U susret samitu G20 u Indiji: Koji su glavni zadaci organizacije i koliki je značaj Rusije
© AP Photo / Aijaz Rahi
Pratite nas
Osamnaesti samit G20 održaće se od 9-10. septembra u prestonici Indije Nju Delhiju. Događaju neće prisustvovati ni ruski predsednik Vladimir Putin ni kineski lider Si Đinping. Rusiju će na forumu predstavljati šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, a Kinu premijer Državnog saveta te zemlje Li Ćijang.
Na događaj su pozvani svi lideri zemalja članica, kao i lideri još devet zemalja: Bangladeša, Egipta, Španije, Mauricijusa, Nigerije, Holandije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Omana i Singapura.
Značaj G20 i najvažniji zadaci
„Grupa dvadeset“ je vodeći forum za međunarodnu saradnju o najvažnijim aspektima međunarodnih ekonomskih i finansijskih pitanja. Glavni pravci rada G20 su: unapređivanje finansijskog regulisanja u cilju smanjenja rizika i sprečavanja budućih finansijskih kriza; reforma međunarodne finansijske arhitekture.
To su, takođe i obezbeđivanje stabilnosti i otpornosti ekonomskog rasta; doprinos međunarodnom razvoju; jačanje multilateralnog trgovinskog sistema, zasnovanog na pravilima Svetske trgovinske organizacije; borba protiv erozije poreske baze i utaje poreza; razvoj tržišta infrastrukturnih investicija; upravljanje procesima digitalizacije ekonomije; sprečavanje korupcije i finansiranje terorizma.
Usled pandemije kovid-19 koja se dogodila 2020. godine, na spisku zadataka G20 našli su se takođe podrška globalnom sistemu zdravstvene zaštite i njegovoj otpornosti na buduće pandemije.
„Grupa dvadeset“ osnovana je na inicijativu Sjedinjenih Američkih Država i Kanade u okviru samita „Grupe osam“ septembra 1999. godine u Kelnu (Nemačka).
Osnivačka konferencija održana je od 15-16. decembra 1999. godine u Berlinu.
Povod za formiranje grupe – finansijska kriza
Kao povod za stvaranje G20 poslužila je finansijska kriza tokom 1997-1998. godine, koja je demonstrirala ranjivost međunarodnog finansijskog sistema u uslovima globalizacije ekonomskih odnosa.
Učesnici Grupe dvadeset su Australija, Argentina, Brazil, Velika Britanija, Nemačka, Indija, Indonezija, Italija, Kanada, Kina, Koreja, Meksiko, Rusija, Saudijska Arabija. SAD, Turska, Južnoafrička republika, Japan, kao i Evropska unija.
Zemlje članice G20 čine dve trećine svetske populacije, oko 85 odsto svetskog BDP-a, više od 75 odsto svetske trgovine.
Do 2008. godine aktivnost G20 odvijala se, uglavnom, u okviru godišnjih sastanaka ministara finansija i direktora centralnih banaka zemalja učesnica.
Na samitu G20 tradicionalno učestvuju njegove stalne članice, kao i lideri pozvanih zemalja i međunarodne organizacije. Španija ima status stalnog gosta u G20.
Evropsku Uniju predstavljaju predsednik Evropske komisije i predsednik Evropskog saveta.
22 Novembar 2020, 17:57
Samiti se održavaju u zemlji koja ispunjava obaveze predsedavajućeg grupe.
Predsedavajuća zemlja menja se svake godine po principu rotacije i smenjivanja regiona.
U tekućoj godini predsedavajuća zemlja je Indija.
Ruski predlozi uvek u završnim deklaracijama samita G20
G20 nema stalni sekretarijat. Za agendu i koordinaciju rada zaduženi su lični predstavnici lidera G20, koji su poznati kao „šerpasi“, zajedno sa ministrima finansija i upravljačkim centralnim bankama.
Od 2010. godine lideri G20 odlučili su da se okupljaju najviše jednom godišnje.
Ruska Federacija učestvovala je u svim samitima G20 od momenta njenog osnivanja i predlagala za razmatranje pitanja koja su uvek bila odražena u završnim deklaracijama samita.
U sklopu najvažnijih tema koje je Rusija predložila je reforma međunarodnih finansijskih institucija, odobravanje standarda za regulisanje i nadzor u finansijskojm sektoru i ograničavanje nivoa državnog duga učesnika foruma.
Rusija je predsedavala „Grupom dvadeset“ 2013. godine. Završni samit održan je od 5-6. septembra u Sankt Peterburgu.
Jedan od ključnih rezultata ruskog predsedavanja bilo je usvajanje peterburškog Akcionog plana, koji uključuje strategije članova G20 za ostvarenje održivog, stalnog i izbalansiranog rasta, kao i pregled ispunjenja obaveza, koje su preuzeli na sebe članovi foruma tokom prethodnih godina.
Posebna pažnja posvećivana virusu korona i klimatskim promenama
G20 je 26. marta 2020. godine na inicijativu Saudijske Arabije prvi put u istoriji održala eksterni samit preko video-linka, posvećen borbi protiv pandemije virusa korona i njenog uticaja na svetsku ekonomiju.
Samit lidera G20 održan je od 20-21. novembra preko video-linka pod predsedavanjem Saudijske Arabije.
Na kraju samita bila je usvojena završna deklaracija u kojoj su se lideri zemalja obavezali da će voditi mir ka snažnoj, stabilnoj, uravnoteženoj i punopravnoj eri nakon pandemije novog virusa korona.
31 Oktobar 2021, 14:07
Na inicijativu premijera Italije Marija Dragija, 12. oktobra 2021. godine, održan je vanredni samit G20 o Avganistanu, tokom koga su lideri razmotrili destabilizaciju situacije u zemlji.
Šesnaesti sastanak lidera G20 održan je od 30-31. oktobra 2021. godine u Rimu.
Ruski predsednik Vladimir Putin i kineski lider Si Đinping učestvovali su preko video-linka, a Rusiju je predstavljao šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.
Glavne teme na samitu bile su klima, obnova i posledice pandemije. Posebno su razmatrani problemi zemalja u razvoju tokom sprovođenja kampanje vakcinacije i podrške sopstvenih ekonomija.
Na kraju samita usvojena je Rimska deklaracija lidera „Grupa dvadeset“.
Između ostalog, zemlje G20 apelovale su da se ulože napori za ograničavanje rasta globalnog zagrevanja na nivou od 1,5 stepeni Celzijusa i obavezali da razrade nacionalne planove za obnovu i povećanje stabilnosti, usmerene na ublažavanje posledica promena klime.
Ukrajinski sukob i prehrambeni sporazum među glavnim temama prošlogodišnjeg samita
Prošle godine, 17. samit lidera G20 održan je od 15-16. novembra u Indoneziji na ostrvu Bali.
Delegaciju Rusije predvodio je ministar inostranih poslova Sergej Lavrov.
Jedna od centralnih tema bila je situacija u Ukrajini. Zahvaljujući naporima ruske delegacije u dokumentu su odraženi različiti stavovi povodom specijalne operacije i antiruskih sankcija. Takođe je istaknut značaj prehrambenog sporazuma i nedopustivost pretnji primene nuklearnog oružja i njegove direktne upotrebe.
Posebna zahvalnost bila je upućena Turskoj i UN za njihove posredničke napore na stvaranju neophodnih uslova za prehrambeni sporazum.
7 Septembar 2023, 08:20
