbejdžana. Većinu stanovništva u Nagorno-Karabahu čine Jermeni. Region je 1923. godine dobio status autonomne oblasti u sastavu Azerbejdžanske Socijalističke Sovjetske Republike. Godine 1988. pojavio se pokret za ujedinjenje s Jermenijom, a 2. septembra 1991. godine proglašena je nezavisnost od Azerbejdžana i ime promenjeno u Nagorno-Karabahsku republiku. Od 1992. Do 1994. godine Azerbejdžan je pokušavao da stavi samoproglašenu republiku pod svoju kontrolu. Reč je o pravim vojnim akcijama tokom kojih je poginulo do 30.000 ljudi. Dve strane su 1994. godine postigle dogovor o prekidu vatre, ali status republike nije bio rešen. Krajem septembra 2020. godine u Nagorno-Karabahu su obnovljene borbe. U noći 10. novembra Azerbejdžan i Jermenija su uz podršku Moskve postigli dogovor da se u potpunosti obustavi vatra, da snage ostanu na položajima koje su zauzele i da se izvrši razmena zarobljenika i tela poginulih. U regionu, uključujući Lačinski koridor, rasporedili su se ruski mirovnjaci.Prošle godine Jerevan i Baku su uz posredovanje Rusije, SAD i EU počeli pregovore o budućem mirovnom sporazumu.Prethodno, krajem maja 2023. godine, Pašinjan je izjavio da njegova zemlja priznaje suverenitet Azerbejdžana zajedno sa teritorijom Karabaha, u ukupnoj površini od 86,6 hiljada kvadratnih kilometara. Azerbejdžanski lider Ilham Alijev izjavio je da Baku i Jerevan mogu da potpišu mirovni sporazum u najskorije vreme, ukoliko Jerevan ne promeni svoj stav.Ruski predsednik Vladimir Putin je na sednici Istočnog ekonomskog foruma izjavio da je jermensko rukovodstvo, zapravo, priznalo suverenitet Azerbejdžana nad Nagorno Karabahom. Predsednik je istakao da to nije bila odluka Rusije, već odluka jermenskih vlasti. Istovremeno, on je saopštio da je u kontaktu sa Pašinjanom i da nema problema u komunikaciji.
https://lat.sputnikportal.rs/20230921/rusko-ministarstvo-odbrane-pet-puta-prekrsen-rezim-prekida-vatre-u-nagorno-karabahu-1161548840.html
azerbejdžan
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet, sukob u nagorno-karabahu, evropska unija (eu), žozep borelj, azerbejdžan, jermeni, bezbednost
svet, sukob u nagorno-karabahu, evropska unija (eu), žozep borelj, azerbejdžan, jermeni, bezbednost
Borelj: EU spremna da preduzme mere protiv Bakua u slučaju pogoršanja situacije u Nagorno Karabahu
Evropska unija smatra da je Azerbejdžan odgovoran za poštovanje prava i bezbednosti Jermena u Nagorno Karabahu i saopštila je da će u slučaju njihovog ugnjetavanja, protiv Bakua biti preduzete mere, izjavio je šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj.
„Azerbejdžan je odgovoran za poštovanje prava i osiguranje bezbednosti Jermena u Karabahu, uključujući pravo na život u sopstvenim domovima, bez izlaganja pretnjama i diskriminaciji. EU će na nasilno premeštanje civilnog stanovništva uz primenu vojnih ili drugih sredstava odlučno odgovoriti“, istakao je zvaničnik.
On je precizirao da je Evropska unija spremna da u slučaju daljeg pogoršanja situacije preduzme odgovarajuće mere, navodi se u saopštenju.
Ranije je više od 60 poslanika Evropskog parlamenta pozvalo EU da uvede sankcije Azerbejdžanu zbog protekle operacije u Nagorno Karabahu.
Ministarstvo odbrane Azerbejdžana u utorak je saopštilo da je
Baku pokrenuo antiterorističku operaciju lokalnog karaktera u Nagorno Karabahu radi uspostavljanja ustavnog poretka. Uz posredovanje ruskih mirotvoraca, vlasti Nagorno Karabaha su u sredu 20. septembra
prihvatile predlog o prekidu vatre od 11 sati, saopštile su vlasti nepriznate republike. Ministarstvo odbrane Rusije potvrdilo je da su Azerbejdžan i Karabah dogovorili potpuni prekid vatre.
Nagorno-Karabah je region u Zakavkazju koji je dugo vremena predmet teritorijalnog spora između Jermenije i Azerbejdžana. Većinu stanovništva u Nagorno-Karabahu čine Jermeni. Region je 1923. godine dobio status autonomne oblasti u sastavu Azerbejdžanske Socijalističke Sovjetske Republike. Godine 1988. pojavio se pokret za ujedinjenje s Jermenijom, a 2. septembra 1991. godine proglašena je nezavisnost od Azerbejdžana i ime promenjeno u Nagorno-Karabahsku republiku. Od 1992. Do 1994. godine Azerbejdžan je pokušavao da stavi samoproglašenu republiku pod svoju kontrolu. Reč je o pravim vojnim akcijama tokom kojih je poginulo do 30.000 ljudi. Dve strane su 1994. godine postigle dogovor o prekidu vatre, ali status republike nije bio rešen. Krajem septembra 2020. godine u Nagorno-Karabahu su obnovljene borbe. U noći 10. novembra Azerbejdžan i Jermenija su uz podršku Moskve postigli dogovor da se u potpunosti obustavi vatra, da snage ostanu na položajima koje su zauzele i da se izvrši razmena zarobljenika i tela poginulih. U regionu, uključujući Lačinski koridor, rasporedili su se ruski mirovnjaci.
Prošle godine Jerevan i Baku su uz posredovanje Rusije, SAD i EU počeli pregovore o budućem mirovnom sporazumu.
Ruski predsednik Vladimir Putin je na sednici Istočnog ekonomskog foruma izjavio da je jermensko rukovodstvo, zapravo, priznalo suverenitet Azerbejdžana nad Nagorno Karabahom. Predsednik je istakao da to nije bila odluka Rusije, već odluka jermenskih vlasti. Istovremeno,
on je saopštio da je u kontaktu sa Pašinjanom i da nema problema u komunikaciji.
