https://lat.sputnikportal.rs/20230806/neko-se-setio-cercilove-poruke-i-da-bi-srbiju-ugurao-u-nato-video-1159490033.html
Neko se setio Čerčilove poruke i da bi Srbiju ugurao u NATO /video/
Neko se setio Čerčilove poruke i da bi Srbiju ugurao u NATO /video/
Sputnik Srbija
Čuvena je rečenica Vinstona Čerčila iz Fultona, izgovorena na Vestminsterskom koledžu marta 1946. godine: „Od Šćećina na Baltiku, do Trsta na Jadranu, spustila... 06.08.2023, Sputnik Srbija
2023-08-06T21:17+0200
2023-08-06T21:17+0200
2024-04-29T16:01+0200
svet
svet
rusija
nato
gvozdena zavesa
analize i mišljenja
emisija „prorok“
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0a/0b/1123563050_0:289:3071:2016_1920x0_80_0_0_81b50d0f221b498998a0c837fd17a03e.jpg
Pojam „gvozdene zavese" obeležio je čitavu jednu eru, postao uobičajen za opisivanje odnosa u hladnoratovskom vremenu. Sada se „vraća u upotrebu" nakon eskalacije ukrajinske krize i usled pogoršanih odnosa Rusije i kolektivnog Zapada.„Gvozdena zavesa“ i SrbijaU raznim i brojnim predikcijama budućih dešavanja podizanje „nove gvozdene zavese" pominje se kao izvesno. Ne manjka ni ocena kako upravo zbog toga Srbija mora „požuriti" u NATO, pošto će u svakom slučaju ostati na „zapadnoj strani iza gvozdene zavese".Ključna razlika između one stare i ove nove „gvozdene zavese" ogledala bi se u njenoj geografskoj lociranosti. Ova nova bi, naime, bila „pomerena" istočno, na trenutne granice država članica NATO. Dakle, ne bi se prostirala od Šćećina do Trsta, nego od Svalbarda i Barencovog mora na severu do Burgasa i Crnog mora na jugu!Međutim, dve su diskutabilne stvari povezane sa ovim uglom gledanja. Prvo treba postaviti pitanja: gde bi u takvom raspletu završila Ukrajina i kako bi uopšte završila Ukrajina!?Od odgovora na ova pitanja zavisi mnogo, a tu se već mišljenja i prognoze razlikuju, zavise od subjektivnih procena pojedinih analitičara.Sukob u Ukrajini pretvorio se u surovu konfrontaciju NATO protiv Rusije, po troškovima, angažovanim sredstvima i posledicama takvo sukobljavanje je neviđeno još od završetka Drugog svetskog rata.Samim tim, od ishoda ovog sukobljavanja zavisiće i bezbednosna arhitektura celokupne Evrope. NATO je postavio za cilj „odbranu teritorijalnog integriteta Ukrajine" što implicira i potiskivanje svake vrste ruskog prisustva sa prostora četiri ponovo pripojene administrativne oblasti i najverovatnije Krima (mada ovo oko Krima nije sasvim izvesno, pošto bi tu najpre bilo popuštanja u nekim potencijalnim pregovorima).Rusija je sprovela referendum, uključila te četiri oblasti u svoj sastav, niti sme niti može dozvoliti bilo kakvo potiskivanje. Čak naprotiv. Ukoliko Rusija ne ostvari svoj cilj, odnosno pokaže nesposobnost da zaštiti sopstvenu teritoriju, konsekvence će biti daleko dramatičnije od hipotetičkog uspostavljanja „gvozdene zavese" na njenim zapadnim granicama.Sa druge strane, ukoliko NATO ne ostvari svoj cilj, odnosno pokaže nesposobnost da zaštiti zemlju koja je de fakto njegova „pridružena članica", otvaraju se teme svrhe i funkcionalnosti tog vojnog saveza. Čemu onda NATO?Igra nultog zbiraNeprestanim povećavanjem troškova sukobljavanja, kontinualnim angažovanjem novih sredstava i inicirajući akcije (ne samo vojne, nego i političke) koje proizvode sve veće posledice NATO je zapravo ovu konfrontaciju svodio na „igru nultog zbira".Nema kompromisa, nema mira, nema dogovora, već gubici jedne strane direktno predstavljaju dobitke druge strane. Krajnji ishod takvog nastupa, a posmatrano iz današnje perspektive, jeste da će nakon sukoba ili nestati Rusija ili nestati NATO! Usput, na nestanak Rusije kladili su se mnogi tokom poslednja dva veka, neki su stavljali kao ulog sve što su imali, podstaknuti potencijalnim dobicima