https://lat.sputnikportal.rs/20230907/mostove-izmedju-moskve-i-jerevana-niko-ne-moze-spaliti-olivera-ikodinovic-1160937640.html
Mostove između Moskve i Jerevana niko ne može spaliti
Mostove između Moskve i Jerevana niko ne može spaliti
Sputnik Srbija
Zajedničke vojne vežbe Jermenije i SAD govore o tome da NATO pokušava da stavi šapu na tu bivšu sovjetsku republiku i otvori novi front protiv Rusije. S druge... 07.09.2023, Sputnik Srbija
2023-09-07T22:22+0200
2023-09-07T22:22+0200
2023-09-07T22:22+0200
svet
rusija
rusija – vojska i naoružanje
rusija – politika
jermenija
sad
zajedničke vojne vežbe
nato
ruska vojna baza
manevri
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110454/09/1104540917_0:0:3043:1713_1920x0_80_0_0_e17f09670f9107c2d33a7106a829c5ed.jpg
Ministarstvo odbrane Jermenije saopštilo je da je svrha vežbe „Orao partner 2023“ („Eagle partner 2023“), koja će biti održana od 11. do 20. septembra u toj zemlji, priprema jermenskih snaga za učešće u međunarodnim mirovnim misijama. Cilj manevara je da se poboljša koordinacija formacija koje učestvuju u mirovnim misijama, kao i da se poveća spremnost jermenske jedinice za planiranu evaluaciju u okviru programa NATO-a „Partnerstvo za mir“.Kremlj je saopštio da planovi jermenskih vlasti da održe zajedničke vojne vežbe sa SAD izazivaju zabrinutost, posebno u trenutnoj situaciji, ističući da će Rusija analizirati ove informacije i pratiti situaciju.Nije navedeno koliko će američkih i jermenskih vojnika biti uključeno u ove manevre, ali se sve dešava u senci činjenice da je Jerevan opozvao svog stalnog predstavnika pri ODKB i odbio da izvede vežbe ODKB-a na svojoj teritoriji, kao i da učestvuje u manevrima ODKB-a „Borbeno bratstvo – 2023“, koje su početkom ovog meseca održavane u Belorusiji.Takođe, sve se dešava i u trenutku kada predsednik Evropskog komiteta za proširenje Alijanse Gunter Felinger poziva Jerevan da uđe u NATO, dok premijer Nikol Pašinjan izjavljuje da pitanje istupanja iz vojno-bezbednosne organizacije tj. ODKB-a „ostaje na dnevnom redu“.Kako je ranije rekao, to može da se desi ako Jerevan „vidi da se ODKB povukao iz Jermenije“, odnosno ako ne ispuni svoje obaveze prema republici koja je bila deo Sovjetskog Saveza do 1991. godine.Pašinjan je takođe izjavio za jedan italijanski list da Rusija nije uspela da zaštiti Jermeniju od, kako je naveo, kontinuirane agresije iz Azerbejdžana. On je sugerisao da rat u Ukrajini znači da Moskva nije u stanju da garantuje bezbednost Jermenije i regiona.Kako je naveo, bezbednosna arhitektura Jermenije je „99,99 odsto“ vezana za Rusiju, uključujući i snabdevanje oružjem i municijom, a oslanjanje isključivo na Rusiju kao garanta bezbednosti Jermenije bila je „strateška greška“.Pašinjan je objasnio da sada zemlja pokušava da diverzifikuje svoju bezbednosnu politiku, dok „Rusija napušta region zbog koraka koje preduzima ili ne preduzima“.Kao odgovor na to, Moskva je poručila da „Rusija igra doslednu, veoma važnu ulogu u stabilizaciji situacije u ovom regionu i da nastaviti da igra tu ulogu".Eksperti objašnjavaju da Pašinjan, u situaciji oko Nagorno-Karabaha, koristi Rusiju kao gromobran za nezadovoljstvo koje se protiv njega gomila u jermenskom društvu, ocenjujući da je retorika vlasti u Jerevanu na ovu temu krajnje opasna.Stručnjaci napominju da je Rusija bila ta koja je zaustavila vojni sukob i spasila Jermeniju od još većeg poraza i gubitka celog Karabaha.Pokušaje Jerevana da pronađe Rusiji alternativu eksperti vide kao loše osmišljene korake koji će samo izazvati