Ovo je istorijski trenutak: Zvanično počinje „briksizacija“ sveta i veliki zaokret
© Sputnik / Grigory Sysoev
/ Pratite nas
Retko kada ljudi prisustvuju promeni istorije, a ono što se dogodilo na samitu BRIKS i odluka o proširenju te organizacije na još šest zemalja je upravo to. Sve jako podseća na entuzijazam i optimizam koji su vladali u vreme kada se formirao Pokret nesvrstanih. Tako da bi se slobodno moglo reći da prisustvujemo “briksizaciji” sveta.
Ovako novinar i spoljnopolitički analitičar Borislav Korkodelović komentariše odluku članica BRIKS da u članstvo pozovu Argentinu, Egipat, Iran, Etiopiju, Ujedinjene Arapske Emirate i Saudijsku Arabiju.
Briksizacija sveta – podsticaj multipolarnosti
Korkodelovića, kako kaže, atmosfera podseća na vreme Bandunške konferencije iz 1955. i prve konferencije Pokreta nesvrstanih održane u Beogradu 1961. naš sagovornik napominje da i neki ruski teoretičari proširenje BRIKS-a nazivaju „novom nesvrstanošću“.
„Što se brojeva tiče, sadašnji BDP pet članica BRIKS bio je između 26 i 27 odsto ukupnog globalnog BDP. sada će on, prema računici brazilskih ekonomista, skočiti na 37 odsto. Onda možemo da zamislimo koliko će to skočiti u narednim godinama, jer zemlje koje su primljene su zemlje u razvoju, zemlje poput Saudijske Arabije ili UAE imaju već solidno razvijene privrede koje teže daljem razvoju“, ističe Korkodelović.
S druge strane, struktura članica je, dodaje on, povoljna – neke su, poput Etiopije mnogoljudne i imaju mlado stanovništvo. Uz Rusiju, Saudijsku Arabiju, UAE i Iran praktično se dve trećine naftnih rezervi i rezervi gasa nalazi u okviru država članica BRIKS.
Korkodelović podseća na završni govor ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je rekao da će se čovečanstvo i u budućnosti oslanjati na naftu i gas kao glavne energente, kao i na govor kineskog predsednika Si Đinpinga da ohrabruje što je veliki broj zemalja pokazao interesovanje za članstvo u BRIKS.
Ukupno je oko četrdeset zemalja pokazalo interesovanje za članstvo u organizaciji, a formalni zahtev podnele su 23 zemlje.
„Činjenica je da je ovo jedan veliki podsticaj politici multipolarnosti i da će se Zapad, ta „zlatna milijarda“, svim silama boriti i ometati proces proširenja“, konstatuje naš sagovornik.
Nad opasnostima proširenja prevladala je sveopšta korist
Ono što se navodi kao opasnost od proširenja jeste da bi prebrzi prijem novih članica stvorio nekoherentnu organizaciju u kojoj bi veliki broj članica pre oslabio, nego što bi ojačao blok. Tih opasnosti su, prema Korkodelovićevim rečima svesni i lideri BRIKS i otuda se organizacija i nije širila od 2010.
Međutim, sada su članice BRIKS postale Saudijska Arabija, UAE i Iran, i da bi se u okviru takvog foruma vodio dijalog, kako bi došlo do pomirenja i saradnje.
Za sada to u slučaju Saudijske Arabije, Emirata i Irana, zahvaljujući kineskom posredovanju jako dobro funkcioniše, kaže Korkodelović.
„Opasnosti postoje, međutim, preovlađuje korist, preovlađuje entuzijazam i želja 40 zemalja da uđu u projekat multipolarnosti koji znači manje pritisaka sa Zapada, manju izloženost sankcijama, manju pretnju državnim udarima, jer BRIKS ima široko polje saradnje. Pored trgovine, kulture, obrazovanja on ima i bezbednosno polje saradnje“, konstatuje Korkodelović.
U članstvo primljene najznačajnije regionalne sile
Princip ravnomerne geografske rasprostranjenosti, koje su članice BRIKS-a uzele kao kriterijum proširenja, prema Korkodelovićevom mišljenju je logičan.