iz „igre nultog zbira". Poznato je kako se to klađenje završilo.Možda će se u određenom razvoju situacije i nastup NATO promeniti, pa će se otvoriti neki prostor za postepenu deeskalaciju u cilju stvaranja povoljnijeg ambijenta za pregovore, ali danas je stanje takvo kako jeste.U svakom slučaju, i opstanak i nestanak Ukrajine u njenim ustavno proklamovanim granicama čine zamisao o podizanju „gvozdene zavese" teško zamislivom, pošto će pozicija jedne strane biti totalno narušena i samim tim neće biti njene sposobnosti da uspostavi i održava takvu strategiju.Jedna nemoguća pričaDrugo, hladnoratovska „gvozdena zavesa" nije bila samo vojno – strateškog karaktera, nego su tim izrazom naglašavane i druge podele – ideološke, političke, ekonomske, kulturne. Razlike su manifestovane na sve moguće načine, uključujući i vrednosti koje su promovisane. Takva sveobuhvatna podela se donekle nazire, ali ne na relaciji NATO – Rusija, nego u odnosu zapadnog i nezapadnog dela sveta! Nova „gvozdena zavesa" ne bi mogla biti kontinentalnog, već globalnog dometa i podrazumevala bi paralelizam u međunarodnim poslovima. A to onda celu ovu priču čini daleko kompleksnijom i komplikovanijom. U velikoj meri čini je i nemogućom. Rusija nije sama, tako da bi efekti „gvozdene zavese" izostali.Potreba da se aktuelni događaji objasne primerima iz istorije stara je koliko i svet. Često je i da se predikcije zasnivaju na istorijskim iskustvima. Nekada takav pristup donosi rezultat, nekada ne.Kada je reč o „gvozdenoj zavesi", ona je bila proizvod jednog istorijskog trenutka, jedne etape u međunarodnim odnosima. I što je takođe važno, bila je proizvod posleratnog poretka. Tokom trajanja Drugog svetskog rata niko je nije pominjao, niti predviđao.Šta će tekući oružani sukobi i (geo)politička sučeljavanja doneti teško je predvideti. Još teže sa velikom verovatnoćom pretpostavljati detalje o posleratnom poretku. Samim tim, malo je izvesno i da će ikakve „gvozdene zavese" biti. Bez obzira što se o tome govori, a nešto i čini kako bi se ona podigla.
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet, rusija, nato, gvozdena zavesa, analize i mišljenja, emisija „prorok“, ukrajina
svet, rusija, nato, gvozdena zavesa, analize i mišljenja, emisija „prorok“, ukrajina
Neko se setio Čerčilove poruke i da bi Srbiju ugurao u NATO /video/
21:17 06.08.2023 (Osveženo: 16:01 29.04.2024) Čuvena je rečenica Vinstona Čerčila iz Fultona, izgovorena na Vestminsterskom koledžu marta 1946. godine: „Od Šćećina na Baltiku, do Trsta na Jadranu, spustila se gvozdena zavesa širom kontinenta."
Pojam „gvozdene zavese" obeležio je čitavu jednu eru, postao uobičajen za opisivanje odnosa u hladnoratovskom vremenu. Sada se „vraća u upotrebu" nakon eskalacije ukrajinske krize i usled pogoršanih odnosa Rusije i kolektivnog Zapada.
„Gvozdena zavesa“ i Srbija
U raznim i brojnim predikcijama budućih dešavanja podizanje „nove gvozdene zavese" pominje se kao izvesno. Ne manjka ni ocena kako upravo zbog toga Srbija mora „požuriti" u NATO, pošto će u svakom slučaju ostati na „zapadnoj strani iza gvozdene zavese".
Ključna razlika između one stare i ove nove „gvozdene zavese" ogledala bi se u njenoj geografskoj lociranosti. Ova nova bi, naime, bila „pomerena" istočno, na trenutne granice država članica NATO. Dakle, ne bi se prostirala od Šćećina do Trsta, nego od Svalbarda i Barencovog mora na severu do Burgasa i Crnog mora na jugu!
Međutim, dve su diskutabilne stvari povezane sa ovim uglom gledanja. Prvo treba postaviti pitanja: gde bi u takvom raspletu završila Ukrajina i kako bi uopšte završila Ukrajina!?
Od odgovora na ova pitanja zavisi mnogo, a tu se već mišljenja i prognoze razlikuju, zavise od subjektivnih procena pojedinih analitičara.