dodatnu napetost u ionako teškoj situaciji, ali tu krizu vide kao „privremenu distancu“ i sigurni su da niko neće „paliti mostove“.Zapad otvara novi front protiv RusijeRusija ima 102. vojnu bazu u Jermeniji sa nekoliko hiljada vojnika, čiji su zadaci, između ostalog, osiguranje strateške stabilnosti spoljne granice, zaštita interesa Rusije i bezbednosti Jermenije. Takođe, Rusija održava mirovne snage u regionu kako bi podržala sporazum kojim je okončan rat između Jermenije i Azerbejdžana 2020. godine.Ruska baza će u Jermeniji raditi do 2044. godine, a dve zemlje imaju i jedinstven PVO sistem.Ruski šef dipplomatije Sergej Lavrov je još u maju obelodanio informacije do kojih je došla Moskva da SAD „savetuju“ Jermeniju da odustane od razmeštanja ruske baze i ruskih graničara, obećavajući joj da će zauzvrat „osigurati bezbednost“. Po oceni Lavrova, to je direktno podmićivanje i otvorena provokacija.Politolog Artur Atajev navodi da se u Jermeniji i ovom regionu beleži ekspanzija stranog nevladinog sektora. Prema nekim procenama, dodaje ekspert, u Jermeniji, državi sa oko tri miliona stanovnika, deluje 2,5 hiljada neprofitnih, nevladinih organizacija, a 97 odsto njih se finansira iz inostranstva. Iznikle su i dale su podsticaj rađanju nove političke elite, ocenjuje Atajev.On ističe da SAD pokušavaju da diskredituju ruske mirovne napore u Nagorno-Karabahu i stvore „drugi front“ u Jermeniji protiv Rusije.„Ukrajinska zamka za Rusiju nije uspela. Amerikanci su sami upali u tu klopku i sada intenzivno razmišljaju gde da otvore drugi front. Nije uspelo ni u Gruziji... A sada treba da se sprovede ceo program diskreditacije ruskog mirovnog kontingenta i ruskih mirovnih napora u Jermeniji. Ne postoji presedan za uspešno rešavanje sukoba u Zakavkazju bez učešća Rusije. Jednostavno, nema ga! Aktuelni format mirovnog kontingenta je stabilizujući faktor. Žele da ga diskredituju i da nanesu štetu njegovom imidžu i nastoje na tome da postignu povlačenje ruske vojne baze iz Gjumrija i ruskog mirovnog kontingenta koji osigurava bezbednost Nagarno-Karabaha. To je zadatak SAD, a cilj je otvaranje drugog fronta“, kaže Atajev.Nagorno-Karabah je decenijama bio izvor tenzija između Jerevana i Bakua. Međunarodno je priznat kao deo Azerbejdžana, ali njegovih 120.000 stanovnika su pretežno etnički Jermeni. Otcepio se od Bakua posle rasapada SSSR-a, početkom devedesetih, iako je Azerbejdžan povratio kontrolu nad nekim oblastima u teškim borbama 2020. godine. Sukob je okončan mirovnim sporazumom kojim je priznata pobeda azerbejdžanskih snaga, a dogovor je postignut uz pomoć Rusije.Ulazak Jermenije u NATO – fantazija ZapadaTasic ocenjuje da Jermenija pokušava da dobije veću podršku Zapada, pošto se zemlja nalazi u prilično teškoj situaciji zbog konflikta sa Azerbejdžanom, dok SAD pokušavaju da izoluju Rusiju na Južnom Kavkazu i udalje je od njenih saveznika, pre svega od Jermenije.Prozapadni mediji i nevladine organizacije u Jermeniji, koje finansira Zapad rade na tome da oslabe i, ako je moguće, prekinu veze između Rusije i Jermenije, dodao je ekspert.Međutim, Tasic ističe da uprkos svemu ovome, kao i činjenici da je Jerevan poslao humanitarnu pomoć Ukrajini, a Pašinjanova supruga učestvuje na forumu u Kijevu, nije sve tako crno kao što izgleda. Prema njegovim rečima, između Rusije i Jermenije jača obostrano korisna bilateralna saradnja u različitim sferama.