Nije sporazum propao zbog Rusije – Zapad je varao
© Sputnik / Aleksandr Galьperin
/ Pratite nas
Sasvim je sigurno da odgovornost za propast „Crnomorske inicijative“ ne leži na Rusiji, već na Ukrajini i na Zapadu jer nisu ispunjene dogovorene stvari. Ne radi se o tome da je Rusija od nečega odustala, već da druga strana nije ispunila preuzete obaveze. Jer jednom se mora staviti tačka na manir Zapada da potpisuje ugovore koje ne poštuje.
A da Rusija nije odgovorna za to što „crnomorska inicijativa“ nije uspela govore i brojevi, navodi konsultant Branko Pavlović. O tome govori i najnovije saopštenje ruskog Ministarstva spoljnih poslova u kome se navodi da dogovor o žitu nije pomogao najsiromašnijim zemljama u borbi protiv gladi – one su dobile svega tri procenta od ukupne mase izvezenog žita koja iznosi 32,8 miliona tona.
Sekretarijat UN i Zapad nisu hteli i ne žele da ispune svoje obaveze. Ispostavilo se da, dok je EU kao deo „posla, izvozila stočno žito iz Ukrajine za sopstvene potrebe, pokušala da blokira rusku poljoprivredu i da joj stvori uslove koji bi bili neisplativi za proizvodnju, dok svetska organizacija nije rešila situaciju, navodi se u saopštenju.
Takođe, nakon raskida ugovora, cene žitarica su u stalnom padu, a u avgustu su pale između četiri i pet odsto.
Zapad mora da nauči da potpisane sporazume treba poštovati
Prema Pavlovićevim rečima, pad cena žitarica dokazuje da nema nestašice hrane u svetu i, između ostalog je posledica jako dobre žetve u Kini koja je tradicionalno značajan uvoznik.
„Pošto je u Kini smanjena potražnja, a Rusija je opet imala vrlo dobru godinu, sa značajnim mogućnostima izvoza, onda, pri pravilnoj distribuciji, bez obzira na proizvodnju u Ukrajini, nema nikakvih problema na svetskom nivou“, objašnjava Pavlović.
Osim toga, žito izvezeno u okviru „Crnomorske inicijative“ samo je obogatilo proizvođače stočne hrane u Ukrajini, jer je bilo namenjeno ishrani stoke, a ne siromašnim državama Afrike. Takođe, podsećaju iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Ukrajina se više ne može smatrati žitnicom sveta, jer njen udeo u izvozu žitarica stalno opada (sada iznosi oko pet odsto), dok se površine zasada smanjuju, između ostalog i zbog trovanja radijacijom i toksinima iz municije sa osiromašenim uranijumom.
Nadalje, Evropa ne pomaže Ukrajini da izvozi žito jer od maja postoji zabrana na uvoz ukrajinskih žitarica u zemlje koje se sa njom graniče.
Problem najugroženijih zbog moguće nestašice hrane sada se rešava na drugačiji način, podseća Pavlović. O tome svedoči dogovor Putin-Erdogan, postignut nedavno u Sočiju o izvozu ruskih žitarica koje će u Turskoj biti prerađene u brašno, a odatle biti distribuirane u zemlje koje imaju problema sa snabdevanjem hranom.
„Kao što znamo iz statistike, iz analiza gde su završavale količine žita po sporazumu, vidimo da su završavale ne u državama kojima je žito najpotrebnije, nego u Evropskoj uniji i drugim razvijenim zemljama koje uopšte nisu u problemu snabdevanja. Tako je sve što je preduzeto nužno preduzeti da bi Zapad shvatio da je došlo vreme da i on mora da ispunjava svoje ugovorom preuzete obaveze, a ne da zahteva od drugih da ispunjavaju obaveze, a da za njega važi „nikom ništa“. E to „nikom ništa“ je prošlo vreme“, ističe Pavlović.
UN-u je potrebno veliko spremanje
Za funkcionisanje dogovora potrebno je, prema ruskom Ministarstvu spoljnih poslova povezati rusku Poljoprivrednu banku sa SVIFT-om, rešiti pitanje osiguranja ruskih brodova, deblokirati rusku imovinu u inostranstvu. Ništa od toga nije urađeno – samo obećanja i „doručci“, navodi se u saopštenju.
Sa druge strane, UN ćute o restauraciji amonijačnog cevovoda Toljati-Odesa, kojim bi veštačko đubrivo moglo da se otprema prema desetinama miliona ljudi kojima je potrebno. Iako je Rebeka Grinspen, ispred UN-a zadužena za žitni sporazum, pozivana da dođe u Moskvu, ona to ne želi, a ne želi ni Moskvi šalje izveštaje, stoji u saopštenju.
Prema Pavlovićevoj oceni, uloga UN-a u „Crnomorskoj inicijativi“ bila je jako loša. Iz srpskog iskustva sa različitim telima UN-a, može se reći da su ona opterećena prisustvom, kako je rekao, zapadnih špijuna, koji ne vode poslove u interesu svetske organizacije, već po američkoj i zapadnoj agendi.
„Sve ono što su obaveze UN-a, da bi obezbedile stabilnost ne izvršavaju se ukoliko je nalog da se to ne čini jer bi Rusija mogla da izgleda bolja, ne samo da joj koristi. Recimo, 300 000 tona đubriva koje je poklonjeno najsiromašnijim zemljama – ni deset odsto toga nije distribuirano, a za to su bile zadužene UN. To sve govori o tome da je čitavom sistemu UN-a neophodno „veliko spremanje“ i to treba čitati kroz odluku BRIKS-a o demokratizaciji različitih institucija, da UN moraju imati svoju birokratiju koja stvarno radi u korist UN-a, a ne u korist Zapada", komentariše Pavlović.
Ipak, Rusija je poslala pomoć u veštačkom đubrivu Malaviju (20 000 tona), Keniji (34 000 tona), Zimbabveu (23 000 tona), Nigeriji (34 000 tona) i Šri Lanki (55 000 tona) dok je 200 000 tona pšenice poslala Somaliji, Centralnoafričkoj republici, Burkini Faso, Zimbabveu, Maliju i Eritreji.
6 Septembar 2023, 13:55