Naš sagovornik se poziva na ruskog ekonomistu Jaroslava Lisovolika, koga nazivaju „guru BRIKS-a“. On je do u tančine razradio ideju geografske rasprostranjenosti, ali i prirodne upućenosti jedne zemlje na drugu. Tako su Indija i Brazil, zajedno sa Južnom Afrikom, još pre BRIKS tesno sarađivali. Sa druge strane, još od ere Borisa Jeljcina, Rusija i Kina imale su solidnu saradnju, tako da su se, kako kaže, kockice poklopile.
Svaka od zemalja koja je, na neki način, najistaknutija u regionu, povlači za sobom zemlje susede, a potom i širi region. Tako je bilo i u slučaju Južne Afrike.
„Južna Afrika, svojim članstvom u BRIKS-u zračila je po čitavom kontinentu. Sada su dodate dve velike, značajne članice iz Afrike – Etiopija sa istoka kontinenta, dok je sever Afrike pokriven sa Egiptom. Kandidat je bio i Alžir, ali se procenjuje da je Egipat kao najveća arapska država dobio prednost u ovom trenutku“, ističe Korkodelović.
Isti princip važi i za Argentinu, koja je, smatra naš sagovornik, izabrana zato što se radi o jednoj od najvećih latinoameričkih država. U Latinskoj Americi inače vlada veliko interesovanje za članstvo u BRIKS – među potencijalnim članicama nalaze se Kuba, Venecuela, Nikaragva, Honduras.
Ipak, kako Korkodelović kaže, poziv Argentini da se pridruži organizaciji pomalo je čudan, s obzirom na političku i ekonomsku krizu kroz koju ova država prolazi. Inflacija u Argentini premašila je 100 odsto, a očekuju je uskoro i predsednički izbori.
„Stara vlada predsednika Fernandesa još prošle godine, na pekinškom samitu, podnela je zahtev za prijem u BRIKS, zajedno sa Iranom, međutim, prilike u Argentini bile su tada potpuno drugačije i ekonomska kriza nije otišla toliko daleko, mada je Argentina od 2000. u stalnoj krizi i pod stalnim je pritiskom MMF i američkih bankara. Opet, da je neka druga latinoamerička zemlja izabrana, poput Venecuele ili Kube, pitanje je koliko one u ovom trenutku mogu da doprinesu BRIKS“, komentariše Korkodelović.
Prema njegovim rečima, veoma je bitno da je Iran pozvan da se učlani – to je, kako kaže, mnogoljudna zemlja, posebna civilizacija, koja je pod zapadnim sankcijama oko četiri decenije – sada Iran u okviru BRIKS-a kida lance sankcija.
Dedoralizacija će biti dug, ali nezaustavljiv proces
Dedolarizacija je veliko pitanje, koje nije potpuno razjašnjeno i ostavljeno je da se razmatra, kaže Korkodelović odgovarajući na pitanje kako će prijem novih članica uticati na dedolarizaciju svetske trgovine.
Radi se o složenom pitanju, dodaje on, i podseća da je zamena Funte sterlinga Dolarom bio proces koji je trajao od kraja Prvog svetskog rata do Suecke krize iz 1956.
„Dolar još obuhvata više od pedeset odsto svih trgovinskih razmena. Još je više prisutniji u berzama i obveznicama. To je jedan od najosetljivijih segmenata svetske privrede“, objašnjava Korkodelović.
Pitanje dedolarizacije će, dodaje on, potrajati, s tim što je vidljivo da sve više zemalja u svetu prelazi na bilateralne ili višestrane dogovore o plaćanju u nacionalnim valutama.
„To je nešto što je izvesnije i što utiče na dedolarizaciju. Ali, zamena dolara, neka je čak i nagla, revolucionarna, strahovito bi pogodila svetsku privredu i tog su svesni svi, naročito Kina, Indija i Brazil. Naročito Kina i Indija nastoje da dedolarizacija bude prirodan proces koji će trajati“, kaže Korkodelović.