„Jermenija ubrzano povećava trgovinsku razmenu sa Rusijom. U poslednje dve godine, posle početka specijalne vojne operacije, to je počelo da obezbeđuje Jermeniji ekonomski rast. Odnosno, to su realne koristi za republiku. Ali i bezbednosna saradnja se nastavlja. Konkretno, imamo tamo ruske graničare, oni jačaju svoje prisustvo na jermenskim granicama, a nedavno je bilo reči o tome da je otvoren i aerodrom ‘Kapan’, koji se nalazi u blizini granice sa Azerbejdžanom. I tu je posebno postavljen punkt ruskih graničara kako bi letovi bili bezbedniji. Postoji dogovor o otvaranju konzulata na jugu Jermenije u regionu. Odnosno, ne može se reći da je sve loše, ali potrebni su pragmatizam i razboritost sa obe strane kako bi se rešila neka problematična pitanja, našli obostrano korisni kompromisi i rešili ih u duhu savezništva“, zaključio je ekspert.Što se tiče ulaska Jermenije u NATO, zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško nazvao je takve izjave „bujnim fantazijama“. Jermenija je članica ODKB i Moskva polazi od realnosti, dodao je on.Takođe je rekao da će Moskva nastaviti da jača vojnu i političku saradnju sa Jermenijom, te dve zemlje ostaju saveznici, oslanjajući se jedna na drugu u bezbednosnim pitanjima. On je izrazio uverenje da će „ova konstanta biti odlučujuća“ u odnosima između država i šire.
https://lat.sputnikportal.rs/20230721/pasinjan-bez-mirovnog-sporazuma-novi-rat-sa-azerbejdzanom-vrlo-verovatan--1158909516.html
jermenija
sad
nagorno karabah
azerbejdžan
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – vojska i naoružanje, rusija – politika, jermenija, sad, zajedničke vojne vežbe, nato, ruska vojna baza, manevri, nagorno karabah, azerbejdžan
rusija, rusija – vojska i naoružanje, rusija – politika, jermenija, sad, zajedničke vojne vežbe, nato, ruska vojna baza, manevri, nagorno karabah, azerbejdžan
Mostove između Moskve i Jerevana niko ne može spaliti
Zajedničke vojne vežbe Jermenije i SAD govore o tome da NATO pokušava da stavi šapu na tu bivšu sovjetsku republiku i otvori novi front protiv Rusije. S druge strane, ovi manevri se mogu tumačiti i kao zaokret Jerevana ka Zapadu, ali ruski stručnjaci smatraju da, uprkos svemu, mostove između Moskve i Jerevana niko ne može spaliti.
Ministarstvo odbrane Jermenije saopštilo je da je svrha vežbe „Orao partner 2023“ („Eagle partner 2023“), koja će biti održana od 11. do 20. septembra u toj zemlji, priprema jermenskih snaga za učešće u međunarodnim mirovnim misijama. Cilj manevara je da se poboljša koordinacija formacija koje učestvuju u mirovnim misijama, kao i da se poveća spremnost jermenske jedinice za planiranu evaluaciju u okviru programa NATO-a „Partnerstvo za mir“.
Kremlj je saopštio da planovi jermenskih vlasti da održe zajedničke vojne vežbe sa SAD izazivaju zabrinutost, posebno u trenutnoj situaciji, ističući da će Rusija analizirati ove informacije i pratiti situaciju.
„Ne sećam se da su se održavale neke zajedničke jermensko-američke vežbe, mada, koliko se može proceniti, one neće biti velikih razmera. Odnose se na mirovne operacije u kojima Jermenija učestvuje već duže vreme. Konkretno, jermenski kontingent je bio na Kosovu kao deo međunarodne mirovne misije i na drugim mestima gde su učestvovale zapadne zemlje, pre svega u okviru NATO bloka“, kaže Konstantin Tasic, ekspert za Južni Kavkaz.
Nije navedeno koliko će američkih i jermenskih vojnika biti uključeno u ove manevre, ali se sve dešava u senci činjenice da je Jerevan opozvao svog stalnog predstavnika pri ODKB i odbio da izvede vežbe ODKB-a na svojoj teritoriji, kao i da učestvuje u manevrima ODKB-a „Borbeno bratstvo – 2023“, koje su početkom ovog meseca održavane u Belorusiji.