Sukob u Ukrajini pretvorio se u surovu konfrontaciju NATO protiv Rusije, po troškovima, angažovanim sredstvima i posledicama takvo sukobljavanje je neviđeno još od završetka Drugog svetskog rata.
Samim tim, od ishoda ovog sukobljavanja zavisiće i bezbednosna arhitektura celokupne Evrope. NATO je postavio za cilj „odbranu teritorijalnog integriteta Ukrajine" što implicira i potiskivanje svake vrste ruskog prisustva sa prostora četiri ponovo pripojene administrativne oblasti i najverovatnije Krima (mada ovo oko Krima nije sasvim izvesno, pošto bi tu najpre bilo popuštanja u nekim potencijalnim pregovorima).
Rusija je sprovela referendum, uključila te četiri oblasti u svoj sastav, niti sme niti može dozvoliti bilo kakvo potiskivanje. Čak naprotiv. Ukoliko Rusija ne ostvari svoj cilj, odnosno pokaže nesposobnost da zaštiti sopstvenu teritoriju, konsekvence će biti daleko dramatičnije od hipotetičkog uspostavljanja „gvozdene zavese" na njenim zapadnim granicama.
Sa druge strane, ukoliko NATO ne ostvari svoj cilj, odnosno pokaže nesposobnost da zaštiti zemlju koja je de fakto njegova „pridružena članica", otvaraju se teme svrhe i funkcionalnosti tog vojnog saveza. Čemu onda NATO?
Neprestanim povećavanjem troškova sukobljavanja, kontinualnim angažovanjem novih sredstava i inicirajući akcije (ne samo vojne, nego i političke) koje proizvode sve veće posledice NATO je zapravo ovu konfrontaciju svodio na „igru nultog zbira".
Nema kompromisa, nema mira, nema dogovora, već gubici jedne strane direktno predstavljaju dobitke druge strane. Krajnji ishod takvog nastupa, a posmatrano iz današnje perspektive, jeste da će nakon sukoba ili nestati Rusija ili nestati NATO! Usput, na nestanak Rusije kladili su se mnogi tokom poslednja dva veka, neki su stavljali kao ulog sve što su imali, podstaknuti potencijalnim dobicima iz „igre nultog zbira". Poznato je kako se to klađenje završilo.
Možda će se u određenom razvoju situacije i nastup NATO promeniti, pa će se otvoriti neki prostor za postepenu deeskalaciju u cilju stvaranja povoljnijeg ambijenta za pregovore, ali danas je stanje takvo kako jeste.
U svakom slučaju, i opstanak i nestanak Ukrajine u njenim ustavno proklamovanim granicama čine zamisao o podizanju „gvozdene zavese" teško zamislivom, pošto će pozicija jedne strane biti totalno narušena i samim tim neće biti njene sposobnosti da uspostavi i održava takvu strategiju.
Drugo, hladnoratovska „gvozdena zavesa" nije bila samo vojno – strateškog karaktera, nego su tim izrazom naglašavane i druge podele – ideološke, političke, ekonomske, kulturne. Razlike su manifestovane na sve moguće načine, uključujući i vrednosti koje su promovisane. Takva sveobuhvatna podela se donekle nazire, ali ne na relaciji NATO – Rusija, nego u odnosu zapadnog i nezapadnog dela sveta! Nova „gvozdena zavesa" ne bi mogla biti kontinentalnog, već globalnog dometa i podrazumevala bi paralelizam u međunarodnim poslovima. A to onda celu ovu priču čini daleko kompleksnijom i komplikovanijom. U velikoj meri čini je i nemogućom. Rusija nije sama, tako da bi efekti „gvozdene zavese" izostali.
Potreba da se aktuelni događaji objasne primerima iz istorije stara je koliko i svet. Često je i da se predikcije zasnivaju na istorijskim iskustvima. Nekada takav pristup donosi rezultat, nekada ne.
Kada je reč o „gvozdenoj zavesi", ona je bila proizvod jednog istorijskog trenutka, jedne etape u međunarodnim odnosima. I što je takođe važno, bila je proizvod posleratnog poretka. Tokom trajanja Drugog svetskog rata niko je nije pominjao, niti predviđao.
Šta će tekući oružani sukobi i (geo)politička sučeljavanja doneti teško je predvideti. Još teže sa velikom verovatnoćom pretpostavljati detalje o posleratnom poretku. Samim tim, malo je izvesno i da će ikakve „gvozdene zavese" biti. Bez obzira što se o tome govori, a nešto i čini kako bi se ona podigla.
