Dogorelo do nokata: Da li je kosovsko pitanje zrelo da se vrati u Savet bezbednosti UN
19:52 15.09.2023 (Osveženo: 19:53 15.09.2023)
© MID RF
/ Pratite nas
Vreme je da Savet bezbednosti UN opet preuzme rešavanje kosovskog pitanja jer je "dogorelo do nokata", kaže bivši ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije nakon još jedne neuspele runde briselskog dijaloga. On ističe da Savet bezbednosti nikada i nije preneo ovlašćenja za rešavanje pitanja KiM na EU.
Jovanović, podseća da postoji rezolucija Generalne skupštine UN kojom se samo pozdravlja spremnost EU da olakša dijalog dveju strana, a ta rezolucija, izričit je, nije obavezujućeg, već savetodavnog karaktera.
"SB UN zato može da imenuje svog pregovarača, a EU treba da podnese izveštaj o toku pregovora," poručuje bivši ministar spoljnih poslova SRJ u izjavi za Sputnjik.
Dijalog Beograda i Prištine koji vodi Evropska uniju uz nezvaničnu asistenciju Amerike u četvrtak je doživeo krah, a po svemu sudeći dalji pregovori su definitivno udarili u zid.
Kosovsko pitanje vratiti u SB UN
Iz tog razloga, ponovo se već neko vreme provlači pitanje, a tiče se ove teme, da li bi cela stvar trebalo da se vrati na mesto koje je i zaduženo za rešavanje „kosovskog čvora“ - u Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Jovanović, nema dilemu povodom ovog pitanja i kaže da je jasno da je „dogorelo do nokata“ i da pitanje Kosova i Metohija mora da se vrati u Ujedinjene nacije.
„Zaboravlja se da je to jedini legitimni organ u kome se direktno rešava pitanje mira, bezbednosti i razvoja u bilo kom delu sveta, a posebno u Evropi danas. Mislim da je prevaziđeno pitanje da li Kosovom i Metohijom treba da se SB UN. Pravi pokazatelj toga je da se pokazalo da evropski format pregovora koji deset i više godina vodi Brisel, uz učešće Amerike, nije dao rezultate niti ima izgleda da ih da, pogotovu ne neko rešenje koje je uravnoteženo,“ ocenjuje Jovanović.
U isto vreme, dodaje on, imamo surovu realnost u kojoj je srpski narod koji živi u našoj južnoj pokrajini svakim danom sve više izložen pretnjama i ucenama koje ugrožavaju njihov opstanak.
Rezolucija 1244 obavezujuća za sve
„Očigledno je da Priština sve čini da dovrši etničko čišćenje Kosova i Metohije od Srba kako bi se dobila još jedna etnički čista albanska država i to na delu suverene teritorije Republike Srbije. U tim uslovima više je nego jasno da ovo pitanje mora u operativnom i u suštinskom smislu u okvire jedinog nadležnog organa, a to SB UN. Rezolucija 1244 SB UN-a je oštro obavezujući glavni akt najveće pravne snage. U slučaju KiM to je još jasnije, jer je po pitanju donošenja ove Rezolucije ostvaren konsenzus, što znači da su tu Rezoluciju usvojile, i na nju se obavezale, sve stalne članice SB UN,“ ističe Jovanović.
Naš sagovornik je uveren da Srbija treba da ostane pri stavu koji je izrekla - da će tražiti od SB UN posebnu sednicu zbog situacije na Kosovu i Metohiji u predstojećem periodu i da se tada potegne pitanje nadležnosti pregovaračkog procesa oko pitanja Kosova i Metohije.
Briselu niko nije dao pravo da pregovora
„Savet bezbednosti UN-a nikada nije preneo pitanje rešavanje Kosova i Metohije u bilo čiju nadležnost. Pogotovu nije preneo ovlašćenje za razmatranje tog pitanja niti bilo šta drugo na Evropsku uniju. Dakle, tu ne postoji nikakva odluka SB. Ono što postoji jeste rezolucija Generalne skupštine UN kojom se pozdravlja spremnost EU da olakša dijalog dveju strana. Dakle, rezolucija GS UN nije obaveza već je savetodavnog karaktera. Ali i da je obavezna, ona bi EU obavezala isključivo na olakšavanje dijaloga Prištine i Beograda,“ objašnjava Jovanović.
To nas, kako kaže naš sagovornik, dovodi do pitanja da li se sve ovo što je EU u međuvremenu činila posredujući u tom dijalogu može okarakterisati kao olakšavanje dijaloga, jer je u tome bilo ultimatuma, pretnji i čega sve ne, upućenih ka samo jednoj strani – Srbiji.
Zloupotreba savetodavne rezolucije GS UN
„To nije bila volja GS UN niti UN. Nemačko –francuski plan sigurno nije nešto što ide u tom pravcu niti da nam se preti sankcijama ni ti pritiscima. To je zloupotreba savetodavne Rezolucije UN i zbog toga treba da se u GS UN otvori pitanje izveštaja, odnosno, da se od EU zatraži izveštaj o celom dosadašnjem toku pregovaračkog procesa. Jer, prošlo je 14 godina od kako je GS UN dala EU da olakša dijalog a ona za sve ovo vreme nijednom nije podnela izveštaj u UN o toku i razvoju dijaloga u kome je jedini zadatak imala da ga olakša. To nije logično,“ zaključak je Jovanovića.
Po njegovom mišljenju, postoji mogućnost, ako bude volje, da se imenuje od strane SB UN specijalni izaslanik koji bi vodio dijalog Beograda i Prištine, a koliko bi i da li bi u to ostao uključen i tim iz EU i Amerike zavisilo bi od odluke SB UN, kao što bi na volju ovom telu bilo ostavljeno da proceni da li će sporazumu potpisani pod patronatom EU ostati na snazi, poput Briselskog sporazuma.