Takođe, sve se dešava i u trenutku kada predsednik Evropskog komiteta za proširenje Alijanse Gunter
Felinger poziva Jerevan da uđe u NATO, dok premijer Nikol Pašinjan izjavljuje da pitanje istupanja iz vojno-bezbednosne organizacije tj. ODKB-a „ostaje na dnevnom redu“.
Kako je ranije rekao, to može da se desi ako Jerevan „vidi da se ODKB povukao iz Jermenije“, odnosno ako ne ispuni svoje obaveze prema republici koja je bila deo Sovjetskog Saveza do 1991. godine.
Pašinjan je takođe izjavio za jedan italijanski list da Rusija nije uspela da zaštiti Jermeniju od, kako je naveo, kontinuirane agresije iz Azerbejdžana. On je sugerisao da rat u Ukrajini znači da Moskva nije u stanju da garantuje bezbednost Jermenije i regiona.
Kako je naveo, bezbednosna arhitektura Jermenije je „99,99 odsto“ vezana za Rusiju, uključujući i snabdevanje oružjem i municijom, a oslanjanje isključivo na Rusiju kao garanta bezbednosti Jermenije bila je „strateška greška“.
Pašinjan je objasnio da sada zemlja pokušava da diverzifikuje svoju bezbednosnu politiku, dok „Rusija napušta region zbog koraka koje preduzima ili ne preduzima“.
Kao odgovor na to, Moskva je poručila da „Rusija igra doslednu, veoma važnu ulogu u stabilizaciji situacije u ovom regionu i da nastaviti da igra tu ulogu".
Eksperti objašnjavaju da Pašinjan, u situaciji oko Nagorno-Karabaha, koristi Rusiju kao gromobran za nezadovoljstvo koje se protiv njega gomila u jermenskom društvu, ocenjujući da je retorika vlasti u Jerevanu na ovu temu krajnje opasna.
Stručnjaci napominju da je Rusija bila ta koja je zaustavila vojni sukob i spasila Jermeniju od još većeg poraza i gubitka celog Karabaha.
Pokušaje Jerevana da pronađe Rusiji alternativu eksperti vide kao loše osmišljene korake koji će samo izazvati dodatnu napetost u ionako teškoj situaciji, ali tu krizu vide kao „privremenu distancu“ i sigurni su da niko neće „paliti mostove“.
Zapad otvara novi front protiv Rusije
Rusija ima 102. vojnu bazu u Jermeniji sa nekoliko hiljada vojnika, čiji su zadaci, između ostalog, osiguranje strateške stabilnosti spoljne granice, zaštita interesa Rusije i bezbednosti Jermenije. Takođe, Rusija održava mirovne snage u regionu kako bi podržala sporazum kojim je okončan rat između Jermenije i Azerbejdžana 2020. godine.
Ruska baza će u Jermeniji raditi do 2044. godine, a dve zemlje imaju i jedinstven PVO sistem.
Ruski šef dipplomatije Sergej Lavrov je još u maju obelodanio informacije do kojih je došla Moskva da SAD „savetuju“ Jermeniju da odustane od razmeštanja ruske baze i ruskih graničara, obećavajući joj da će zauzvrat „osigurati bezbednost“. Po oceni Lavrova, to je direktno podmićivanje i otvorena provokacija.
Politolog Artur Atajev navodi da se u Jermeniji i ovom regionu beleži ekspanzija stranog nevladinog sektora. Prema nekim procenama, dodaje ekspert, u Jermeniji, državi sa oko tri miliona stanovnika, deluje 2,5 hiljada neprofitnih, nevladinih organizacija, a 97 odsto njih se finansira iz inostranstva. Iznikle su i dale su podsticaj rađanju nove političke elite, ocenjuje Atajev.
On ističe da SAD pokušavaju da diskredituju ruske mirovne napore u Nagorno-Karabahu i stvore „drugi front“ u Jermeniji protiv Rusije.
„Ukrajinska zamka za Rusiju nije uspela. Amerikanci su sami upali u tu klopku i sada intenzivno razmišljaju gde da otvore drugi front. Nije uspelo ni u Gruziji... A sada treba da se sprovede ceo program diskreditacije ruskog mirovnog kontingenta i ruskih mirovnih napora u Jermeniji. Ne postoji presedan za uspešno rešavanje sukoba u Zakavkazju bez učešća Rusije. Jednostavno, nema ga! Aktuelni format mirovnog kontingenta je stabilizujući faktor. Žele da ga diskredituju i da nanesu štetu njegovom imidžu i nastoje na tome da postignu povlačenje ruske vojne baze iz Gjumrija i ruskog mirovnog kontingenta koji osigurava bezbednost Nagarno-Karabaha. To je zadatak SAD, a cilj je otvaranje drugog fronta“, kaže Atajev.
Nagorno-Karabah je decenijama bio izvor tenzija između Jerevana i Bakua. Međunarodno je priznat kao deo Azerbejdžana, ali njegovih 120.000 stanovnika su pretežno etnički Jermeni. Otcepio se od Bakua posle rasapada SSSR-a, početkom devedesetih, iako je
Azerbejdžan povratio kontrolu nad nekim oblastima u teškim borbama 2020. godine. Sukob je okončan mirovnim sporazumom kojim je priznata pobeda azerbejdžanskih snaga, a dogovor je postignut uz pomoć Rusije.
Ulazak Jermenije u NATO – fantazija Zapada
Tasic ocenjuje da Jermenija pokušava da dobije veću podršku Zapada, pošto se zemlja nalazi u prilično teškoj situaciji zbog konflikta sa Azerbejdžanom, dok SAD pokušavaju da izoluju Rusiju na Južnom Kavkazu i udalje je od njenih saveznika, pre svega od Jermenije.
„Za SAD region Kavkaza je, kako oni sami govore, važan, ali nije od vitalnog značaja. Odnosno, ta regija i dalje igra sporednu ulogu u njihovoj spoljnoj politici. Sada su njihove snage prilično koncentrisane u jugoistočnoj Aziji i na tome kako da se suprotstave Kini. Dakle, njihov interes je upravo u tome da spreče prisustvo svojih geopolitičkih protivnika tamo. To su, pre svega, Rusija i Iran. Jermenija u ovom slučaju zauzima važno mesto, pošto je vojno-politički saveznik Rusije i članica ODKB i ima zajedničku granicu sa Iranom“, objašnjava ekspert.
Prozapadni mediji i nevladine organizacije u Jermeniji, koje finansira Zapad rade na tome da oslabe i, ako je moguće, prekinu veze između Rusije i Jermenije, dodao je ekspert.
Međutim, Tasic ističe da uprkos svemu ovome, kao i činjenici da je Jerevan poslao humanitarnu pomoć Ukrajini, a Pašinjanova supruga učestvuje na forumu u Kijevu, nije sve tako crno kao što izgleda. Prema njegovim rečima, između Rusije i Jermenije jača obostrano korisna bilateralna saradnja u različitim sferama.
„Jermenija ubrzano povećava trgovinsku razmenu sa Rusijom. U poslednje dve godine,
posle početka specijalne vojne operacije, to je počelo da obezbeđuje Jermeniji
ekonomski rast. Odnosno, to su realne koristi za republiku. Ali i bezbednosna saradnja se nastavlja. Konkretno, imamo tamo ruske graničare, oni jačaju svoje prisustvo
na jermenskim granicama, a nedavno je bilo reči o tome da je otvoren i aerodrom ‘Kapan’, koji se nalazi u blizini granice sa Azerbejdžanom. I tu je posebno postavljen punkt ruskih graničara kako bi letovi bili bezbedniji. Postoji dogovor o otvaranju konzulata na jugu Jermenije u regionu. Odnosno, ne može se reći da je sve loše, ali potrebni su pragmatizam i razboritost sa obe strane kako bi se rešila neka problematična pitanja, našli obostrano korisni kompromisi i rešili ih
u duhu savezništva“, zaključio je ekspert.
Što se tiče ulaska Jermenije u NATO, zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško nazvao je takve izjave „bujnim fantazijama“. Jermenija je članica ODKB i Moskva polazi od realnosti, dodao je on.
Takođe je rekao da će Moskva nastaviti da jača vojnu i političku saradnju sa Jermenijom, te dve zemlje ostaju saveznici, oslanjajući se jedna na drugu u bezbednosnim pitanjima. On je izrazio uverenje da će „ova konstanta biti odlučujuća“ u odnosima između država i šire.
